Nije bilo teško Branku Stanišljeviću (61) da automobilom prevali put od Diseldorfa u Nemačkoj do Banjaluke, a potom i od Banjaluke do Gornjeg Milanovca. Tačnije, ovaj naš čitalac uputio se u selo Drenova da ubogoj porodici Dražević, starini Jovanu (78) i njegovim sestrama čedini (72) i Borki (64), koja je već nekoliko godina nepokretna, uruči pomoć vrednu 500 evra iz Fondacije „Petar Kočić“ osnovane pri Udruženju Srba Krajišnika u ovom nemačkom gradu.
– Onog trenutka kada je u „Vestima“ objavljena reportaža o uslovima u kojima žive Draževići, odlučili smo da Jovanu i njegovim sestrama pomognemo. U reportaži je veoma slikovito opisan tegobni život ostarelih brata i sestara u kućerku koji tek što se nije srušio, bez vode i struje, bez ikakvih uslova za život.
Humanitarna misija
Iz razgovora sa Stanišljevićem saznajemo da mu je sledeća stanica Temerin.
– U ovom gradu treba da obezbedim ogrev za ženu koja je ostala bez obe noge i koja živi veoma teško, a zatim idem dalje u Kneževo, Loznicu, Novi Grad, Gradišku… Na put sam krenuo sa petnestak hiljada evra, ali po onome kakve sam se sve sirotinje nagledao i koliku bih želju imao da pomognem, mislim da bi mi bilo malo da sam imao da podelim i milion i po evra. No, dok je Krajišnika u Diseldorfu koji su rodom uglavnom iz Banjaluke, Gradiške, Prnjavora, Drvara, Doboja… biće i pomoći za sirotinju jer su to ljudi koji su odavno shvatili da se davanjem dobijaju lepota i zadovoljstvo za čim čezne svaka duša – kaže za „Vesti“ Branko Stanišljević.
Ali, i pored toga, stvarno sam potresen onim što sam video u Drenovi. Sve deluje još sablasnije. Gotovo ne mogu da verujem da na početku 21. veka neko živi u takvim nečovečnim uslovima. Fondacija „Petar Kočić“ pomaže ljudima već petnaest godina i do sada sam se, noseći pomoć, nagledao svega i svačega. Ipak, ovako nešto još nisam video. Jednostavno, ovo je prizor od kojeg čoveku suze same poteku – kaže vidno potresen Branko Stanišljević, predsednik Fondacije „Petar Kočić“.
No, Branko Stanišljević nije u Drenovu došao samo da bi se uverio kako žive Draževići, jedina preostala rodbina narodnog heroja Dušana Draževića i njegova tri sina koji su poginuli u toku Drugog svetskog rata. Došao je i obradovao Jovana, čedinu i Borku poklonima vrednim 500 evra.
– Draževićima je potrebno sve, od sitnica da temeljne rekonstrukcije kuće, ali sam za ovu priliku, a mislim da to nije kraj pomoći Draževićima, odlučio da im kupim nov šporet, namirnice, sredstva za higijenu, posuđe… i dam im nešto para da imaju za lekove i za pelene bolesne i nepokretne čedine. To što sam Draževićima uručio je kap u moru onoga što je njima neophodno da žive nekim koliko-toliko normalnim životom, a sve sam to fotografisao jer sam shvatio da su reči preslabe da ovaj čemer opišem mojim prijateljima iz Udruženja Srba Krajišnika – naglašava Branko Stanišljević obećavajući da Krajišnici iz Nemačke neće prestati da pomažu Draževiće.
Branka Stanišljevića su iz čatmare u Drenovi ispratili pogledi troje posustalih staraca puni zahvalnosti. Ali, za ovog dobrotvora dolazak u Drenovu bio tek deo puta koji će preći ovih dana noseći pomoć u gradove i sela širom Srbije i Republike Srpske.
