Sa ovonedeljnim usvajanjem Ustavne povelje, proglašenjem nove-stare državne zajednice novog imena, pažnja i javnosti i nadležnih preseljava se sa politickih na pitanja harmonizacije zajednickog tržišta Srbije i Crne Gore. Ili bi bar tako trebalo da bude.
– Do 31. marta trebalo bi da se definiše akcioni plan, da se na desetak hiljada tarifnih pozicija ili jednostavnije za toliko proizvoda utvrde jedinstvene stope i dinamika koja ce obezbediti da zajednicko tržište funkcioniše. Politicka volja postoji, naši dosadašnji razgovori su, nije sporno, dosta dobri i kooperativni. Ali postoji i mnogo problema i otvorenih pitanja, koji 31. mart, do kada Evropa i MMF ocekuju da to ucinimo, cine veoma skorim datumom. Stoga taj posao zahteva maksimalnu i hitnu mobilizaciju svih resursa i jedne i druge strane – konstatuje u intervjuu „Politici“ prof. dr Goran Pitic, srpski ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom i koordinator u ime Vlade Srbije u pregovorima sa crnogorskom delegacijom.
• Koliko se zaista odmaklo u usaglašavanju carinskih, spoljnotrgovinskih i poreskih sistema otkako je dogovoreno da se taj proces ubrza i završi mnogo pre nego u prvobitno predvidenom trogodišnjem roku?
– Pre svega, proteklih meseci, uz dosta napora, obaranjem srpskih i podizanjem crnogorskih stopa do granice koju su obe strane prihvatile kao optimalnu, postignut je dogovor i harmonizovane su stope za tekstil – jednu od najozbiljnijih i najosetljivijih grupa proizvoda. To je utoliko znacajnije kada se zna da harmonizacija ovoj grani otvara prostor za povecanje izvoza na tržište Evropske unije. Sada kada smo ispunili taj uslov nadamo se povecanju izvoznih kvota, jer su odobrene za celu godinu potrošene vec u januaru.
Bitka za tekstil
• U poslednje vreme bilo je i primedbi da se izgubilo dosta vremena i da je moralo i moglo brže da se radi?
– Interes Srbije svakako je brže približavanje Evropskoj uniji i Svetskoj trgovinskoj organizaciji, optimalizacija u liberalizaciji spoljnotrgovinskih sistema, ali i zadržavanje onog stepena zaštite i onih instrumenata koji mogu biti necarinski, ali ne i netržišni, kako se odredene industrijske grane ne bi izložile preteranoj konkurenciji koja bi ih u ovom trenutku potpuno ugušila. Kad je rec o tekstilu, imali smo u vidu da je to industrija koja je bila najviše pogodena sankcijama kao radnointenzivna, orijentisana na lon poslove i strana tržišta, u kojoj, u teškim uslovima, radi više od 100.000 ljudi.
Stoga je i svaki procenat bio bitan, jer je znacio neko radno mesto ili bolju poziciju za ovu granu. Smatrali smo da je bolje da se u usaglašavanju provede više vremena nego da se prihvatimo onog što je prvobitno stavljeno na sto.
• Dokle se stiglo u harmonizaciji za ostale proizvode i uskladivanju ostalih pitanja dva ekonomska sistema?
– Razmenili smo liste proizvoda za koje Srbija može odmah da snizi, a Crna Gora da poveca carinske stope. Za sve pojedinacne proizvode analiziraju se troškovi harmonizacije, razmenjeni su modeli carinskih i spoljnotrgovinskih zakona, radi se i na pitanju inspekcija i medunarodnih konvencija…
Medutim, Crna Gora mora hitno da uradi tarifikaciju svojih necarinskih elemenata, kao što su kvote i kontingenti, jer bez toga nema ni pravih poredenja ni jasne slike na kom nivou ce biti njene carinske stope onog trenutka kad se sacini tarifikacija. To je prvi korak i nadam se da ce to uskoro biti završeno.
• Carina se ove nedelje u institucionalnom smislu „spustila“ na republicki nivo. Sem uskladivanja stopa ostaje i pitanje njihovog funkcionisanja na zajednickom tržištu?
