Nekoliko vodecih ustanova iz Toronta iz oblasti sociologije, antropologije, psihologije i na polju pruzanja usluga emigrantima kako bi se sto bezbolnije integrisali u kanadsko drustvo, zapocelo je istrazivanje o „Uticaju kosovske krize na mentalno zdravlje i proces integracije kod srpske dece na sirem podrucju Toronta“.Sa velikim entuzijazmom primljeno u srpskoj zajednici, ovo istrazivanje ima za cilj da pokaze kako je cin bombardovanja i sve sto se desavalo oko njega (karakterizacija Srba u medijima, odnosi u skoli, sredini u kojoj zive) uticalo na deciju psihu.
Zbunjeni malisani
– Kada se desilo bombardovanje, oni najmladi su zbog narusene dinamike u porodici, opsteg beznada i brigama preopterecenih roditelja shvatili da se nesto vrlo ruzno desava – kaze psiholog Rajko Šeat. – Sve je to ostavilo nejasnu sliku u njihovim iskustvima. Starija deca su bila zabrinuta za svoje bake i deke, za svoju familiju koja je zivela u Jugoslaviji, a omladina je osecala zabrinutost za svoj identitet i u isto vreme osecala bunt zbog svega sto se desavalo.
Racionalnim, empirijskim jezikom pokusace se razotkriti skrivena patnja nase dece i osvetliti dimenzija problema nastalog nakon kosovske krize. Kako naglasava Rajko Šeat, doktor psihologije u „Family Service Association“, organizaciji koja u ovom istrazivanju ima jednu od kljucnih uloga, jos tokom bombardovanja roditelji su zvali i trazili pomoc. Iznosili su i svoje, ali i probleme sa kojim su se njihova deca suocavala. Savete su trazili i nadlezni iz skola i drugih institucija, koji nisu znali kako da se ponasaju u novonastaloj situaciji.
Sazrela zajednica- Licno, i kao roditelju i sa aspekta profesije u kojoj sam, moram reci da mi je jako zao da su iskustva rata i trauma postala sastavni deo zivota najmladih generacija nase dece. Te generacije se tokom svog zivota nece moci odupreti razmisljanju da je rat nesto sudbinsko i sustinsko i nesto sto je konstantno prisutno u nasem istorijskom i geneoloskom bicu. Za vreme 78 dana bombardovanja, a i posle na jedan veoma ruzan i nehuman nacin poigravalo se sa sudbinom nase dece i omladine.Oni su osetili diskriminaciju i bili nazivani pogrdnim imenima najvise zbog izrazito negativnog karakterisanja Srba u medijima – istice Rako Šeat. – Zato i jeste vrlo vazno da je nakon sokantnih dogadaja od pre dve godine, u nasoj zajednici, ali sto je jos bitnije, i sire sazrelo misljenje o potrebi da se spozna koje su to posledice koje su ostale nakon bombardovanja i sta se moze uraditi da se pomogne nasoj deci.
Integracija u Kanadi
– Ovo istrazivanje treba do donese i neke odgovore kako sada tu istu decu i mlade ljude sa uspehom integrisati u kanadsko drustvo koje je od proklamovanog mirotvorca preraslo u ubicu i koje su to istinske vrednosti koje nasa mlada generacija moze i treba da prihvati u ovoj sredini, jer u njoj zivi i jer ima potrebu da se u njoj ostvari – naglasava Šeat. On je pozvao srpske porodice iz Toronta i okoline da ucestvuju u istrazivanju koje je zasnovano na dobrovoljnom pristanku i potpuno zagarantovanoj poverljivosti dobijenih informacija.
Preventivno ovo istrazivanje izuzetno je znacajno i za skolu i druge institucije koje moraju naci nacina da osposobe i decu i roditelje da izlaze na kraj sa traumatskim iskustvima.Upravo taj aspekt istice Anneke Rummens, sociolog i doktor antropologije iz „Culture, Community and Health Studies“, kljucne organizacije u ovom projektu. „Cinjenica da je kosovska kriza, kako izgleda, imala jako velikog uticaja na citavu zajednicu, a nikakvo istrazivanje nije bilo uradeno o tome kako je to delovalo na decu, bila je jedan od snaznih motiva da krenemo sa ovim projektom. Takode, zelimo da znamo koje su to odgovore roditelji ili nastavnici ponudili toj deci, tako da mozemo da razvijemo jedno osnovno nacelo odgovora i pomoci u kriznim situacijama (koje bi se i stampalo u obliku pamfleta ili neke knjizice). Bice to, zasigurno, nesto vrlo korisno i roditeljima i uciteljima i svima koji brinu o deci, da svi oni znaju kako treba da reaguju ukoliko se nesto slicno desi nekoj drugoj zajednici, bilo da se radi o iskustvu etnicke diskriminacije, ili ozivljavanja ratne traume“, naglasila je dr Rummens..- Sama cinjenica da je za ovaj projekat pronaden novac, da je odobren i sa eticke i sa naucne osnove jos vise podvlaci iskusenje i podstrek sa kojim cemo raditi istrazivanje, koje ce nam istovremeno pruziti odgovore o osecanjima imigranata prema zemlji u kojoj trenutno zive. Bice to istovremeno prvo takvo istrazivanje u Kanadi – objasnila je dr Rummens i dodala:
Upoznati javnost- Trenutno smo u fazi pripremanja upitnika i za roditelje i za decu. Upitnici ce sadrzavati pitanja o saznanjima roditelja o decijem ponasanju, a i deca ce otkriti njihovo vlastito dozivljavanje svega. Upitnici ce biti uradeni i na engleskom i na srpskom, a obavljace se intervjui roditelja i dece.Nadamo se da ce bar 80 porodica uzeti ucesca u ovom istrazivanju.
Decje traume
Na pitanje zbog cega je odlucila da uzme ucesca u istrazivanju dr.Anneke Rummens (Holandanka po poreklu) kazala nam je da je oduvek bila zainteresovana za Balkan, pa tako i za nas deo poluostrva.- Uvek su me fascinirale razlicite kulture i lica naroda. Posto govorim nekoliko jezika u vreme kosovske krize citala sam razlicite novine i uverila se na koji nacin su Srbi bili prikazani. Zato sam, takode, bila potpuno uverena u to kako je srpskoj deci bilo i sta su sve morala da prezive u toku tih desavanja.
Rummens kaze da ce izvodaci ovog vaznog projekta nastojati da dobijene informacije predoce sto vecem broju naucnih radnika, psihologa, sociologa i drugih strucnjaka. Namera je da rezultati budu objavljeni i u sredstvima informisanja, a takode da se pojave i na nacionalnim konferencijama, koje okupljaju istrazivace, zvanicnike vlada i sve druge zainteresovane.- Treba naglasiti da ce biti oformljeno osam takozvanih fokus grupa, sastavljenih od roditelja i dece, nastavnika, predstavnika sredstava za informisanje, strucnjaka za mentalno zdravlje i socijalnih radnika koji ce utvrditi kako socijalne ustanove najbolje mogu da odgovore na potrebe imigrantske dece koja su dozivela stres – dodaje nasa sagovornica.
