U poslednjih deset godina dijaspora je u Srbiju uložila oko 550 miliona dolara, što je malo, rekao je juče državni sekretar u Ministarstvu dijaspore i vera Milorad Jakšić, na konferenciji Danas konferens centra Dijaspora i ekonomski razvoj Srbije. On je naglasio da Vlada želi da podstakne što je više moguće ljudi koji ne žive više u granicama naše zemlje da ulažu u nju, tako što će im obezbediti određene subvencije.
Kada govorimo o direktnim stranim investicijama one su bile najveće tokom 2006. i to iz Austrije, Grčke i Nemačke najviše, dok smo izvozili pre svega u zemlje regiona BiH, Republiku Srpsku i Crnu Goru, mada je dobar procenat izvoza otišao i u Nemačku – istakao je Jakšić. Među kompanijama koje su najviše ulagale su Telenor, Fijat, Filip Moris, Vip mobajl i Banka Inteza. Jakšić je naglasio da ne postoje precizni podaci o tome koliko je Srba u dijaspori, ali da je procena da ih je negde oko četiri miliona širom sveta.
– Dijaspora jeste faktor stabilnosti svake zemlje, ali ulaganja koja dolaze moraju da budu veća. Za deset godina uloženo je oko 550 miliona dolara, osnovano 1.000 preduzeća koja sada zapošljavaju i do 25.000 ljudi – naglasio je Jakšić. Ono što je veliki problem jeste učešće novčanih doznaka, odnosno to što je, na primer, 2009. u Srbiju ušlo 5,5 milijardi dolara, od čega većina ilegalnim tokovima. Jakšić je rekao da su mogućnosti ulaganja dijaspore velika i da je dosad najviše uloženo (oko 40 odsto) u projekte renoviranja postojećih turističkih objekata, a oko 20 odsto u industriju.
Anka Vojvodić iz Privredne komore Srbije rekla je da je dijaspora spremna da ulaže, ali i da je veoma oprezna, što je, kako kaže, veliki problem.
– Institucije u Srbiji pokušavaju da ulože ogromnu energiju kako bi animirali privredu i naše ljude u inostranstvu da dođu ovde i ulažu, za početak da se samo raspitaju. PKS zato organizuje i dva puta godišnje sastanke Saveta za dijasporu – istakla je Vojvodić. Tokom prethodne dve godine se, prema njenim rečima, pojavio se veliki broj malih i srednjih preduzeća čiji vlasnici nisu iz Srbije.
Da bi se privukli strani investitori, napominje ona, neophodno je zato stvoriti ambijent pravne sigurnosti i obezbediti im jednostavniju birokratsku proceduru jer je to jedan od glavnih razloga zbog kojih privrednici ne žele da ulažu u našu zemlju. Uprkos tome, ističe Anka Vojvodić, 10 odsto je onih u dijaspori koji to žele i zato im to treba omogućiti.
Važnost saradnje između domaćih stručnjaka i naših ljudi koji su otišli trbuhom za kruhom shvatili su poslednjih godina i u zdravstvu. Tako je Lekarska komora Srbije organizovala nekoliko međunarodnih konferencija na koje je osim lekara iz Srbije i naših u rasejanju pozvala i strane stručnjake. Direktorka Lekarske komore Srbije Tatjana Radosavljević rekla je juče da postoji procena da je naših lekara u svetu oko 14.000, a da je od 500 do 1.400 njih na visokim pozicijama u svojim ustanovama.
– Koliko je važna saradnja prepoznali smo prethodne dve godine, ali očigledno da naš zdravstveni sistem u tom trenutku nije bio spreman da prihvati naše ljude koji rade u inostranstvu i omogući im da dođu i pomognu nam – napominje Radosavljević. Ona je istakla da će Komora uputiti i inicijativu Ministarstvu zdravlja da se lekarima koji rade van granica Srbije obezbedi licenca za rad i ovde.
Generalni zastupnik kompanije Mani grem (Money Gram) Sreten Nikolić istakao je da bi situacija bila znatno bolja da u svetu, pa samim tim i u Srbiji postoji mnogo više agencija koje se bave transferom novca.
– Pre deset godina u Srbiji je funkcionisao jedino Western Union i narednih sedam godina on je imao monopol. Sada ima nekoliko agencija. Western Union ima oko 400.000 ekspozitura u svetu, MG oko 220.000, zamislite gde bi nam bio kraj da u svetu ima bar milion ekspozitura – rekao je Nikolić. Nekada je, dok je WU samo radio transfer novca, marža bila 14 odsto, sada je kada se radi sa više banaka, istakao je Nikolić, taj procenat smanjen na šest do sedam odsto.
Direktor Dijaspora grupe Milorad ćirić rekao je da je on tokom devedesetih živeo i radio u SAD, Kanadi, ali i Kini i da se na kraju vratio u Srbiju. On je istakao da ništa više nije kao što je bilo do 2008, ali i da Srbija mora da radi na predstavljanju same sebe ne tako što će je ulepšavati već prikazati onakvom kakva jeste. Tri su postulata koja treba poštovati a to su jednostavnost, jasnoća i sigurnost. Neki u dijaspori su zainteresovani za ono što se dešava u zemlji iz koje su potekli, a neke ne. Ali jedno je sigurno da se niko neće odreći Srbije – istakao je ćirić. Na konferenciji u organizaciji Danas konferens centra juče je, pre svega o iskustvima Izraela sa ulaganjima i sličnostima naših dvaju zemalja govorio i Ilan Kon, iz izraelskog Međunarodnog centra za migraciju i integraciju.
