Većina je tokom svog odrastanja, na veliku žalost, nosila čuvenu šerpa frizuru. Nikome nije stajala i niko je nije voleo, ali mame su insistirale. Jedina četvorka koja je uspela da tu frizuru iznese kako joj (ne)doliči bili su momci iz predgrađa Liverpula. Uprkos najomraženijioj dečijoj frizuri uspeli su da budu kul, svetski poznati, da bacaju devojke u trans i u nesvest, a postali su i najpoznatiji rok bend. Oni su prošli kroz razne modne momente, puno hitova, slaganja i neslaganja. Oni su Džon, Pol, Džordž i Ringo. Oni su Bitlsi.
Prošlo je skoro više od pola veka od kad se čuveni engleski bend razišao. Zli glasovi će reći zbog Joko Ono, rasturačice bendova, ali izgleda da će zahvaljujući njoj svet imati priliku da čuje jednu od, do sada, neobjavljenih pesama Bitlsa. Dobro, zahvaljući njoj i veštačkoj inteligenciji. Možda ovim Joko promeni svoj status kod fanova liverpulskog benda.
Poslednja pesma Bitlsa
Joko Ono je 1994. godine, 14 godina nakon što je Lenon ubijen, dala Polu Mekartniju demo snimak pesme Now and Then, na kaseti sa natpisom “Za Pola”. Tu pesmu je Džon Lenon napravio u svom stanu u Njujorku. Uložili su mnogo truda, i nebrojano puta je ostatak benda želeo je da izbaci tu numeru, međutim nisu mogli da izdvoje Lenonov glas sa kasete. Jednostavno im tehnologija im nije omogućavala. Ali sa razvojem veštačke inteligencije uspeli su da sklope pesmu.
Ta mogućnost otvorila se, pre svega zahvaljujući naporima Pitera Džeksona i ekipe koja je radila na dokumentarnom serijalu o Bitlsima „Get Back“. Reditelj trilogije “Gospodar prstenova” je uz pomoć veštačke inteligencije uspeo da izdvoji Lenonov glas s audiokasete, odvojivši ga od klavira. Pesma sadrži muzičke priloge sva četiri člana grupe, pored Lenonovog vokala čuju se električna i akustična gitara koje je odsvirao Džordž Harison 1995, pre nego što je preminuo 2001.
Profesor sa Univerzitet u Liverpulu, koji je specijalizovan za istoriju i nasleđe Bitlsa, Holi Tesler smatra da, izlaskom nove pesme, može doći do novog i drugačijeg kulturnog percipiranja Bitlsa. „Svako ko ima 53 godine i manje, živeo je u svetu u kom Bitlsi ne postoje“, rekao je on. „Kada su se razišli 1970. nije bilo naročito prijateljski. Ovo im daje priliku da ublaže ovaj raskid. Neki lepši kraj – umesto originalnog, gde četiri ljuta mladića ne žele više da rade zajedno”, rekao je Tesler za Gardijan.
Pisac biografija Lenona, Makartnija i Harisonaveruje veruje da uprkos prednostima tehnologije veštačke inteligencije za poboljšanje glasa i kvaliteta, u novoj pesmi neće moći da se uhvati energija i osećaj jedinstva koji se može čuti u drugim pesmama. “Oni su zaista imali ‘grupni um’, o tome govore razni psiholozi; umetnički su koegzistirali kao organizam zajedno.”
Iako ovo ide u korist umetnosti i daje joj značaj, veštačka inteligencija razvija se na svim poljima. Umešala se u sve vidove umetnosti, a ovo nije prvi put da se koristi u mučkoj industriji.
Veštačka inteligencija u muzici
Već neko vreme svetski muzičari bore sa pojavom veštačke inteligencije u njihovoj branši.
Nik Kejv, australijski muzičar, oštro je kritikovao pesmu koju je program veštačke inteligencije napisao „u njegovom stilu.“ Njemu je jedan od fanova poslao pesmu koju je ChatGPT napisao. Pesma je ispunjena mračnim biblijskim elementima – „Ja sam grešnik, ja sam svetac“, je jedan od stihova. Kejvu se to nimalo nije dopalo i nazvao je “grotesknom sprdnjom”.
Dejvid Geta, popularni producent i didžej, iskoristio je ovu tehnologiju kako bi dodao „glas“ repera Eminema za jednu od pesama u lažiranom duetu sa pop muzičarem Dejkom i bednom Vikend – koji je postao viralan u aprilu ove godine. Pesma je skinuta sa muzičkih platformi kada se Juniverzal Mjuzik Grup (UMG), izdavačka kuća koja objavljuje Stingovu muziku, požalila na kršenje autorskih prava, preneo je tada BBC.
Sting je takođe imao oštre komentare na ta dešavanja i na korišćenje veštačke inteligencije. “Stvaranje muzike pripada nama, ljudskim bićima.To su bitke koje ćemo voditi narednih godina – odbrana ljudskog kapitala od veštačke inteligencije , rekao je muzičar za BBC.
Veštačka inteligencija ne vlada samo muzičkom sferom, pojavila se i u slikarstvu i fotografiji.
Devojka sa soničnom minđušom i Portret dve žene
U Amsterdamu u Rijksmuseumu početkom ove godine pokrenuta inicijativa u kojoj je muzej pozvao umetnike i kreativce da pošalju svoje verzije Vermerevog remek dela – Devojka sa bisernom minđušom. Jednu od izloženih slike izradila je veštačka inteligencija, što je dovelo do burnih reakcija javnosti. Komad, nazvan „Devojka sa svetlećim minđušama“ , delo je nemačke veštačke inteligencije koja sebe predstavlja kao Juliana van Diekena.
Slično se deislo u maju ove godine, kada je prva nagrada u kreativnoj kategoriji ovogodišnje Sony World Photography Awards dodeljena u aprilu Borisu Eldagsenu, koji je impresionirao sudije crno-belom slikom portreta dve žene u vintage stilu. Eldagsen je, međutim, odbio nagradu i otkrio da njegovu sliku nije napravio on svojom kamerom, već je generisala veštačka inteligencija (AI). Nemački umetnik je rekao da se prijavio na konkurs kako bi video da li može da prevari komisiju, preneo je The Economist.
Tehnologija je naprdovala i veštačka inteligencija je sada sposobna da, pored gore navedenog, generiše i scenarije za filmove, likove u filmovima…Ali da li je ono što genereše veštačka inteligencija kao umetnost zaista umetnost? Mišljenja stručnjaka su podeljena. I dok neki smatraju da treba iskoristiti na najbolji način, drugima se to ne dopada.
„Ono što to radi je da izvuče nešto iz vas. Oduzima vam deo duše ili psihe; to je veoma uznemirujuće.” objasnio je režiser Tim Bartn, u svom intervju za The Independent.
A to baš i nije lep osećaj, da vas neko pokrade, zar ne?
Post Views: 63
