Jagošu Bulatoviću iz Berana, najstarijem sinu pokojnog Branislava i samohrane majke Dragane, izbeglici sa Kosova, uručene su nove donacije, koje su poslali čitaoci „Vesti“ iz Nemačke i Kanade.
Već smo pisali da je 100 evra poslao Dragan Milaković iz Ludvigzburga, kao i da je stigao redovan mesečni prilog u vrednosti 30 evra anonimnog donatora, koji takođe živi i radi u Nemačkoj. Bulatovićima je uručeno i 300 kanadskih dolara, te nedavno najavljena, a odmah zatim i poslata novčana pomoć naše čitateljke Vesne Milošević iz Toronta.
Iako ima samo 21 godinu, Jagoš je glava familije Bulatović koja broji jedanaest članova, osmoro njegove braće i sestara, majku i babu.
Na nejaka leđa Jagoša pala je velika odgovornost od iznenadne smrti oca. Preminuo je u 49. godini života, ostavivši porodicu u izbegličkom kampu Rudeš kod Berana. Odgovornost Jagoš deli sa 19-godišnjim bratom Milojicom. Oni zajedno rade najteže poslove na građevinama u Tivtu.
Priprema zimnice
Iz izbegličkog kampa Rudeš, Dragana Bulatović takođe se zahvaljuje na novim donacijama. Kaže da će tim novcem spremiti zimnicu.
– Zima je duga, a deca, hvala bogu, imaju dobar apetit. Najvažnije mi je da nisu gladna. Iako su nam paketi garderobe čitalaca „Vesti“ mnogo pomogli, ipak uvek nekom od mališana nešto zafali. Obuća najbrže propada, a ja vodim računa da imaju toplu i da je suva da ne nazebu. Na to i na hranu najviše para trošim. Ali, ne žalim se. Sad je dobro. Kako je bilo, ne ponovilo se – kaže Dragana Bulatović.
Pre nekoliko dana braća su zaradu od 700 evra odnela 43-godišnjoj majci Dragani i tim novcem svi su zajedno kupili torbe, knjige i ostali školski pribor, kao i patike za četiri mlađe sestre koje su krenule u školu. četrnaestogodišnja Marija, devetogodišnja Milica, osmogodišnja Milena i šestogodišnja Tanja bile su prezadovoljne, ali bez poklona nisu ostali ni najmlađi članovi, petogodišnja Nevenka i dvogodišnji Vasilije. Kupljeno je nešto garderobe, sredstava za higijenu namirnica i za najstariju ćerku Bulatovića, 23-godišnju Jelenu i njenu bebu, koja sa mužem živi na Kosovu u krajnjem siromaštvu. Posle ove kupovine, prifalilo im je novca za ostale potrebe, pa su se Jagoš i Milojica vratili na more da nastave posao na gradilištu, kako bi zaradili dovoljno i prehranili mnogobrojnu porodicu tokom zime. U tome će im pomoći i donacije koje je Jagošu uručio dopisnik „Vesti“.
– Koristim priliku da se zahvalim ovim dobrim ljudima i drugim donatorima koji su nam priskočili u pomoć u najtežemtrenutku, svako u granicama svojih mogućnosti. Osećam veliku odgovornost za braću i sestre i obavezu da ih izvedem na put – kaže Jagoš Bulatović.
I majka Dragana muči svoje muke. Mora da prehrani čeljad, a hrana je najskuplja.
U teškom položaju je i njena svekrva baka-Milica, čija je penzija od 80 evra jedini stalni prihod porodice. Ima 83 godine i mora da kupuje sedam vrsta lekova za lečenje srca i bubrega.
Dobrotvorka iz Vindzora
Dragani Bulatović preneli smo poruku naše čitateljke iz Vindzora da će je uskoro posetiti i pomoć lično doneti. Ova 80-godišnja starica nedavno je doputovala iz Kanade, gde živi već punih 50 godina. Redovno čita „Vesti“, rubrika Humanitarni most joj je, tvrdi, omiljena, a uz donacije piše i topla pisma svojim štićenicima koji poštuju njenu želju da ostane anonimna.
– Rođena sam u Vojvodini, mada su mi oba roditelja Hercegovci. Javljam vam se sa Pala, rodnog mesta mog pokojnog muža. Planiram da posetim najpre Milicu i čedu Prodanović u selu u Gajevu kod Šamca. O njima sam čitala pred odlazak iz Kanade. Zatim ću otići u Berane da obiđem Bulatoviće – rekla nam je u telefonskom razgovoru ova krepka starica i neumorna dobrotvorka.
– Još nismo izmirili račun za neplaćenu struju. Dugovali smo 1.500 evra – kaže Jagoš. – I druge naše komšije u izbegličkom naselju Rudeš takođe su dobile visoke raune. Ako se tako nastavi, ne znam kako ćemo izmirivati ubuduće te obaveze. Moja majka četiri puta dnevno vodi decu u školu. Kaže, i bosa bi hodala peške da uštedi i da stignu na vreme. Sve moje sestre su dobri đaci i trudimo se da im stvorimo uslove za školovanje. Ovi ljudi iz dijaspore koji su se uključili u akciju su zaista humani. Oni su bili i podstrek ljudima iz Berana i drugih okolnih opština da se uključe i pomognu nam.
Tako govori sadašnja glava jedanaestočlane porodice Bulatović koja je posle smrti domaćina ostala potpuno nezbrinuta. Ali, ovaj golobradi mladić nije skrstio ruke kada je pomoć počela da stiže, nego je zasukao rukave i sa još više elana nastavio da radi, uveren da će uspeti da zbrine braću i sestre i obezbedi mirnu starost majci, pre vremena ostarelu od briga i teškog života.
