Dobrodošli na „Mobu 2004“ i u manastir Svetog oca Nikolaja, našeg najmlađeg sveca – rekao je vladika Lavrentije, episkop šabačko-valjevski, poželevši toplu dobrodošlicu novinarima iz Beograda u Soko-gradu, koji je zahvaljujući ovoj već tradicionalnoj manifestaciji oživeo poslednjih dana jula.
– Iako „Moba“ postoji samo četiri godine i još je u razvoju, rezultati su dobri, pre svega, mislim na naš osnovni cilj, a to je druženje mladih iz dijaspore sa decom iz matice. Zahvaljujući tim susretima mladi iz dijaspore obogaćuju znanje maternjeg jezika, ili ga, tek uče. Zapravo, neki ne znaju ni reč maternjeg jezika. Iz godine u godinu imamo sve više učesnika, što ukazuje da će ovo okupljanje prerasti u još veću i značajniju manifestaciju – veruje vladika Lovrentije, a njegove reči potvrđuje i dolazak 220. učesnika srpskog porekla sa skoro svih kontinenata i iz matice.
Za mesec dana, koliko provedu u Soko-gradu i na manastirskom dobru, u novoizgrađenim konacima, mnogo toga će naučiti: od srpskog jezika, tradicionalnih običaja, preko nacionalne istorije do geografije.
Doviđenja!
– Majka i otac pričaju na engleskom, otac sa nama sinovima, Markom i Stefanom, samo na švedskom, a mi deca između sebe na srpskom, engleskom i švedskom, dok sa majkom pričamo isključivo na srpskom. Ali, ja sam ovde mnogo više naučio o Srbiji i našem jeziku nego u svom domu. Zato se vidimo i iduće godine – poručuje Andreas Jakobson, 15-godišnjak iz Geteborga.
Nije na odmet podsećanje da je „Moba“ nastala kao zajednička akcija Srpske pravoslavne crkve i države Srbije čija su ministarstva dijaspore i vera pomogle ovogodišnju akciju sa po
10.000 evra. U organizaciji učestvuju, takođe, Matice iseljenika Srbije i „Vesti“ kao medijski pokrovitelj u dijaspori.
Ovogodišnja „Moba 2004“ završiće se 19. avgusta, a gosti iz dijaspore mesec dana u otadžbini će provesti radno i u slobodnim aktivnostima, u druženju sa književnicima i sportistima, uz kulturno-umetnička društava, u pesmi i igri, ili na zanimljivim ekskurzijama pod motom „Upoznaj zemlju svojih otaca“.
– Deci je ovde lepo, malo rade, malo uče, malo se druže i niko se ne žali dok ne dođe vreme rastanka. A, na kraju „Mobe“ iskrene suze, nova prijateljstva, razmenjuju se adrese, brojevi telefona, poklanjaju sitnice za uspomenu i dugo sećanje, a i obećanja da će se i naredne godine sresti na istom mestu. Svoja obećanja oni ispunjavaju – tvrdi vladika Lavrentije.
Svet u malom
Na ovogodišnjoj „Mobi“, koja traje od 19. jula do 19. avgusta, učestvuju mladi iz Rusije, Grčke, Švedske, Engleske, Kanade, Nemačke, Švajcarske, Belorusije, Rumunije, Austrije, Republike Srpske, Hrvatske, Makedonije, sa Kosova i Metohije i iz Srbije.
Saša čislov je na „Mobu 2004“ došao iz Moskve i nije jedini Rus, sa njim je došlo još trinćstoro dece starosne dobi od sedam do 18 godina.
– Mi Rusi smo Sloveni, baš kao i Srbi. Braća smo po veri i krvi. Moj otac mnogo voli Srbe i Srbiju, koju je posetio oko trideset puta. Na „Mobi“ je super, usavršavam srpski jezik i književnost. Učim i družim se sa vršnjacima iz Srbije i dijaspore. Treći put sam u Srbiji, a na „Mobi“ prvi put. Voleo bih da dođem i iduće godine – kaže Saša na besprekornom srpskom jeziku, od koga smo još saznali da od srpskih pesnika u njegovom srcu najviše mesta ima za Jovana Dučića i Milana Rakića.
– Prvi put sam ovdje i očarana sam – tvrdi
16-godišnja Sanja Končarević iz Rijeke. – Već prvog dana smo počeli da se družimo bez obzira na razliku u godinama. Mi Srbi, pridošli s raznih strana planete, zato smo se i okupili da se upoznamo, združimo i svoja, na žalost, oskudna znanja o matici, u ovom divnom krajoliku, obogatimo. I da nadoknadimo ono za šta smo uskraćeni u zemljama u kojima živimo, a to su prije svega naša nacionalna istorija i geografija. Nadam se da ću doći i naredne godine.
Krštenja i venčanja
– „Moba“ je omogućila i deset krštenja i dva venčanja, i to je dovoljno – poručuje vladika Lavrentije, zadovoljan što su tokom proteklih akcija u manastirskoj crkvi kršteni mobaši, koji su za svoje kumove izabrali svoje drugare, a ljubavi rođene u otadžbini krunisane brakom.
– Rođena sam u Parizu, a živim u Engleskoj u Halifaksu – priča 15-godišnja Slavenka Radojčić. – Makar jednom godišnje dođem u Srbiju. Otac mi je prošle godine savetovao da dođem na „Mobu“, poslušala sam ga i oduševila se. Možda nije važno, ali eto, zahvaljujući ovoj akciji naučila sam i da vezem.
Robert Štal je rođen 1984. godine u Nemačkoj u Forcajnu blizu Štutgarda. Majka Mirjana je rođena Beograđanka, ali se zaljubila u Nemca Olija i odselila u Nemačku. Izrodila je dvoje dece: Ivanu i Roberta.
– U Srbiju dolazim često, gotovo svaki drugi mesec, nekad sama, a ponekad sa mamom i tatom. Volim ovu moju Srbiju, zato što su ovde ljudi pravi emotivci, druželjubivi i uvek spremni da oproste svako zlo. I ja sam pravi Srbin.
Da nauče i da vide
– Interesovanje za „Mobu 2004“ bilo je zaista veliko – istakao je Radovan Kalabić, predsednik Matice iseljenika Srbije. – U ovoj godini obeležavamo 200. godinu od Prvog srpskog ustanka, što je možda i jedan od razloga. Nama je najvažnije da deca ovde nauče nešto novo.
U našoj kući govori se srpskim jezikom, a u Nemačkoj se više družim sa Srbima nego sa Nemcima. U vreme bombardovanja Srbije mnogo sam se raspravljao sa Nemcima, koji ništa ne kapiraju i sve što čuju preko medija doživljavaju kao istinu, zato sam ih prosvećivao, a kad je trebalo i – šamarao.
Kiša je lila kao iz kabla, ali to nije umanjilo znatiželju razigrane dijasporske mladosti, koja se veselo ugurala u autobus i uputila strmim krivudavim putem grada ka Malom Zvorniku preko Loznice do Tršića, da saznaju još nešto novo o otadžbini svojih otaca.
