U ugovoru između italijanskog Fijata i Vlade Srbije nije bilo reči o tome da se novoosnovana firma, koja će proizvoditi dva nova modela u Kragujevcu, zaduži kreditom od pola milijarde evra
Radici Zastave koji su bili na obuci u fabrici u Torinu bili su iznenađeni kada su od Fijatovih sindikalaca čuli priču da će ceo projekat proizvodnje dva nova modela u Kragujevcu biti finansiran iz kredita Evropske unije, tako da italijanski proizvođač neće imati prevelika ulaganja. čak je po rečima tamošnjih sindikalaca to bio i uslov da Fijat uopšte i sklopi dogovor sa Vladom Srbije o osnivanju fabrike Fijat automobili Srbija (FAS). Kako je za Akter rekao jedan od kragujevačkih radnika, koji je obučavan u Italiji, tu priču nije uzimao za ozbiljno jer je smatrao da je menadžment njome nameravao da obuzda nezadovoljstvo italijanskih radnika. Oni su u to vreme ostajali bez posla zbog pada prodaje automobila i zbog toga su tražili da se nova sredstva ulažu u kapacitete u Italiji, a ne u inostranstvu. Međutim, izgleda da su italijanski sindikalci bili u pravu. Evropska unija je zaista preko svoje banke dala kredit za pokretanje proizvodnje dva nova automobila i to ni manje ni više nego pola milijarde evra. Tako je i javnost Srbije saznala ono što su u Italiji znali još na početku sklapanja dogovora oko ulaska Fijata u Zastavu.
KREDIT VRAćA FAS
Po ugovoru koji su u Luksemburgu potpisali Božidar đelić, potpredsednik vlade, guverner NBS Dejan Šoškić i ministar ekonomije Nebojša ćirić sa Evropskom investicionom bankom, ta institucija odobrila je kredit od 500 miliona evra za fabriku Fijat automobili Srbija u kojoj je većinski vlasnik italijanski Fijat (67 odsto), a manjinski Vlada Srbije (33 odsto).
Ugovorom o zajedničkom ulaganju u proizvodnju automobila, koji su pre tri godine u Beogradu potpisali tadašnji ministar ekonomije Mlađan Dinkić i predsednik Fijat grupe Serđo Markioni, bilo je predviđeno drugačije ulaganje. Italijanski proizvođač automobila trebalo je da uloži početnu investiciju od 700 miliona evra, a podrška srpske strane trebalo je da bude 200 miliona evra, od kojih 100 miliona u kešu, 50 miliona bi bio kredit osnivača, a ostatak od 50 miliona činile bi poreske olakšice (oslobađanje od lokalnih poreskih obaveza i taksi). Po ugovoru sem 50 miliona kredita koji je trebalo da obezbedi Vlada Srbije nije bilo spomenut bilo kakav drugi kredit. Praktično umesto dogovorenog ulaganja koje je trebalo da obezbede osnivači, Fijat i Vlada Srbije, uzet je kredit koji će vraćati sama fabrika. Tako je FAS i pre nego što je počeo da proizvodi nove modele zadužen. Uz to svadbeni poklon Fijatu, kako su pisali italijanski novinari, bio je i prepuštanje Zastavinih pogona novoj firmi, ali i 67 hektara zemljišta, plus rezervisanih 70 hektara. Ne treba zaboraviti ni državnu subvenciju za svakog novozaposlenog.
NARUčENA OPREMA
Da u Ugovoru o zajedničkoj proizvodnji nije bilo reči o uzimanju kredita potvrdio je za Akter i Zoran Mihajlović, predsednik Samostalnog sindikata Zastave. On kaže da su u novo preduzeće novac trebalo da ulože Fijat kao većinski vlasnik i Vlada Srbije kao manjinski, a ne da se FAS sam zadužuje.
Evropska unija je zaista preko svoje banke dala kredit za pokretanje proizvodnje dva nova automobila i to ni manje ni više nego pola milijarde evra. Tako je i javnost Srbije saznala ono što su u Italiji znali još na početku sklapanja dogovora oko ulaska Fijata u Zastavu
Koliko sam video trenutno se u fabrici nalazi oprema koja vredi tek nekoliko desetina hiljada evra, po mojoj slobodnoj proceni. Oprema za proizvodnju novih modela tek treba da stigne, naručena je i čekamo je. Pretpostavljam da će sa dobijanjem ovog kredita stići i ta oprema, kaže Mihajlović.
Predsednik Samostalnog sindikata u Zastavi napominje da čitav posao oko pokretanje proizvodnje dva nova modela ide dosta sporije od očekivanog.
Ukoliko krene proizvodnja sledeće godine sigurno ćemo morati da uvozimo dosta delova jer od prvobitno planiranih 14 kooperanata dolazi samo njih 7, a od njih tri kompanije će početi sa radom tek 2014. godine. To znači da ćemo na početku proizvodnje većinu delova uvoziti najverovatnije iz Italije i samo ih sklapati u Kragujevcu, kaže Mihajlović.
On napominje da ni država Srbija nije ispunila svoje preuzete obaveze kada se radi o infrastrukturi.
Još uvek nije završen autoput od Kragujevca do Batočine, a obilaznica oko Kragujevca, koja treba da spreči da kamioni ulaze u centar grada na putu do fabrike, počeće da se gradi tek 2013. godine, kaže Mihajlović.
