U kuci koja je, pre samo par meseci,bila toliko puna da se cekao red pred bunarom pri jutarnjem umivanju,ostade samo Stanija sa troje nejake decice.Jos kad je pocelo da se prica da su vojske blizu,i nasa,i ona druga-nasa,a tudja,i ona sasvim tudja, selo poce da se osipa.
Tako i Stanijina kuca opuste.A bila je, takoreci,svacija pre, nego njena.Imala je svekra,tri devera, zaovu-jos devojku,muza…Nekako,kad su odlazili,svi su imali opravdan razlog i sve ih je ispracala sa nadom da ce se jednog dana vratiti.Ali sada,kad se okrene oko sebe,kad joj tuzna i mrsava decica pruzaju ruku za parce hleba koje ona nema da im da,puna gorcine shvata da ne postoji ni jedan jedini razlog na svetu da ih ostave potpuno same, bez igde icega i igde ikoga.Prazne su ostave,prazni ambari,prazna stala…Po neobradjenim njivama brste dve kozice i par ovaca,ima i nesto sitne pilezi oko kuce,to je sve.U pocetku se raspitivakla o svojima, pogledala niz drum ka udaljenim sumama,nadala se da ce se neko vratiti.No, ni traga ni glasa. Svekar se sklonio u jedan od obliznjih manastira,bar je tako rekao pri polasku.Svi ostali su u onu sumu otisli ali ko je u kom pravcu krenuo i ko e kome pridruzio u ovom opstem ratnom ludilu,Stanija nije znala.Kako je vreme proticalo, nije joj visebilo ni vazno.Svakojake vojske prolazile su kroz selo,prolazile pored njene kuce.Ona je samo mislila da decu mora da nahrani i nije birala sredstva.Odlucila je da nema obzira ni prema kome, ni prema cemu, da se odrekne predrasuda,straha od loseg glasa…Nista nije bilo vaznije od to troje gladnih usta.
Tako je pocela da svraca vojnike sa puta.Tek da se ugreju,nije imala cim da ih ponudi osim hladnom vodom iz bunara, i…
Bilo je tesko doneti takvu odluku ali je mnogo teze bilo gledati decu kako venu pred njenim ocima.prvu trudnocu je jedva podnosila,vise psihicki nego fizicki.Mislila je cime da je opravda, kome da je pravda, kud ce od sramote?Ubrzo je shvatila da niko i ne trazi nikakvo ni objasnjenje ni opravdanje,svako je obuzet svojom brigom i borbom za opstanak,da se njeni jadi i ne primecuju.Samo, jos jedna gladna usta, ona nije mogla da prihvati,jedva i ovo troje provlaci kroz mucne dane nemastine,nesigurnosti i bolesti svakojake.Nasla je zgodno mesto koje nije bilo mnogo udaljeno od kuce,ali nije bilo ni korisceno.Nekada je tu bio senik;ko zna da li ce ikada vise za bilo sta koristiti tih korak-dva tla,osim za tu malu humku.
Drugu trudnocu je prilicno uspesno prikrila,sa trecom i cetvrtom je vec bila toliko vesta da niko nista nije primecivao,ni cuo,ni video.Deca su bila sita, ojacala, porumenela.Stanija je u staroj kecelji krila dukate i dragocenosti.To nije mogla da trosi ni da razmeni za bilo sta u ovim vremenima.A ona humka tamo iza dvorista,nije se mnogo sirila,nije ni trebalo mnogo prostora,bili su tako sitni…
I kad se rat zavrsio,dugio su jos razne vojske prolazile kroz selo,pored Stanijine kuce.Samo se od njenih niko ne vrati.Neki zarobljeni, neki izginuli, svi izgubljeni.Ali,to vise nije bilo vazno.Staniji nije.Ona je pregurala dane bede i strahote, na jedini moguci nacin, mislila je. I nije vise osecala ni strah, ni krivicu.Utesila se cvrstom mislju kako je sve to sto je ucinila, ucinila zbog dece a kako su deca odrastala, tako je i ona bila sve spremnija da zaboravi sta je ucinila da bi ih odnegovala. Tamo iza kuce, na mestu gde je nekada bio senik,nikla je prelepa ruza.Divlja,prepuna trnja,granala se i sirila,samonikla…Jedino ona nije dozvoljavala Staniji da bas sve zaboravi,svojom lepotom,izazivala je u njoj grc bola majcinskog.Cetvoro…
Slavica ima tek 3o-tak godina ali je vrlo postovana i uvazena ne samo u svom kraju vec svuda gde je ko cuo za nju i njen dar da moze da pomogne unesrecenim ljudima.Sama pravi izuzetno efikasne meleme za kozna oboljenja a osim toga – vidovita je od rodjenja,mada su to njeni roditelji shvatili tek kad je imala 3-4 godine.
