Učinak privatizacije metalskog kompleksa Srbije više je nego poražavajući. Deset preduzeća iz te grane u kojima je bilo zaposleno 12.690 radnika, putem tenderske prodaje, dobilo je novog vlasnika. Iako je ukupna knjigovodstvena vrednost tih firmi procenjena na 61 milion evra, prodata su za tri puta manju svotu. Aukcijom je od 2002. godine za nešto više od 74 miliona evra prodato 166 preduzeća koja su se bavila metalopreradom. U njima je bilo zaposleno 23.189 radnika. U međuvremenu je ugovor raskinut u 22 preduzeća, a u 29 je pokrenut stečajni postupak. U nadležnosti Centra za restrukturiranje momentalno se nalazi 31 preduzeće. Od tog broja devet čeka završetak tog procesa, šest je pred tenderskom, a ostala čekaju aukcijsku prodaju.
– Ako pogledamo iskustvo drugih zemalja, posebno onih u našem okruženju, videćemo da smo s privatizacijom mogli da prođemo mnogo bolje – podvlači Božidar Todorović, potpredsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije. – Da smo se kojim slučajem učili nanjihovim greškama i pri tome poslužili iskustvom Slovenije, danas bi strategija privrednog razvoja Srbije izgledala sasvim drugačije i s mnogo većim brojem radnika u fabrikama. U metalskom kompleksu pre početka privatizacije bilo je zaposleno preko 230.000 ljudi. Sada imamao situaciju da je 100.000 radnika ostalo bez posla, od tog broja samo u Beogradu 50.000.
čerupanje firmi
– Agencija očigledno nije proveravala kupce – ocenjuje Torodović. – U međuvremenu su preduzeća očerupana. NJihova oprema i mašine su demontirane i prodavane. Sad kad je Agencija raskinula kupoprodajne ugovore, čime je sve praktično vraćeno na početak, preciznije na stanje društvene svojine, imamo firme koje više nisu u stanju da pokrenu proizvodnju, veliki broj radnika je bez posla, a prisutna su i ogromna dugovanja prema njima po osnovu neisplaćenih zarada i doprinosa. Kupci u većini tih preduzeća bila su fizička lica. Inače, gro srpskih firmi kupili su Slovenci i Rusi.
Samostalni sindikat metalaca Srbije zatražio je od Vlade da se zaštiti metalski kompleks.
Ta sudbina zadesila je, pored ostalih, radnike IMR-a, „Zmaja“, „Ikarbusa“, „Lole“ … U Nišu je čak 20.000 metalaca ostalo bez posla, a približno toliko i u čačanskoj privredi. Samo u EI Niš 18.000 ljudi je bez radnog mesta.
– Giganti metalskog kompleksa su gašeni i sračunato dekompovani da bi se pretvorili u mala i srednja preduzeća – napominje Todorović. – To je bio uvod u privrednu katastrofu Srbije, jer su upravo ti veliki kolektivi bili nosioci razvoja određenih regiona i sredina. NJihov kapital se krčmio, nije se tražio strateški partner, već su prodavana budzašto domaćim bogatašima. Veliki srpski privredni centri su danas na kolenima, a takve slučajeve imamo u Kragujevcu, čačku, Trsteniku, Jagodini, Kruševcu, Boru… „Lola“ korporacija u Beogradu, na primer, svedena je na svega 1.300 radnika.
Bez zaštite
Samostalni sindikat metalaca Srbije zatražio je od Vlade da se zaštiti metalski kompleks.
Todorović sa žaljenjem konstatuje da u nacionalnoj strategiji razvoja zemlje nema ni slova o metalskoj industriji, iako se zna da je ona okosnica razvoja u najbogatijim zemljama.
Todorović dalje navodi da su u Beogradu mnoge nekada uspešne firme otišle u stečaj. Takav je slučaj sa „Teleoptikom“, „Jugostrojem“, „Brodotehnom“, „Untezilijom“, „Sutjeskom“, „Minelom“, „Fabrikom odlivaka“… U fazi restrukturiranja su veliki nekadašnji privredni sistemi u kojima su sada svega 6.193 zaposlena. U IMT-u je na platnom spisku 1423, DMB 1570, IMR 1250 radnika… Te firme su nekada zapošljavale blizu 40.000 radnika. Ove brojke jasno govore o tome gde se danas nalazi metalski kompleks Srbije.
U jednom broju preduzeća, koja su prodata na aukciji, raskinuti su kupoprodani ugovori, kakav je slučaj sa „Metalcem“ iz Dimitrovgrada, Livnicom iz Pančeva, „Metalogradnjom“ iz Knjaževca, „Sloboda-Tarom“ iz Bajine Bašte, „Javorom“ sa Zvezdare u Beogradu, „Vagarom“ iz Subotice, „Rulom“ iz Leskovca… Todorović podseća da je upravo Agencija za privatizaciju vodila postupak za raskid kupoprodanih ugovora i predočava da je upravo ona morala da proveri koliko su kupci bili u stanju da ispune preuzete obaveze, pre svega, u investicije.
