Denis Coderre, ministar za imigracije u kanadskoj Vladi, predlaže promene u politici useljavanaja u Kanadu sa ciljem da se omoguci razmeštaj novih doseljenika u manje nastanjena podrucja.
Prema ovom predlogu perspektivnim imigrantima bi bio ponuden ugovor kojim se obavezuju da ce se po dolasku u Kanadu nastaniti u Atlanskim ili Prerijskim provincijama, ili u seoskim podrucjima Ontarija, Kvibeka i Britanske Kolumbije, u trajanju od tri do pet godina.
Bude li, nakon rasprave na konferenciji o naseljavanju (predvidena za oktobar ove godine) i kasnijoj parlamentarnoj proceduri, usvojen ovaj predlog, pomenuta politika useljavanja ce se provoditi u periodu do kraja 2011. godine. Procenjuje se da bi ovim mogao biti obuhvacen oko jedan milion novih doseljenika iz Istocne Evrope, Azije, Afrike i Južne Amerike.
„U predstojecem periodu Kanada ce se suociti sa deficitom od milion kvalifikovanih radnika. Naše tržište radne snage ce zavisiti od doseljenika, tako da mi moramo naci nacina da rešimo ovaj problem“, kaže u jednom intevjuu ministar Coderre.
Najcešce odredište Toronto
Iz raspoloživih podataka proizlazi da ogromna vecina od oko 250 hiljada imigranata i izbjeglica koja dolazi u Kanadu svake godine zapocinje novi život u Torontu, Vankuveru ili Montrealu. Polovina od svih doseljenika ostaje u Torontu, 15 odsto se opredeljuje za Vankuver a 11 odsto za Montreal.
Za celo preostalo podrucje Kanade opredeljuje se preostalih 24 odsto doseljenika. Na taj nacin veliki gradovi su suoceni sa znacajnim teškocama razvojnog i komunalnog karaktera, dok se u isto vreme manji gradovi i naselja postepeno gase zbog nedostatka osposobljenih kvalifikovanih radnika.
Trenutno više od pola miliona ljudi iz Istocne Evrope i zemalja treceg sveta ceka odobrenje za useljenje u Kanadu. Oko 60 odsto njih, na koje racuna ministar Coderre, su nezavisni imigranti u kategoriji kvalifikovanih (skilled worker class) radnika. Preostalih 40 odsto su iz porodicne (family class) kategorije koji mogucnost za useljenje dobijaju na osnovi porodicnih veza u Kanadi a ne po osnovu kvalifikacija.
„Ideja je da se imigranti iskoriste kao sredstvo ujednacenog regionalnog razvoja. To ce isto tako biti i katalizator realne pomoci celoj ekonomiji Kanade“, kaže ministar.
Sloboda izbora mesta stanovanja
Iz dosadašnjih iskustava ne treba sumnjati u ispravnost uverenja da ce mnogi kvalifikovani radnici koji cekaju na odobrenje useljenja u Kanadu vrlo spremno prihvatiti smeštaj u manjim kanadskim zajednicama. To bi, zapravo, trebala biti cena koju su spremni platiti za život u zemlji sa jednim od najviših životnih standarda u svetu.
Iako bi ugovor ogranicavao pravo na preseljenje na rok od tri do pet godina zastupnici ideje ministra Coderre-a smatraju da ce najveci broj potpisnika ugovora ipak trajno ostati u pocetnoj zajednici. Elementi saživljavanja sa sredinom, porodicno razgranavanje, radni i socijalni aspekti i buduci brzi rast i razvoj manjih sredina trebali bi uspešno delovati u tom pravcu.
Protivnici ideje ukazuju na moguce kršenje Povelje o pravima i slobodama kroz podelu Kanadana na jedne sa vecim i druge sa manjim pravom na slobodu izbora mesta stanovanja. Slicne stavove zastupaju i proimigrantske grupe i udruženja imigranata. Oni smatraju da bi bolji ucinak imao program vladine financijske podrške kojim bi se manja mesta ucinila privlacnijim za nove doseljenike po principu samoizbora. Svima njima ministar ne daje jasan odgovor. Njegov osnovni cilj je, kako kaže, „osigurati regionalnu ujednacenost, kako u populacijskom razvoju, tako i u razvoju višeg životnog standarda“.
Ukoliko bude usvojena, na koji nacin i u kojoj meri ce se predložena politika useljavanja odraziti na potencijalne perspektivne imigrante sa prostora bivše Jugoslavije, ostaje da se vidi. Kako kanadske imigracione vlasti više ne priznaju izbeglicku kategoriju za useljenike iz sadašnje Jugoslavije, možda ce upravo predložene promene mnogima iz još uvek ogromnog izbeglickog korpusa olakšati put do dobijanja iseljenicke vize. Najveci dio njih niti ne zanima pravo na slobodan izbor odredišta. Njihova sloboda izbora ionako ne postoji vec dugi niz godina.