– Savezna carina je rasporedena na republicka ministarstva finansija, mada postoje odredene aktivnosti vezane za recimo standardizaciju, poreklo robe, sanitarne inspekcije koje se moraju obavljati na nivou zajednice Srbije i Crne Gore.
Medutim, na terenu carina postoji ozbiljan problem oko definisanja procedure na administrativnoj liniji Srbije i Crne Gore, koji nije moguce razrešiti u kratkom roku. Posebno jer je Crna Gora usvojila svoj carinski zakon koji bi trebalo da stupi na snagu u aprilu i po kome bi Srbija bila tretirana kao strana zemlja i na nju bi se primenjivao isti carinski postupak kao prema svakoj drugoj zemlji. Naš stav je da bi i to pitanje trebalo da bude rešeno u duhu zajednickog tržišta i mislim da postoji razumevanje problema. Probacemo da nademo nacin da izademo iz toga, da utvrdimo carinski postupak na administrativnoj liniji po kome bi roba koja bi za potrebe Srbije ušla iz Crne Gore, a išla po nižim stopama, morala da prode carinsku proceduru Srbije kako bi se zaštitilo srpsko tržište.
Dva scenarija
• Da li postoje racunice koliko ce harmonizacija koštati?
– Za Srbiju se direktan trošak, primera radi za tekstil, markira na strani carinskih prihoda, jer smanjujemo stope. U saradnji sa Privrednom komorom analizira se svaki sektor pojedinacno. Ali u odredenim granama neto efekat podrazumeva otvaranje prostora za potencijalno veci izvoz, za ulazak investitora… Na duži rok nema dileme, ako hocemo da budemo deo Evrope, mi naše tržište moramo da liberalizujemo i naše stope dovedemo na nivo važecih u Evropi.
• Ocigledno da je ostalo mnogo posla i vrlo malo vremena. Da li je zaista realno da se do kraja marta i u kojoj meri harmonizuje zajednicko tržište?
– Moguce je, uz apsolutnu koncentraciju svih resursa. U Srbiji na tome vec radi stotinak ljudi. Postoji mašinerija koja dnevno izracunava, analizira stope, troškove, pravi predloge, i ocekujem da se narednih dana na isti nacin animira i infrastruktura u Crnoj Gori. Ako se to desi, postoji mogucnost dva potencijalna scenarija. Po prvom, 31. marta bismo imali identifikovane stope koje ce ubuduce važiti u zajednici. Za jedan deo proizvoda bice harmonizovane, za deo ce biti utvrdene stope sa preciznom dinamikom realizacije. Po drugom scenariju rekli bismo: harmonizovali smo što smo mogli i markirali ono što ne možemo da uskladimo zbog razlicitih kapaciteta, razlicitih potreba zaštite, razlicitih shvatanja. Trošak je toliki i toliki, imamo sredstva ili nam je za to potrebna pomoc.
• Mada obicnom svetu zahtev za harmonizaciju zajednickog tržišta možda može da zvuci kao još jedno uslovljavanje, šta je zapravo ono što mi dobijamo završetkom tog posla?
– Harmonizacija zajednickog tržišta je uslov da Evropska unija krene u izradu Studije izvodljivosti, kao ulaznice za proces stabilizacije i pridruživanja. Potpisom tog sporazuma, što bi moglo da se dogodi do kraja godine, ako sve bude išlo kako treba, mi dobijamo mogucnost da udemo na mala vrata u Evropu, da naš sistem prilagodavamo evropskim normama i vrednostima, nezavisno od toga kada cemo postati deo EU. To znaci i mogucnost za dobijanje strukturnih fondova i signal investitorima da smo deo, tu na pragu Evrope, da se dogodio ozbiljan institucionalni pomak i da mogu da dodu ovde. Efekti toga su nemerljivi.
Mislim da stoga ni dilema – da li cemo u Evropu sporednim kolosekom iz turskog vremena, sporim vozovima ili, ako ne ekspres, onda brzim – ne postoji.
