Južna srpska pokrajina prepuna je uglja, ali i olova, cinka, feronikla, hroma, boksita, magnezita, ukrasnog kamena i drugih mineralnih sirovina, a Srbija je u geološke i rudarske radove na Kosovu decenijama ulagala milijarde dolara, koje je uzimala kao kredite i zaduživala se u inostranstvu. Međunarodne snage na Kosmetu danas najavljuju ubrzanu privatizaciju svog tog bogatstva, a Srbija je ostala po strani.
Na nedavno održanom okruglom stolu o rudnim bogatstvima Kosmeta, profesor dr Radomir Simić kazao je da su geološke rezerve uglja u toj pokrajini izuzetno velike, kakvim ne raspolaže nijedna evropska zemlja, a Srbija bi od postojećih zaliha imala dovoljno za narednih stotinak godina.
Etničko čišćenje
Nijedan od 7.300 Srba, radnika EPS-a na Kosmetu ne radi zbog etničkog čišćenja. Većina je izbegla u druge delove Srbije. Oko tri hiljade njih još živi u enklavama u pokrajini. NJihove kuće i stanovi su odavno uzurpirani.
Međutim, proizvodnja uglja u kosovskom basenu nikada nije mogla da postigne značajnije rezultate, tvrdi dr Simić, zbog velikog otpora nekadašnjih republika bivše SFRJ da daju pare za Kosovo, a još više zbog stalne separatističke težnje kosmetskih Albanaca, koji nikada nisu krili da ugalj „treba čuvati za neka druga vremena“.
Kosovski političari su godinama rezerve uglja u južnoj pokrajini minimizirali, kako bi stvorili pogrešnu sliku da se radi o ograničenim resursima, naglašava dr Simić, ali je prava istina obelodanjena početkom osamdesetih godina, kada su uporedne studije Rudarskog instituta iz Zemuna i Rudarsko-geološkog fakulteta iz Beograda, dokazale da je reč o rezervama uglja od 15 milijardi tona!
– Albanski separatistički pokret na Kosmetu je znajući vrednost mineralnih sirovina na ovom delu srpske zemlje stvarao propagandne parole „Trepča radi, Beograd se gradi“, a česte su bile sabotaže u rudnicima – kaže dr Simić.
Struja za Albaniju
Profesor Milivojević ističe da se planovi Kosovske energetske kompanije i Unmik administracije, koja prema Rezoluciji 1244 upravlja elektroenergetskim sektorom na Kosmetu, uglavnom podudaraju sa planovima EPS-a. Razlika je u tome što oni predviđaju izgradnju hidroelektrane, snage 248 megavata, na akumulaciji Belog Drima, Žur, koja dobrim delom ulazi na teritoriju Albanije.
Godinama su Albanci, nastavlja on, podmetali požare, transportne trake u rudnicima su sečene, a usledile su i medijski prikazi navodnog terora nad albanskim rudarima.
NJegov kolega profesor dr Nenad đajić se slaže da je rudni potencijal Kosmeta veliki, a u ukupnim bilansnim rezervama uglja, Kosmet učestvuje sa 76 odsto, a dosada je iskorišćeno tek dva odsto.
Međutim, dinamika otvaranja površinskih kopova i eksploatacije, naglašava dr đajić, na Kosmetu sada ne zavisi od Srbije, ali to ne sme da znači da Srbija Kosovo treba da izbriše sa svoje energetske karte.
Ugalj, olovo i cink
Profesor Novak Blečić navodi da osim uglja Kosmet raspolaže i mnogim drugim sirovinama, od kojih su najznačajnija ležišta olova i cinka u Trepči, Ajvaliji, Kišnici, Novom Brdu. Učešće rezervi Kosova i Metohije u ukupnim rezervama Srbije u srebru, olovu i cinku iznosi oko 60 odsto, a što se tiče nemetala veliki značaj imaju magneziti.
Pored uglja i ostalog rudnog bogatstva, Kosmet raspolaže i velikim zalihama podzemnih voda. Najveće rezerve voda najboljeg kvaliteta nalaze se u zapadnoj Metohiji, a pre svega u području Mokre Gore, Paštrika, Koritnika i Šar-planine i imaju sve uslove da zadovolje svetske standarde. Profesor dr Mihailo Milivojević kaže da postoje planovi da u Metohiji započne korišćenje nalazišta geoterminalnih i mineralnih voda.
Nalazišta se prostiru na oko 500 kvadratnih kilometara, debljine 1.000 metara i sa temperaturom od 60 do 80 stepeni Celzijusa.
– Na Kosmetu postoji najmanje pet milijardi kubnih metara geoterminalne vode, od kojih se može iskoristiti bar petina. Za prizvodnju pakovane mineralne vode ima oko 20 pogodnih lokacija, a na svakoj se mogu izgraditi profitabilne punionice i zdravstveno turistički centri – navodi dr Milivojević.
