Medu Srbima u Cikagu i okolini, pa i na celom americkom kontinentu, dobro je poznata porodica Bjelopetrovic.
Ovo prezime sa poštovanjem se izgovara i u starom kraju, narocito medu onima do kojih je dospela pomoc Bebe i Vlada Bjelopetrovica. Ovo prezime se sa poštovanjem izgovara i u zahtevnom americkom poslovnom svetu, uvek kada su u pitanju ozbiljni i kvalitetni štamparski poslovi.
Firma „Grate Lakes Graphics Inc.“ osnovana je daleke 1972. godine. Svoje poslovanje i tada, kao i danas, zasnivala je na kvalitetnim ljudima, vrhunskoj tehnologiji i visokim standardima. Jer, i pre 30 godina Bjelopetrovic je imao viziju i san koji se još uvek ostvaruje.
Savršenstvo štampe
Po zanimanju modelar (zanat je izucio u Karlovcu), Vlado Bjelopetrovic je u Ameriku stigao 1959. godine sa legalnim papirima, jer je njegova majka rodena u Americi (u Pitsburgu), ali se dvadesetih godina prošlog veka vratila u stari kraj, Liku. Vladov stric je u Cikagu imao malu štampariju u kojoj je i Vlado poceo svoju štamparsku odiseju. Desetak godina kasnije otvorio je svoju štampariju.
– Kroz sve ove godine radimo punom parom. Moj brat Ranko i ja, a danas i moj sin Dane, radimo na izradi visokokvalitetne komercijalne štampe. Na to smo orijentisani od pocetka. Uspeli smo da kompaniju podignemo na vrlo visoki nivo i dodemo do toga da ona kroz sve ove godine ima znacajno mesto u Cikagu. Ovo nije velika firma, ali je ugledna, ima svoje mesto u kvalitetu, servisu i poznata je svima kojima su potrebne brošure, posteri, kvalitetna ambalaža, katalozi…Brojne funkcije
Vlado Bjelopetrovic roden je 1935. godine u Primišlju (Slunj). Clan je Upravnog odbora Novogracanicke mitropolije, clan Saveta Srpske narodne odbrane, jedan od administratora imanja Srpske bratske pomoci, potpredsednik Srpskog kulturnog kluba „Sveti Sava“, predsednik Srpsko-americke privredne komore, clan cikaške i americke privredne komore, darodavac jednog od 18 zvona za hram Svetog Save u Beogradu, jedan od osam sponzora Jugoslovenskog akademskog programa Univerziteta (UIC) za studente iz Jugoslavije, redovan sponzor studija srpskog jezika na UIC.
Sve što vidite u našim proizvodnim halama je poslednja rec tehnike. Promene su svakodnevne, ali mi smo oduvek bili opredeljeni da idemo u korak sa tehnologijom, jer jedino tako možemo biti konkurentni na ovom probirljivom tržištu.
Drugi važan faktor uspeha ove ugledne firme je izbor ljudi, saradnika, osecaj za njihovo školovanje i usavršavanje, jer kako Bjelopetrovic rece, bez obucenih ljudi i vrhunska tehnologija je samo tehnologija, neprimenjiva.
– Mi danas imamo 50 zaposlenih, uglavnom su to Amerikanci. Ima naravno i naših ljudi u mojoj firmi i moram reci da su svi oni korektni i dobri radnici. Naravno, oni imaju isti tretman i moraju da poštuju disciplinu i pravila poslovanja, kao i ostali.
Ništa bez ideja
Ja sam uvek smatrao da je najbolja pomoc u idejama, tehnologiji, savetima, jer nekada samo ulaganje novca bez konkretnih projekata nema mnogo smisla. Ipak, znam da u Srbiji ima mnogo ljudi koji se razumeju u posao, u toku su sa modernim trendovima, i sada država mora imati sluha i pomoci im kroz ovo teško vreme tranzicije. I ja ovde, u mojoj štampariji, moram da poštujem mnoga pravila. Zato se uvek mora podrazumevati odgovornost i vrlo regulisan nacin poslovanja. I zato mislim, kada se u Srbiji napravi taj red, bice mnogo ljudi koji ce umeti da posluju po svetskim standardima.