Jednoga dana,pred njenu plavu kucu,stade dobar auto sa mladim bracnim parom.Bili su jako lepi ali sa srcima punim i tuge i nade.Ona se trze kad ih ugleda,odjednom i sama oseti tesku tugu ali i zracak koji je nagovestavao da ce moci da im pomogne.
-Nasli smo broj 031/562-228,citali smo u novinama o vama, culi smo da mozeteda pomognete…Odlucili smo da dodjemo i bez najave,broj nam je posluzio tek da pronadjemo adresu.Slavica rece da su ipak trebali da se najave jer tesko postize sve ali,kad su vec tu…
-Mi smo ziveli u gradu,imali smo lep,veliki stan -ne bez ponosa se raspricao mlad covek,-Ali,odlucili smo da se vratimo u selo jer tamo imam prababino, prelepo imanje.Selo je sada, maltene, sastavljeno sa gradom, nije nam tesko ni daleko da putujemo na posao.U braku smo vec pet godina ali…dece nemamo.Doktori nam svih ovih godina govore da ne bi trebalo da ima p[roblema ali eto,ima ih.
-Ko je pre ziveo na tom imanju u selu?- pita Slavica.
-Od prababe Stanije – niko.Deda je, iz nekih razloga otisao u kucu kod zene,moj otac je radio i ziveo u gradu.Pokusavao je da proda to imanje u selu ali posto nije mogao, dosta je ulozio da ga bar sredi.Mi smo prodali stan i sav novac ulozili u sredjivanje kuce.Stvarno je prelepo.Mnogo nas je kostalo,ali ne zalimo.Mladi smo,zaradicemo…nije prestajao daprica.
-Imate li iza kuce neki grm,drvo…tako nesto?- prekide ga Slavica,sad malo ostrije,gotovo strogo.Bilo joj je zao sto ovim dobrim ljudima mora da ugasi radost.Oni ce, u stvari, biti ti koji ce morati da izaberu ali se nadala de ce napraviti pravi izbor.
-To je ruza,divlja ruza -objasnjava covek sa smeskom kao da na imanju imaju pravi izvor bogatstva.Oduvek je tu.Pokusavali smo da je malo uoblicimo ali je prosto neukrotiva.
Da,da…kao i svaki greh!Dva,tri…cetiri greha…Taj grm ruze je vase prokletstvo,odnosno greh tvoje prababe.Pod tom ruzom lezi cetvoro njenih novorodjencadi,i ti na tom imanju nikada neces moci da imas poroda.
Mladi bracni par se zagleda,zbunjeno.Nada je poput zatocene ptice,kako god da joj je, odbija da umre…
-A da iscupamo grm – pitaju.
-Lako cete iscupati grm ruze – kaze Slavuca.Ali,mozete li iz zemlje iscupati cetiri greha.cetiri mala srca,cetiri necujna jauka?Nemozete…Izbor je na vama.Ili cete ziveti tu, u bogatstvu i blagostanju, ili na nekom drugom mestu, dsta oskudnije i skucenije ali sa decom.Ne pitajte me nista vise,dalje sve zavisi od vas.
Ipak, nada kao veliki i veciti pokretac,navela je mladi bracni par na pravu odluku.Pre neki dan su ponovo svratili kod Slavice.Da joj se zahvale.Imanje i dalje niko nece da kupi ali su oni presrecni i kao podstanari jer cekaju bebu…
