Antifašisti će pismeno zatražiti od državnih vlasti da im omoguće da 27. jula kod spomenika nedaleko od Srba, gde je sada desetak pripadnika marginalne ekstremno desne pravaške stranke postavilo šator, održe manifestaciju kao i svake godine do sada.
U doba Jugoslavije taj datum slavio se kao službeni Dan ustanka naroda Hrvatske, u znak sećanja na masovni ustanak većinom srpskog stanovništva krajem 1941. godine, a neformalno se obeležava i danas.
„To se čini namerno. Ovo je pokušaj da se spreči obeležavanje tog datuma, jer se ovde dogodio opšti oružani ustanak u vreme kada je Evropa bila u mraku nacifašističke okupacije“, kaže predsednik Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske Franjo Habulin.
U petak su pored spomenika ustanku pripadnici marginalne, ali radikalne desne Autohtone hrvatske stranke prava (A-HSP) postavili šator i prijavili policiji da će tamo do kraja jula držati predavanja o stradanjima Hrvata u Domovinskom ratu. Ne misle da se pomere, najavljuje njihov lider Dražen Keleminec.
„Svako ima pravo na svoje okupljanje. Mi smo tu prijavljeni do 1. avgusta. Oni mogu svoj skup održati 2. avgusta, ili bilo koji drugi dan“, naglašava Keleminec.
Lider srpske manjine u Hrvatskoj Milorad Pupovac tvrdi da je ova grupa ekstremnih pravaša, čiji je skup policija odobrila, sledbenici poražene ustaške ideologije, da šire govor mržnje i negiraju tekovine antifašističke borbe.
„Naša policija odlučila je da takve ljude, takvu politiku, takvu grupaciju stavi pod svoju zaštitu“, ističe Pupovac.
Portparol županijske policijske uprave Elis Žodan kaže da je policija postupala u skladu sa svojim ovlašćenjima.
„Policija prema Zakonu o javnom okupljanju ne odobrava javna okupljanja, nego ih eventualno može zabraniti ako postoje zakonske osnove. Ovde nije bilo zakonskih prepreka i nije bilo razloga da se to javno okupljanje zabrani u obliku u kojem je bilo prijavljeno“, objašnjava Žodan.
Predsednik Lige antifašista Zoran Pusić veruje da će antifašisti održati skup 27. jula, a da će država skloniti, kako je rekao, političke egzibicioniste.
„Karakteristično je za takve tipove koji predstavljaju politički ‘ludi rub’ da im je izazivanje skandala i privlačenje pažnje javnosti uglavnom glavni cilj“, smatra Pusić.
Autohtona HSP među najmanjima je od nekoliko pravaških sekti – to je registrovana vanparlamentarna stranka, svoje proglase potpisuju ustaškim pozdravom „Za dom spremni!“, a u februaru ove godine postrojili su i svoju stranačku vojsku od dvadesetak ljudi u središtu Zagreba.
Ne treba ih brkati sa HSP Ante Starčević koja je parlamentarna stranka, ili sa vanparlamentarnom Čistom HSP poznatom po neuspeloj organizaciji anti-gej prajda.
Dan antifašističke borbe slavi se u Hrvatskoj 22. juna kao državni praznik i neradni dan, sećanje na obeležavanje formiranja Prvog sisačkog partizanskog odreda 1941. godine.
Taj datum prećutkivan je do raspada Jugoslavije, jer je Politbiro CK KPJ tek 4. jula 1941. godine doneo odluku o dizanju ustanka, pa su republički ustanci mogli biti tek nakon odluke Politbiroa, a nikako pre nje.
Zato se u doba Jugoslavije slavio 27. jul kao Dan ustanka naroda Hrvatske, a poslednjih godina obeležava se neformalno, naveo je Radio slobodna Evropa.