VLADA NE MOŽE DA BUDE GARANT
Ekonomisti upućuju na još jednu nelogičnost kod ovog kredita. Naime, za deo kredita u iznosu od 300 miliona evra garanciju EIB-u dali su Fijat i italijanska agencija za izvoz, dok je Vlada Srbija dala garancije za 200 miliona evra. Kako za Akter kaže ekonomista Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, po našim propisima država ne može biti garant za kredit koji uzima privatno preduzeće.
FAS je privatno preduzeće u većinskom ‘Fijatovom’ vlasništvu. Ako država da garanciju jednom privatnom preduzeću to je onda diskriminacija prema drugom koje bi takođe želelo da mu država bude garant. Sem toga, ako dužnik iz bilo kog razloga ne vraća kredit to mora da uradi država, odnosno poreski obveznici. Dužnik i onaj ko mu je garant potpuno su jednako odgovorni za vraćanje kredita, kaže Kovačević.
Predstavnici Srbije su sa EIB-om potpisali ugovor o kreditu od 750 miliona evra. Pored 500 miliona za FAS predviđeno je još 250 miliona namenjenih podsticanju izvoza. Od tog kredita prva tranša od 150 miliona evra biće raspoloživa srpskoj privredi ove, a druga tranša od 100 miliona evra iduće godine. Ta sredstva biće iskorišćena za izgradnju fabrika, zapošljavanje i povećanje izvoza, a 30 miliona biće iskorišćeno i za pomoć medijima.
Potpredsednik vlade precizirao je da je izvozna privreda Srbije ovim dobila značajnu finansijsku injekciju vrednu 750 miliona evra.
Što se tiče finansijskih uslova oni su najbolji mogući u ovom trenutku u svetu sa kreditima koji idu i do dvanaest godina sa počekom na četiri godine i kamatom između četiri i pet odsto na godišnjem nivou, rekao je đelić, istakavši da će to domaćim firmama omogućiti da se bore pod istim finansijskim uslovima sa svojim konkurentima na evropskom i svetskom tržištu.
čUDO U KRAGUJEVCU
Ekonomista Branko Dragaš smatra da će kredit koji smo dobili od EIB-a služiti da se obmane javnost pred predstojeće parlamentarne izbore.
Političari zadužuju državu novim kreditom i u predizbornoj kampanji imaćemo ponovo istu priču o čudu u Kragujevcu. Da li će ta nova prevara ponovo da upali? Mislim da hoće. Građani će ponovo poverovati u tu prevaru. Dakle, država Srbija se zadužuje za 500 miliona evra da bi uložila u mešovitu firmu sa ‘Fijatom’. Postavlja se logično pitanje, ako se država toliko zadužuje da bi napravila fabriku automobila, šta će nam onda ‘Fijat’? Šta ‘Fijat’ ulaže? Koliko je do sada ‘Fijat’ uložio? Pored toga Božidar đelić bio je oduševljen tim kreditom kao da su nam poklonili taj novac i kao da ne moramo nikada da ga vratimo, kaže Dragaš.
ODGOVOR VLADE SRBIJE
I pored toga što to nikada nije rečeno javnosti Aleksandar Ljubić, član UO FAS-a ispred Vlade Srbije, kaže za ‘Akter’ da je uzimanje kredita bilo predviđeno ugovorom koji je Vlada Srbije potpisala sa ‘Fijatom’.
‘Kada su u pitanju ovako veliki projekti oni se jednim delom finansiraju iz sopstvenih sredstava, a drugim delom iz kreditnih linija. Kredit je ‘Fijatu’ dodelila Evropska investiciona banka koja finansira razvojne projekte u maksimalnom iznosu od 50 procenata ukupne ‘Fijatove’ investicije, u ovom slučaju 500 miliona evra, s obzirom da ukupna vrednost ‘Fijatove’ investicije premašuje milijardu evra. Ovaj kredit će biti upotrebljen prvenstveno za finansiranje nabavke opreme čija je projektovana vrednost nešto više od 740 miliona evra’, navodi Ljubić, dodajući da je Fijat za finansiranje projekta FAS deo sredstava obezbedio kreditnim zaduženjem što je standardna praksa u slučaju velikih projekata.
Na pitanje koliko je do sada uložio Fijat, a koliko Vlada Srbije u projekat pokretanja proizvodnje dva nova modela, Ljubić kaže da je to u ovom trenutku teško reći.
Trenutno je fabrika jedno veliko gradilište. Ono što sigurno znamo jeste da je ‘Fijat’ do sada uložio 100 miliona evra. ‘Fijat’ trenutno renovira fabriku tako da bi tek krajem godine, kada se napravi presek, mogli da znamo tačan iznos sredstava koji je ‘Fijat’ uložio u fabriku u Kragujevcu. Samo u rekonstrukciju fabrike bez opreme uložiće oko 150 miliona evra. S druge strane, investicije Republike Srbije se pre svega odnose na infrastrukturu i infrastruktrune projekte, na primer dovođenje struje, vode, gasa koji je potreban fabrici, a od kojih će korist imati i drugi potrošači, a ne samo ‘Fijat’. Drugi primer investicije u infrastrukturu Republike Srbije jeste završavanje magistralnog puta M1-11 Kragujevac–Batočina, koji je bitan za funkcionisanje ‘Fijatove’ fabrike, a doprineće i razvoju grada Kragujevca kao i cele Šumadije, rekao je Ljubić.
