Nemojte koristiti kredite za koje ne znate šta znače – osnovni je moto kojim građani treba da se rukovode kada reše da podignu bilo koji zajam kod poslovnih banaka. Jer, često zbog neznanja, nedovoljne informisanosti o konkretnom kreditu, ono što na prvi pogled možda deluje vrlo primamljivo, može na kraju da za dužnika postane prava noćna mora.
Prvo i osnovno što građani treba da učine je da se dobro informišu, a to podrazumeva obilazak više banaka i prikupljanje osnovnih informacija o kreditu, pre nego što se donese konačna odluka gde podneti zahtev za kredit. Za sve što nije jasno, obavezno potražiti odgovor od bankarskog službenika. Nedoumica ne sme da postoji jer može itekako da košta. Drugim rečima, dužnik pre potpisivanja mora da zna šta predstavlja svaka stavka u ugovoru.
Bankari savetuju da se obrati pažnja da svi troškovi kredita budu jasno iskazani. Tu se misli na administrativni trošak, trošak polise osiguranja, a kada su stambeni krediti u pitanju i na visinu osiguranja kredita kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita.
Takođe, veoma je važno da li je kamata u ugovoru naznačena kao fiksna (nepromenljiva) ili varijabilna (promenljiva). U prvom slučaju ona je ista tokom celog perioda otplate, dok u drugom ona može da se menja naniže, ali i naviše. Taj ritam prati i otplatna rata.
– Brojni krediti su indeksirani u stranoj valuti – evru ili švajcarskom franku. U tim slučajevima, mora se znati po kojem kursu se kredit pušta, a po kojem se obračunavaju mesečne rate kada se kredit vraća – konkretno objašnjavaju u HVB banci.
Ono što se podrazumeva je i da se od bankarskog službenika traži i plan otplate zajma u kojem su navedene sve rate od prve do poslednje. Tako da računicom vrlo lako može da se donese zaključak šta je najpovoljnije, tojest, gde je najjeftinije zadužiti se. Ipak, u nekim slučajevima na odluku može da utiče i brzina odobravanja kredita, odnosno, jednostavnost procedure – da li su i koliko je potrebno obezbediti žiranata… I na kraju, mora se znati kolika je visina troška prevremene otplate kredita.
Zaduživanje građana u stranoj valuti, bez dovoljne informisanosti o bitnim elementima takvih kredita, nije problem samo u Srbiji, već i u zemljama Evropske unije. Kako bi zaštitio potrošače bankarskih usluga, najviši monetarni autoritet u Austriji, naprimer, obratio se pre mesec dana svojim građanima da bi ih upozorio na rizike kojima se izlažu kada preuzimaju obaveze po osnovu kredita u stranoj valuti (švajcarskom franku).
U zajedničkom saopštenju, Nacionalna banka Austrije i FMA, institucija koja je u toj zemlji zadužena za nadzor finansijskog sektora, konstatovali su da je kredit u stranoj valuti „poseban oblik monetarne spekulacije“ koji sa sobom nosi visoke rizike (promene kamate, deviznog kursa, kao i rizik za nosioca otplate), ali i dodatne troškove koji mogu biti osetno viši nego kod kredita u domaćoj valuti.
Nacionalna banka Austrije i FMA ponudili su Austrijancima nekoliko zlatnih pravila koja treba da imaju u vidu kada procenjuju da li da se zaduže u stranoj valuti. Tu logiku treba da slede i svi potencijalni bankarski dužnici u Srbiji.
Prvo pravilo je da građani uvek budu svesni rizika – kretanja kamate i deviznih kurseva koji u određenim periodima mogu jako da osciliraju.
Zatim da slede osnovni ekonomski zakon – niža kamata prilikom zaduživanja uvek je povezana sa proporcionalno višim rizicima. Isto upozorenje, naravno, važi i za depozite, gde viša kamata znači i veći rizik.
Takođe, ni raniji period, odnosno stečeno iskustvo, bilo da je reč o prednostima koje proističu iz kretanja kamata ili deviznog kursa, nikako nije i garancija za budućnost. I poslednje pravilo koje glasi – koristite samo one finansijske proizvode koje i vi sami razumete – jeste upravo ono na šta i Narodna banka Srbije upozorava naše građane.
