Udovica bivšeg jugoslovenskog i srpskog predsednika Slobodana Miloševića Mira Marković uputila je ovih dana pismo sredstvima informisanja u Srbiji u kojima odgovara na informacija koje su objavljivane u vezi sa sahranom svog supruga.
Pismo je poslala preko Interneta, i to ne direktno redakcijama već preko svog čoveka od poverenja. NJena reakcija je izazvana, kako je istakla, velikim brojem neistina i poluistina koje je uočila posle uvida u deo beogradske štampe sa datumima vezanim za sahranu Slobodana Miloševića.
– Štampom dominira informacija da je sahrana obavljena bez ijednog člana porodice, što je bez saopštavanja razloga zbog kojih porodica nije prisutna, u najmanju ruku neobična pojava, a u stvari ružna. Porodica nije bila prisutna, jer je vlast u Beogradu bila kontradiktorna u pogledu bezbednosti porodice pre svega moje, a zatim, eksplicitna da ću biti lišena dokumenata, privedena, i obavezna da platim određenu sumu evra da bih mužu došla na sahranu. Takve pretnje i ucene lišile su mene i našu porodicu, u stvari, mogućnosti da dođemo na sahranu. Naše odsustvo na sahrani je odluka koju je donela vlast, a ne mi – piše Markovićeva u svom pismu.
Videla milione
– Na komemoraciji ispred Savezne skupštine nije bilo „preko osamdeset hiljada ljudi“, ni „oko sto hiljada“, kako štampa piše, već više od pola miliona. Stručnjaci za tu vrstu procene kažu oko šesto hiljada. Ako bi se cenio ukupan broj građana Srbije i van nje (Crna Gora, Makedonija, Republika Srpska, Hercegovina, dijaspora…) koji se javno okupljao povodom smrti Slobodana Miloševića tih dana, taj broj iznosi oko tri miliona – ubeđena je Mira Marković.
Ona demantuje da je porodica tražila državnu sahranu i da je država dužna da ga sahrani, i da od „vlasti koja je Slobodana poslala u zatvor i smrt ne može da se očekuje da tu smrt obeležava sa odgovarajućim poštovanjem“.
– U tom smislu niko od porodice nije ni tražio, ni želeo, da Slobodan bude sahranjen u Aleji velikana. On je sahranjen tamo gde je želeo – u vrtu porodične kuće u Požarevcu – piše Mira Marković.
Prema njenim rečima, činu sahrane u vrtu požarevačke kuće, po želji porodice, trebalo je da budu prisutni članovi Odbora za sahranu, članovi šire porodice, najbliži susedi i lični prijatelji koji su komunicirali sa mnom i sa decom tokom proteklih pet godina.
„Tata je bio lep“
– Nije tačno da je kovčeg bio zatvoren jer (po rečima nekih iz SPS-a) „prizor nije bio za gledanje“. Bio je. Marko, koji je u Hagu proveo sat vremena sa ocem kraj otvorenog sanduka pred sam polazak za Beograd, rekao mi je da je tata lep i da sam slobodno mogla da ga vidim da sam bila tamo. Odluku da ne otvaramo kovčeg smo doneli upravo zato da bismo lišili štampu slike Slobodana u kovčegu, imajući ogromno i žalosno iskustvo sa tretmanom i zloupotrebama fotografija naše porodice u sredstvima informisanja.
– Pojavili su se, međutim, i neki koji su oktobra 2000. godine prestali da mu budu prijatelji. Pojavili su se motivisani raznim pobudama, uglavnom, nemoralnim. A, zbog prisustva Sente Milenkovića, dugogodišnjeg pratioca Slobodana Miloševića, koji ga je izdao, sami građani su negodovali – ističe ona.
Mira Marković na kraju pisma poručuje da ona i sin Marko neće da upravljaju SPS-om iz Moskve, potvrdivši možda nesvesno, da se nalazi u ruskoj prestonici.
