„Danas je praznik, Dan primirja u Prvom svetskom ratu, a njegov simbol je cvet Natalijina ramonda. Tako uglavnom piše u našim uglednim i manje uglednim novinama. Istina je da je praznik, a nije tačno da se cvet piše Natalijina ramonda. Tačno je pak da je cvetu naziv natalijina ramonda i da se piše malim početnim slovom, baš kao što pišemo i bela rada, lepa kata, dragoljub, adamova jabuka, davidovo zrno, hristov venac, đurđevo cveće i georgina. Zapamtite, malim slovom pišu se imena biljaka i kad se podudaraju s vlastitim imenima“, napisala je danas na svom Fejsbuk profilu Violeta Babić, pisac, urednik i lektor.
Poznata, priznata i veoma aktivna lektorka srpskog jezika Violeta Babić godinama objašnjava pravopis srpkog jezika i na društvenim mrežama. Svakodnevno joj se javljaju prijatelji s Fejsbuka i pratioci drugih društvenih mreža da im nešto objasni ili da razreši neku dilemu. Tako smo i mi ovoga puta.
„Mislim da natalijina ramonda ipak pripada t. 73 Pravopisa, kao i trava svetoga petra i divlji med svetog jovana, mada u t. 74 piše Pančićeva omorika! Pravopisci bi svakako hitno morali da porade na ujednačavanju“, dodala je Violeta Babić.
„Uzgred, Mato Pižurica nije normirao natalijinu ramondu. Dok on ne stavi Natalijinu ramondu s velikim N, pisaćemo malim, jer je to biljka kao lepa kata“, istakla je Violeta, koja je jezičke nepravilnosti u svakodnevnom govoru upotrebila i izdala jezičku trilogiju.
U knjigama „365 jezičkih crtica“, „366 jezičkih crtica“ i „367 jezičkih crtica“ – obradila je preko 1100 jezičkih problema, sa kojima se susretala u poslednje vreme. Kaže da piše i dalje i „kako stvari stoje, mogla bih, nažalost, do kraja života pisati crtice!“ Podržava sve one koji vole da saznaju nešto i da priznaju da nešto i ne znaju. „To nije sramota, veća je sramota ne znati i ne pitati, već raditi po svome i širiti neznanje“, izjavila je Violeta Babić u razgovoru za portal Rasejanje.info.
Rođena je u Beogradu, gde živi, radi i stvara. Diplomirala je na grupi za srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u srpskom glavnom gradu. Predavala je srpski jezik i književnost u gimnaziji i osnovnoj školi. Dvadeset i pet godina je radila u Institutu za srpski jezik na izradi Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika. Pisac je knjiga za decu i mlade, ali i za odrasle.
Njene knjige već trinaest godina zauzimaju prva mesta na listi najtraženijih naslova iz oblasti zdravstvene i razvojno-psihološke literature za decu i mlade. Završava pisanje svog velikog dela, Rečnika srpskog jezika za osnovce, koji će biti objavljen u izdanju Kreativnog centra iz Beograda.
„Jezik se menja, naravno. Shvatam da ne govorimo onako kako se govorilo u XVIII veku, ali se nikako ne slažem s tim da oni koji nisu pazili na časovima vode jezičku politiku i da zbog nekih koji ne znaju ni osnove gramatike treba da prihvatamo pogrešne jezičke konstrukcije i počinjemo da govorimo nepravilno jer, eto, tako svi govore i tako je moderno. Možda se sve ovo dešava i zato što se sve manje čita, a poznato je da se tako najbolje osiromašuje rečnik“, izjavila je svojevremeno Violeta Babić za portal Rasejanje.info. Zato učimo od lektora i čitajmo knjige. I naš jezik i sam svet će nam biti lepši i draži.