Srpska dijaspora se ujedinjuje. Prvi korak u tom pravcu napravljen je prošlog vikenda ovde u Cikagu u glamuroznoj atmosferi hotela „Hajat Oher“ na 12. redovnoj Konvenciji Kongresa srpskog ujedinjenja. Kada je doskorašnji predsednik i osnivac ove najmlade, ali i najuticajnije organizacije naših ljudi na americkom kontinentu Miroslav Majkl đordevic na gala veceri simbolicnog 5. oktobra pred stotinama zvanica obelodanio da ce sa Srpskom narodnom odbranom i Srpskim narodnim savezom krenuti zajedno da štite srpski nacionalni interes i da kao jedan deluju u Vašingtonu, bilo je jasno da se u najvecem srpskom gradu van otadžbine otvara nova stranica istorije naših u rasejanju.
I parola pod kojom je održan skup – „Novi pocetak“ – opravdana je u punoj meri. Tim pre jer je cikaški susret Srba iz SAD, Kanade i Evrope iskorišcen da se izabere nova, mlada uprava, da se na mesto predsednika ustolici novi, mladi covek Nenad Vukicevic i da se promoviše nova filozofija srpskog delovanja prema svetu i otadžbini.
Zajedno od proleca
– Napravljen je prvi korak u stvaranju ujedinjene srpske zajednice. Namera nam je da, pošto formalno i organizaciono sledeceg meseca precizno uredimo naše odnose, pozovemo prvo Srbe iz Kanade da nam se pridruže. Stvorili bismo neku vrstu severnoamericke srpske zajednice i srpsko-americki savet koji bi delovao u Vašingtonu i govorio jednim i jedinstvenim glasom.
Želja nam je da se nademo i sa našom bracom iz Evrope, da zajedno stvorimo srpski dijasporski savet ozbiljnih patriotskih ljudi koji ce nešto i da urade, a ne samo da pricaju – veli za „Politiku“ Miroslav đordevic, dodajuci da bi citav posao mogao da se okonca do proleca, a možda i ranije.
Cinjenica da u prioritetima vlada u Beogradu nije bilo dijaspore kao da je, prema prognozama dobrih poznavalaca ove oblasti, ubrzala sabiranje „americkih Srba“ ne bi li se uspešnije delovalo i – prema otadžbini.
– Ucinicemo sve da zajednicki pomognemo našoj braci u otadžbini. Ali i Srbija mora nešto da ucini za nas, jer ne možemo mi da idemo i demonstriramo po Njujorku i Vašingtonu za „srpsku stvar“, a da neko u otadžbini usporava demokratizaciju i distancira nas od nje. Naša snaga je u jedinstvu i medusobnom poštovanju i uvažavanju. Niko nema ekskluzivno pravo na Srpstvo – govori Slavko Panovic, predsednik Srpske narodne odbrane, dodajuci da se rešenje za sve naše nedace nalazi u duhovnom jedinstvu zajedno sa Srpskom pravoslavnom crkvom.
Ako bi se precizno beležilo koja se rec, pored jedinstva, najcešce pominjala tokom ovog trodnevnog druženja onda je to sigurno – lobiranje. A prisustvo nekih poznatih americkih lobista i kongresmena medu našima samo je potvrdilo uverenje da Srbi mogu mnogo toga da ucine samo kad se – slože. Dušan Ljubenko, predsednik Srpskog narodnog saveza, nije slucajno u više navrata ponovio da „samo sloga Srbina spasava“.
Pouka Džonsonove izjave
– Osnivanje informativnog biroa u Vašingtonu u saradnji sve tri srpske organizacije stvarno je novi pocetak, buduci da, uprkos i ranijoj saradnji, nikada nismo imali zajednicki konkretan cilj za koji svi radimo. Nije nam bitno da se formalno ujedinimo, jer imamo svoje specificnosti, ali zajednicko delovanje popunice dugogodišnju veliku prazninu – smatra Nenad Vukicevic, novi predsednik Kongresa srpskog ujedinjenja.
Cikaški iskorak srpske dijaspore iz iluzija i decenijskih neuspešnih dogovora potvrduje, prema ocenama posmatraca, da su ideološke predrasude i opterecujuce slike o njima prevazidene, a da sada dijaspora pocinje da razmišlja modernije i na nacin kako se to cini u razvijenim demokratijama. Davna izjava Lindona B. Džonsona da su „Srbi divan narod, jer glasaju za tebe, a ništa ne traže“ odzvanja kao eho zalud potrošenog vremena i energije. Na nju je podsetio ambasador SRJ u Kanadi Miodrag Perišic:
– Znaci, došlo je vreme da se nešto traži i ljudi iz KSU su to odlicno osetili. Svi Srbi govore o istim ciljevima ali primenjuju razlicite tehnike. Nadam se da je sada situacija sazrela da budu ubedljiv faktor integracije, a da pri tom niko ne izgubi od svog integritata – komentariše kao osvedoceni znalac stanja u dijaspori i beskompromisni kriticar države kad je rec o ovim pitanjima.
Procena je da ce se Beograd suociti sa mnogo snažnijim frontom iz rasejanja, buduci da je iseljeništvo do sada „držano u rezervatu humanitarne pomoci“, kako rece ambasador. Iako je sa vrha države Kongresu stigla poruka da „otadžbina ocekuje vašu pomoc“ i obecava „ucešce u politickom životu matice“, što bi i u otadžbini bio novi pocetak, ambasador Perišic je uzdržan:
– Dijaspora je važan resurs svega onoga što nam u ovom trenutku treba. Naše vode to ponekad kažu, ali nedovoljno jasno i glasno i uglavnom na pogrešnu adresu, umesto da država sacini fotorobota šta hoce od dijaspore. I ambasador treba da prepoznaje ljude i timove koji mogu da pomognu, i njemu i državi. Sreo sam u Kanadi mnogo takvih ljudi, ali u matici ne znam adresu na koju bih mogao da ih uputim.
Srbi okupljeni ovde prošlog vikenda razišli su se sa porukom: „Do videnja u Beogradu 2004“. Kada se zna da je prestonica u otadžbini odavno odredena kao simbolicno mesto povratka naših iz rasejanja kad se mnogo toga promeni, ocito je da novi pocetak odavde iz Cikaga nagoveštava još jedno dugo cekano ujedinjenje – sa otadžbinom.
