Свечаност је уприличена у хотелу Holiday Inn, на
Кенсингтону пред родитељима, пријатељима и родбином наших ђака, али и
великим бројем угледних гостију. Били су ту представници амбасаде и
цркве, као и чланови Округлог стола српских организација у Великој
Британији: из Српског савета, Српског друштва, Кола српских сестара Косовка девојка, Српског ситy клуба и др.
Посебна част било је присуство сир Џона Рандала, донедавног
члана Парламента из Аксбриџа и осведоченог пријатеља и поштоваоца српске
заједнице у Британији.
Скуп је поздравила Олга Станојловић,
председница Српског савета Велике Британије, која се, пре свега,
захвалила Жељку Сташевићу, директору хотела и његовом тиму, који су
омогућили да се свечаност одржи у лепом амбијенту без икакве надокнаде.
Захвалност
је упућена и свима који су радили на стварању и реализацији курса и
припреми и оцењивању испита: професорима са Универзитета у Нотингаму,
др Давиду Норису и др Владислави Рибникар, Јелени Станојловић и Мирјани
Јовановић-Лазић, кодиректорима студија, наставницама Добрили Костић,
Силвани Брканлић-Галић и Слађани Стевановћ, као и организаторима курса у
Лестеру/Корбију и Редингу: Светлани Сабади и Ђурђи Живковић.
Мирјана Јовановић-Лазић је подсетила на саме зачетке идеје
Округлог стола за стварање оваквог курса. Говорила је и о напорима
чланова Радне групе за српски језик да упознају Министарство просвете
Републике Србије са овом иницијативом и чињеницом да су колеге и
родитељи деце из многих средина у дијаспори сагласне са оваквим видом
наставе, у коме се српски третира као тзв. „други језик“, јер првенство
над језиком предака међу децом увек има језик средине у којој живе.
Жеља
Срба из Велике Британије је да се учење и настава српског језика
стандардизује широм расејања и да се омогући свршеним ђацима да им се
призна ниво знања који су стекли у складу са Јединственом европском
плаформом о учењу језика. Посебно је горући тај проблем у дијаспори из
англо-саксонског света: САД, Канади, Аустралији, али и Аргентини, на
пример.
Врхунац вечери је био када се приступило уручивању
сведочанстава, јер су се присутнима на крају обратили и Бранислав Лечић и
сир Џон Рандал.
Вук Богдановић је представио своје другаре, ученике, и говорио о
томе како је курс успео њега самог да обликује. Истакао је да за њега
је ово тек почетак учења језика, а не његова завршница.
Јована
Копривица је објаснила природу курса и истакла да се није учио само
језик, него су се ширили видици и о српској култури, вери и историји.
Марко Петровић-Роице је присутне и насмејао, својим објашњењем
колико му је значајан српски као спона са коренима и причом да прави
мали речник/приручник за своје другаре који уче српски, у коме се
инсистира на синонимима уместо употребе страних речи. Један од примера
је био и да не треба нешто да „лајкујемо“ или „хејтујемо“ када то може
да нам се свиђа или не свиђа!
Бранислав Лечић и Марко Грабеж су изразили своје дивљење посвећености наших ученика којима су од срца честитали.