Ja sam i u ovom poslu maratonac, a i na humanitarnim aktivnostima maratonac takode. Moja pokojna supruga je mnogo uložila u humanitarni rad kroz Kolo srpskih sestara, od 1990. do dana njene smrti. Ja cu nastaviti s tim radom. Razmenjujem i informacije sa poslovnim ljudima u Srbiji. Mi nismo još realizovali nikakve velike poslove tamo, ali smo svojim savetima i idejama cesto pomogli štamparskoj industriji u Srbiji. Spremam se na put u Srbiju, poseticu neke firme. Za sada nemam nekih konkretnih informacija za ulaganja, ali uvek ima šansi za razgovor.
Vera u bolju saradnju
Vlado Bjelopetrovic je predsednik Srpsko-americke privredne komore, ozbiljno zainteresovan za okupljanje ovdašnjih biznismena i, kroz ovu asocijaciju, ostvarivanje saradnje sa kolektivima u Srbiji.
– Verujem u snagu privredne komore i verujem da ce se sve više naših ljudi u njoj okupljati. Ideja je nastala još pre sedam godina, a ove godine smo je ozbiljno obnovili. Neophodno je da se naši ljudi upoznaju, razamene ideje i iskustva. Komora danas ima oko 50 clanova, a na jesen nas ocekuju ozbiljne aktivnosti. Ja cu u Srbiji razgovarati sa predstavnicima Privredne komore, ali oni su u drugacijoj poziciji, njihove asocijacije su profesionalne, imaju zaposlene službenike i njihov je posao da organizuju aktivnosti i programe. Kod nas ovde taj rad je na volonterskoj bazi, pa se naša saradnja mora uskladiti. Verujem u šansu da biznis i kapital predu mnoge granice.
Male firme šansa Srbije
Moramo saradivati, biti zajedno, pomagati ekonomiju, raditi na oporavku naše zemlje. Saberite samo koliko novca svako od nas odnese u našu zemlju pri svakoj poseti. Pa i to su velike pare. Ne bi trebalo da se zanosimo nekim velikim industrijskim gigantima. Mi moramo da razvijamo turizam, usluge, mala preduzeca, to nas može oporaviti. I mislim da ima nade.
Bjelopetrovic je dobitnik nagrade „Rastko Petrovic“ za najboljeg izdavaca iz dijaspore. Objavio je više od 40 knjiga srpskih autora koje su upucene na adrese eminentnih Amerikanaca s ciljem širenja istine o srpskom narodu. Zauvek je vezan za svoje poreklo, uvek voljan da se problemi i nesporazumi prevazidu.
– I danas osecam da je nama potrebna matica, jer mi smo kao pcele u košnici bez matice. Nikako da pronademo vodu i ideju oko koje bismo se okupili i ujedinili. Mnogo lutamo, i ovde i tamo, i ne znam kada ce se stvari znacajno promeniti, ali vidim da mi jesmo razjedinjeni. Cak i tamo, kada smo docekali demokratiju, sve nekako ide vrlo teško. Mi umemo i da govorimo i da slušamo, ali nažalost, sve se na govorima završi. Iz nekog razloga matica još uvek dijasporu ne uzima pod svoje krilo. Ja ne znam zašto mi njima nismo važni kao snaga. Mi nismo nikakva pretnja za našu zemlju, mi smo njen važan deo.
I svoj privatni i svoj poslovni život, Vlado Blelopetrovic jeuvek zasnivao na visokim standardima, potrebi da se uradi najbolje moguce, da ništa ne bude prepušteno slucaju, da se nemoguce pretvori u izvesno. I da tako traje.
