Svi mladići iz dijaspore koji još nisu regulisali vojnu obavezu ili su pomislili da je njihovim mukama došao kraj sa nedavnom amnestijom i ovog leta na granici sa Srbijom mogu da očekuju maltretiranja i privođenja.
Kako „Vesti“ nezvanično saznaju, sudovi ponovo potpisuju poternice za brojne regrute koji nisu „odužili svoj dug domovini“. Policija je već pokušavala te mlade ljude da privede u više gradova Srbije, a pitanje je kada će spisak onih protiv kojih su podnete krivične prijave osvanuti i na svim graničnim prelazima.
Pomoćnik ministra odbrane Zoran Jeftić kaže da ovo ministarstvo do septembra ne može baš ništa da učini kako bi zaštilo barem našu dijasporu.
– Nažalost, tri meseca smo uporno predlagali izmene zakona, ali zbog političkih prilika te izmene nisu usvojene. Naše ministarstvo sada nema apsolutno nikakve ingerencije da pomogne tim mladim ljudima. Ostaje jedino da se sačeka septembar, kada će Skupština Srbije razmatrati paket zakona koji će detaljno regulisati ovu oblast, znači i pod kojim uslovima će se ubuduće služiti vojni rok. Jasno, ovaj problem će tek profesionalizacijom, koju očekujemo 2010. godine, biti trajno rešen – kaže Jeftić.
Otkup za rasejanje
Prema rečima pomoćnik ministra odbrane Zorana Jeftića, u paketu zakona koji će se pred republičkim poslanicima naći na jesen može se očekivati i konkretan predlog ovog ministarstva da mladići iz dijaspore – otkupe svoj vojni staž.
– To je stara ideja, ali sada postoji i odluka unutar samog ministarstva. Još se razrađuju svi detalji, tako da još ne znamo koliko bi novca bilo potrebno za otkup vojnog staža – ističe Jeftić.
Prema njegovim rečima, Ministarstvo odbrane nema mogućnosti da u sledećih nekoliko meseci progleda kroz prste mladićima koji bi za letnje ferije posetili Srbiju.
– Jednostavno moramo da se ponašamo u skladu sa zakonom iako smo i sami svesni da je taj zakon prevaziđen i sa dosta anomalija – ističe Jeftić.
Krajem aprila ove godine amnestirano je nekoliko hiljada mladića, mahom iz dijaspore.
Nekadašnji predsednik Vojnog suda u Beogradu đorđe Trifunović kaže da amnestija ne znači i oslobađanje od služenja vojnog roka.
– Taj čin znači samo oslobađanje od odgovornosti za počinjeno krivično delo. Međutim, u praksi se događalo da mladići koji su amnestirani ponovo dobiju vojni poziv, ponovo se ne odazovu i protiv njih se u tom slučaju piše nova krivična prijava. Dok sam ja bio predsednik Vojnog suda sećam se da je amnestijom iz 2000. godine oslobođeno oko 4.500 mladića iz dijaspore.
Trifunović kaže da je za ovo delo zaprećena kazna od jedne do osam godina zatvora.
U praksi malo njih zaista i odrobija tu kaznu. Uglavnom oni dobijaju uslovne kazne.
Dva meseca od amnestije
Podsetimo, Skupština Srbije usvojila je 17. aprila Zakon o amnestiji, kojom su regruti oslobođeni odgovornosti za više krivičnih dela – odbijanje primanja i upotrebe oružja, neodazivanje vojnom pozivu i izbegavanje vojne službe, kao i samovoljno udaljavanje i bekstvo iz vojske.
