Z. Vicelarević
Zajedničkim zalaganjem Centralnog saveta Srba Hesen i Jelene Andrić, vlasnice onlajn dečje knjižare Kutak bibliotekarke Jeje, priređeno je dečje pesničko popodne Uroša Petrovića. U istorijskom zdanju Hauptvahe, Uroš Petrović, dečji pisac, svojim zagonetkama, razmrdavanjem moždanih vijuga i mozgalicama uspeo je da zabavi pedesetak mališana i još dvadesetak roditelja koji su jedva stali u poznato zdanje u centru metropole na Majni. Bio je to vrlo uspešan događaj i zanimljivo druženje, a Uroš je čitavih sat i po držao pažnju mališana dok su telefoni mirovali u njihovim džepovima.
– Bila je ovo radionica sa decom i roditeljima. Uvek naglasim sa roditeljima jer su takva vremena. Zajedno smo smišljali nove ideje i rešavali zagonetke i videli smo da dečju pažnju možemo da zadržimo i mnogo duže nego što to mislimo. Poruka za roditelje, neka vam deca čitaju. Kažu da deca koja čitaju imaju za trećinu veća postignuća u školovanju i životu. Sva dostignuća zavise od toga da li je dete čitalo van škole kada je bilo malo. To je dokazano baš ovde u Nemačkoj i istraživanje je ponavljano dva puta. To je i logično jer deca koja čitaju postaju veštija sa rečima, bivaju hrabrija sa rečima i bivaju uspešnija u životu. Nadam se da će im ostati kao lepa uspomena i podsticaj za dalji život. Zaista sam zahvalan zbog takvog interesovanja frankfurtske dece jer je bilo toliko mališana i roditelja da su više puta unosili dodatne stolice pa su čak i na ulazu stajali – kaže za “Vesti” Uroš Petrović.
Ideja da Uroš Petrović gostuje u Frankfurtu potekla je od Jelene Andrić, vlasnice prve onlajn specijalizovane dečje knjižare na srpskom jeziku u Nemačkoj.
– Dan pre gostovanja u Frankfurtu, Uroš je bio u Diseldorfu, a u saradnji sa Centralnim savetom Srba u Hesenu i predsednicom Dijanom Avdić uspeli smo da i deca u našem gradu imaju mogućnost da ga upoznaju. Veoma sam zadovoljna interakcijom dece koliko su bili slobodni, komunikativni i kako nije postojala nijedna jezička barijera. Raduje me što su roditelji prepoznali značaj svega ovoga, što su doveli svoju decu i na kraju i oni uživali. Mislim da je svima nama ovo bio izuzetno lep dan – rekla nam je Jelena Andrić.
– Zahvaljujem, pre svega, Urošu Petroviću koji nam je ukazao čast svojim dolaskom u Frankfurt. Takođe, zahvaljujem Jeleni Andrić koja je zapravo organizovala ovo druženje. Veoma smo srećni jer je događaj protekao u veoma zanimljivoj atmosferi sa velikim brojem učesnika. Dopalo mi se što su ovde bila deca različitih uzrasta od pet do 15 godina koja su svi pažljivo pratila i učestvovala u programu i na kraju izašla srećna i sa novim iskustvom – ističe Dijana Avdić.
Sva deca koja su izmozgala prave odgovore na brojne zagonetke i mozgalice kao svojevrsnu nagradu dobila po smajli lopticu kao svojevrsnu nagradu.
Zabavno i za odrasle
Porodica Todorović, mama Danica, ćerke Milica, Marija i Ana i, kako sam u šali kaže tata, lepi Dragan, bili su zadovoljni kompletnim programom koji su s pažnjom pratili od početka. Bliznakinje Milica i Marija su znale odgovore na dve zagonetke pa su osvojile po jednu smajli lopticu:
– Dobila sam žutu lopticu za prvu zagonetku koju sam rešila sa iglicama i drangulijama ispod iglica. Odgovor je bio jelka. Meni se jako svidelo. Bilo je zabavno i Uroš je pričao sve i svašta i sve je bilo interesantno što je rekao. Moja sestra Marija je dobila crvenu smajli lopticu jer je pogodila da se radi o krevetu u slučaju zemljotresa – rekla nam je Milica Todorović.
I mami Danici se veoma dopala radionica.
– Bila je zabavna za decu, ali i za nas odrasle. Ja stvarno ne pamtim da deci toliku pažnju privuče nešto što nije telefon ili kompjuterska igrica. Mislim da bi ovakve radionice trebalo češće da se organizuju – ističe Danica Todorović.
Mozgala i mama
Pavle Ivan je iz Frankfurta i ima osam godina, a na dečje pesničko druženje je došao sa mamom Aleksandrom Mitrović.
– Sve je bilo lepo. Najviše mi se dopalo što su deca dobila loptice, oni koji su pogodili zagonetke. Ja sam se javio, ali sam promašio i nisam dobio lopticu – kaže nam pomalo tužno mali Pavle.
Mama Aleksandra nam je rekla:
– Jako zanimljiv događaj za decu, ali i za nas odrasle. Morala sam i ja da mozgam što je bilo posebno zanimljivo. Nadam se da će nam Uroš ponovo doći, a onda ćemo sigurno da ponesemo bar jednu lopticu kući.
