Dragana Živojnović u Sidneju
Srpski filmski festival koji je u toku bio je prilika za Radio-televiziju Srbije da u Australiju uputi svog specijalnog izveštača. Ovo je, makar na određeno vreme, prva profesionalna naznaka nastojanja da se uspostave davno pokidane medijske veze otadžbine i naših ljudi u ovom udaljenom kraju sveta.
Dragana Živojnović je urednik emisije za dijasporu „Večeras zajedno“, prvog programa Radio Beograda. Već samim tim što ima zadatak da probija led, njen boravak privlači pažnju.
Markoviću orden „Vuka Karadžića“
U Srbiji je nedavno ocenjeno da je dijasporska emisija „Večeras zajedno“ ostvarila tako veliku ulogu da je njen urednik Dušan Marković posmrtno odlikovan visokim priznanjem – Ordenom „Vuk Karadžić“. Odlikovanje je uručeno Markovićevoj porodici.
– Zahvaljujući Srpskom filmskom festivalu, videću Sidnej, Melburn i Pert. Pozvana sam ovde s obzirom na to da naša emisija prati Festival od samog početka, već pet godina. Ovo je velika stvar, lako je organizovati filmski festival negde u Evropi, lako je negde bliže organizovati bilo kakvu manifestaciju koja bi prezentovala srpsku kulturu i tradiciju. Ovo je jako daleko i svaki trud ljudi koji ovo realizovali treba nagraditi. Mi nagrađujemo koliko možemo, sa svoje strane, dakle medijskim praćenjem. Ja sam ovde u ime celog RTS-a. Inače, ne javljam se samo svake večeri u emisiji u kojoj inače radim, već i u „Novostima dana“, moje radijske izveštaje preuzima televizija i tako dalje. čin svečanog otvaranja bio je i za nas toliko značajan da smo sa izveštajem išli uživo u program Radio Beograda.
Emisija „Večeras zajedno“ ove godine proslavlja 35 godina postojanja i za to vreme bila je nezaobilazni program u domovima naših ljudi u dijaspori. Da li je i danas popularna kao nekada?
– Ja nemam nekih zvaničnih izveštaja o njenoj slušanosti danas među našima u svetu, tim pre jer sam samo kratko vreme provela radeći na ovom mestu. Kad sam prelazila u „Večeras zajedno“ iz redakcije „Novosti dana“ da bih unela promenu u moj profesionalni život, normalno je da sam sebi postavljala pitanje ko nas i koliko sluša, ima li ljudi koji su zainteresovani. Onda sam se prijatno iznenadila neverovatnim brojem kontakata koje redovno ostvarujemo sa zemljacima u belom svetu.
Udaljenost Australije predstavlja i tu hendikep za naše ljude kojima redovni program RTS-a nije dostupan.
Doček prinčevskog para
Koliko u vašoj redakciji znaju o srpskoj zajednici u Australiji i da li sarađujete sa njenim predstavnicima?
– Pokojni dugogodišnji urednik emisije Duško Marković imao je saradnju i sa našima u ovom delu sveta. Posle, mislim da je jedno vreme to sve bilo prekinuto. Informacije o vama počele su ponovo da nam pristižu pošto su krenuli kontakti vezani sa Srpski filmski festival. Upoznali smo organizatore, a onda su nam oni rekli – znate, ima tamo i ovih ljudi, i ovaj klub i onaj klub. I tako je započelo. Onda su i naši odavde počeli intenzivnije da posećuju Beograd. Pravila sam razgovor sa pesnikinjom Todom Matić-Medić. Prota Rade Radan je više puta bio naš gost, tako smo dobijali sve više vesti o vama. Nadam se da ćemo dalje širiti ovaj posao. Evo, došla sam za festival, ali ću ostati i uz posetu prinčevskog para Karađorđevića koja je već narednih dana.
– Emisija je, na žalost, australijskim slušaocima jedino dostupna putem satelita i Interneta – objašnjava naša sagovornica.
Ipak, kaže Dragana, kada je reč o obaveštavanju otadžbinske javnosti o zajednici u Australiji, postoji još mnogo praznog prostora koji treba da bude popunjen.
– Iako su razgovori s ljudima koji dolaze odavde učestali, moglo bi se reći da ih još nema mnogo ili toliko da možemo da kažemo da naši kod kuće dosta dobro znaju kako vi ovde živite. Inače, stalnih dopisnika odavde još nemamo, nemamo više ni iz mnogih drugih područja iz kojih smo nekada imali. Ja se duboko nadam da će se ta situacija promeniti jer nam je suženo delovanje, uskraćeni smo za informacije, pa se snalazimo na druge načine. Jako dobro sarađujemo sa „Vestima“, imamo kontakte sa redakcijom u Beogradu, a vlasnici lista nam dozvoljavaju da se koristimo vašim materijalima. Vaše vesti su nam često putokaz da dalje sami istražujemo – zaključuje Dragana Živojnović.
