Iz brojnih razgovora sa stanovnicima jedne od industrijski najjačih nemačkih pokrajina Baden – Virtemberg smo saznali da mnogi odavno nisu više zadovoljni sve većom i bespotrebnom briselskom birokratijom.
„Valjda da bi opravdali svoje postojanje, ogromne plate i dodatne troškove koje im plaća Evropski parlament u Strazburu, znači sve poreske platiše zemalja članica, poslanici često predlažu i usvajaju nebulozne nove propise i zakone a provodi ih u delo briselska birokratija“, kaže nam inženjer iz Štutgarta Vinfrid Hercog.
„Ti zakoni poskupljuju ali i zagorčavaju život prosečnim građanima. Uzmimo kao primer jedan od „glupljih“ propisa, koje veličine u prodaji treba da budu sveži krastavci. Uz to oni ne smeju da budu krivi. Svi krivi ili prekratki krastavci se jednostavno bacaju, umesto da se jeftinije prodaju“, rekao je Hercog.
Pročitajte još – Država kreće u izgradnju 30.000 stanova
„Slično je i sa odnedavno važećim zakonom da se usisivači za prašinu sa elektromotorima jačim od 800 vati povlače iz prodaje kako bi se tobože štedela energija. Sada za isti učinak kao sa usisivačem od 2000 vati moja žena mora da usisava 2 sata duže. Gde je tu ušteda?”, ljuti se naš sagovornik, navodeći samo dva primera od, kako tvrdi, bezbroj drugih.
Slične primedbe smo čuli i od Srba, naših sugrađana u Štutgartu. I oni tvrde da je zlatno doba jeftinog života u Nemačkoj nestalo kada je jaka nemačka marka zamenjena slabim evrom. Naravno, život je postao skuplji i od kada je briselska birokratija počela da buja kao korov posle kiše, provodeći čitave lavine često nepotrebnih, nejasnih ili teško primenjivih propisa, uredbi i zakona.
Najnoviju ljutnju građana u Nemačkoj na evropsku birokratiju izazvao je zahtev poslanika iz Odbora za zaštitu okoline u Parlamentu Evrope u Strazburu, da se u januaru 2018. godine usvoji još jedan novi zakon.
Po tom zakonu bi sve članice EU morale da vlasnicima tzv. „socijalnih stanova“, komunalnih ili opštinskih stanova i dr. propišu izolaciju zgrada, ugradnju novih vrata i prozora kako bi se za grejanje trošilo manje energije.
Pročitajte još – Deca na Kosovu željno očekuju humanitarce iz Štutgarta
Izolaciju bi godišnje samo u Nemačkoj trebalo da dobije oko tri odsto „socijalnih stanova“ od oko tri miliona takvih, do sada jeftinih stanova. Pomenimo da u njima često stanuju socijalno najugroženiji pripadnici društva.
Mnogi stanovi su građeni još pedesetih ili šezdesetih godina prošlog veka uz pomoć države i poreskih olakšica. Te stanove, često i više hiljada, poseduju razna udruženja, socijalne ustanove, crkve, komune itd. Njihovi vlasnici su organizovani u „Udruženju vlasnika stambenih objekata“.
Modernizacija koja po stanu košta do 30.000 evra, donosi bolji kvalitet stanovanja ali ujedno, u cilju amortizacije investicija, omogućuje vlasnicima podizanje kirija koje mnogi stanari, bez dodatne pomoći države u vidu povećanja socijalnih davanja, više ne bi mogli da plaćaju. Povećanje stanarina bi se preko socijalnih davanja indirektno natovarilo na teret poreskih platiša jer se i socijalna davanja finansiraju od poreskih prihoda.
Udruženje socijalnih stanodavaca najavljuje oštar protest Evropskom parlamentu uz apel da se zakon ne izglasa jer je ušteda energije u odnosu na neophodno povećanje kirija minimalna.
U velikim gradovima Nemačke vlada enormna oskudica jeftinijih stanova koje građani još mogu da plate. Šanse stanara koji posle povećanja kirija za stare stanove moraju da traže jeftinije prostorije su ravne nuli.
Pročitajte još – NEMCI TVRDE: EU se raspada do 2040. godine
Zbog zbrinjavanja preko jedan milion azilanata koji su na javni poziv Angele Merkel 2015. i 2016. godine nagrnuli u Nemačku, danas se i skuplji stanovi teško nalaze. U njih bi opštine, u nedostatku drugih prostorija za smeštaj azilanata, morale na gradski ili opštinski trošak da usele njima dodeljene kontigente izbeglica. Naravno ako i te skuplje stanove uopšte nađu na tržištu praznih stanova.
Predloženi zakon EU će građevinarima za dugi niz godina da omogući dodatni godišnji posao od oko milijardu i po evra samo u Nemačkoj. Uticaj lobista građevinske industrije u Evropskom parlamentu je veoma jak pa je gotovo sigurno da će na štetu javnih finansija i više milona stanara koji će da plaćaju još veće kirije, zakon biti izglasan.
