Doktor magistar Slobodan Macura, 59-godišnji lekar Kliničkog centra u LJubljani, jedan je od najpriznatijih traumatologa u Sloveniji ali i jedan od poznatijih Srba u ovoj nekadašnjoj JU-republici. Srdačan i druželjubiv, omiljen je među našim ljudima u Sloveniji i često se u LJubljani može sresti na svim mestima gde se okupljaju Srbi, od kafane kod Jove do crkve Sv. ćirilo i Metodije, ali i na mnogim sportskim susretima.
Rođen u Kistanju, u Sloveniji živi od 1975, a pre toga stažirao je na VMA u Beogradu, i kratko vreme kao lekar opšte prakse radio je i u Sivcu u Vojvodini.
– Vernik sam, pravoslavac i mislim da me je sam Bog doveo ovamo. Ovde sam našao posao koji volim, oženio se suprugom Andrejom koja je Slovenka, imamo troje dece i mnogo prijatelja. Delio sam svih ovih godina sudbinu ostalih Srba u Sloveniji. Bez obzira na sve ono što nam se dosad događalo, prijatno i neprijatno, mislim da smo mi Srbi ovde u Sloveniji, u odnosu na one u drugim republikama nekadašnje SFRJ, ipak, najbolje prošli. Bilo je proganjanja, ali ne toliko i hvala Bogu sve se završavalo na administrativnim problemima. Iako direktnih fizičkih sukoba nije bilo, kao retko ko doživeli smo da ostanemo bez državljanstva i prava da živimo i dalje u Sloveniji – priča dr Macura reporteru „Vesti“, koji je kao i hiljade drugih Srba, ali i ljudi drugih nacija, početkom devedesetih, bio izbrisan iz slovenačkog državljanstva – i to posle 17 godina provedenih u Sloveniji!
Zahvalan narodu
Doktor Macura je i zvanični lekar košarkaške reprezentacije Slovenije i predsednik Komisije za zdravstvo slovenačkog košarkaškog saveza.
– Iako su tokom devedesetih godina, pre svega slovenački mediji satanizovali Srbiju i Srbe, mi Srbi u LJubljani i Sloveniji, sem pojedinačnih slučajeva, nismo bili vređani od slovenačkog naroda, zbog čega sam im i danas zahvalan – kaže sagovornik „Vesti“.
To je međutim, kako tvrdi, saznao kasnije, tek kada su mu rekli da će ostati bez posla, ukoliko ne bude regulisao svoj status. Ipak, zahvaljujući tome što je bio oženjen Slovenkom i uspeo je da dobije privremeno boravište i sačuva posao.
– Sloveniju sam uvek smatrao najdemokratičnijom od svih država na prostorima bivše Jugoslavije. Nije mi zato jasno, da li je to bio odraz mržnje, u šta ne mogu kao čovek da poverujem, ili odraz birokratskih shvatanja. Niko se od nas nije ogrešio o zakone ove države. U čijem se mozgu moglo smisliti tako nešto, da se preko noći izbrišu toliki ljudi? – pita se dr Macura koji je pre tri godine, sasvim neočekivano iako to nije zvanično tražio, dobio obaveštenje da mu je vraćen status slovenačkog državljanina.
Nema te pravde
Jedan broj Srba, ali i pripadnika drugih naroda zatražio je pravdu pred Međunarodnim sudom u Strazburu, ali dr Macura ne veruje da će ta inicijativa uroditi plodom, jer kako ističe, teško da bilo koji sud može doneti pravednu odluku za ono što se dogodilo.
– Molim Boga da nisam privilegovan i zbog nekih mojih zasluga i sposobnosti izdvojen iz grupe mojih sunarodnika, kojih prema mojoj proceni ima čak od 150 do 200.000 koji traže da im se vrati državljanstvo. Međutim, mesec i po dana posle tog obaveštenja, ni danas ne znam zašto, Slovenija je prestala da izdaje bilo kakve potvrde kojima se reguliše njihov status. Ni nova vlast nije želela da raspravlja o tome. Obećavali su, kao što rade i danas, da će rešiti taj problem, ali ga nisu rešili. Potrebno je samo reći, oprostite, nismo bili u pravu i to je sve. Mi smo spremni da oprostimo, ali ako se i dalje budu ovako ponašali, kao da se ništa nije desilo, nikada nećemo zaboraviti – kaže na kraju dr Macura i ističe da neće odustati od zahteva da slovenačke vlasti isprave svoju birokratsku grešku i zbog toga se izvine svima kojima su na taj način naneli štetu.
