Pred samu zimu, kad su se najmanje nadali, supružnike Svetlanu i Darka Jelića iz zabitog sela Janturine na Pešteru, koji još žive u mraku i uz svetlo petrolejke teško odgajaju šestoro dece, obradovala je nedavna poseta visoke delegacije EPS-a i obećanje da će što pre dobiti struju.
Da ovoga puta neće ostati samo na tome, svedoči i činjenica da su u Janturine već stigli električni stubovi i da su u toku ozbiljne pripreme za njihovu elektrifikaciju.
Pisao je humanitarac Hido Muratović, koji nam zajedno sa čitaocima „Vesti“ i drugim dobrim ljudima iz ovog kraja godinama pomaže, svima iz vrha države, molio je i neke visoke predstavnike vlasti koji su dolazili u ovaj kraj i molbe su, izgleda, konačno urodile plodom.
– Čuli smo da je iz samog vrha države naloženo da nam sjenička Elektrodistribucija koja do sada nije mnogo marila za naše nevolje uvede struju. Nadamo se da je to istina i da će sijalica ove jeseni ili početkom proleća konačno zasijati i u našem domu – ističe Svetlana Jelić, majka šestoro dece: Mića (16), Miloša (14), Marka (11), Marjane (8), Marije (3) i Marijane (3).
Istina, ona i sad sve što njeni mališani isprljaju mora da opere na ruke, vodom koju njen suprug Darko u buradima i na konjima donosi sa udaljenih izvora i bunara.
– Ovo je kameniti i kraški kraj, nemamo mi ni vode, ni struje. Naša deca domaće zadatke pišu uz svetlo sveće ili petrolejke, još ne znaju šta je televizor ili kompjuter. Zbog udaljenosti od grada najstariji Mićo nije nastavio školovanje, verovatno neće ni Miloš kada na proleće završi osmi razred. Jedina „igračka“ i zanimacija mojim sinovima su konji. Još nikada nisu bili u gradu, ponekad se plaše ljudi – priča Svetlana.
Naglašava i da je žalosno da neko ko je rodio i gaji šestoro dece, u 21. veku živi u mraku.
– Kucali smo na mnoga vrata u Sjenici, Novom Pazaru, Kraljevu, Beogradu. Uvek su nam govorili da se strpimo i da će struja uskoro stići. Za to vreme dobili smo šestoro dece, najstariji Mićo ima 16 godina, a mi smo još bez svetla. Žao mi je što moj otac Tomislav i majka Vukosava nisu doživeli da bar jedan dan prožive kao ljudi, uz svetlo i televizor, bez sveće i petrolejke – ističe glava porodice Darko Jelić.
Ističe i da još ne sme da se raduje.
– Uvek su se pravdali da je naše domaćinstvo na samoj granici Srbije i Crne Gore i tvrdili da je to razlog zašto smo mi još u mraku. To što uvek glasamo u Srbiji, što plaćamo porez Srbiji i što smo državljani Srbije nadležne u Sjenici, a ni u Beogradu nije mnogo interesovalo. Nadam se da nas ovoga puta neće prevariti, jer je, koliko mogu da primetim, neko ko zaista može nešto da učini naredio našu elektrifikaciju. Daj Bože da tako i bude! – priča ovaj namučeni gorštak iz srpskog Sibira.
Najzabitiji deo Peštera, uz samu granicu Srbije i Crne Gore, pa čim padnu prvi snegovi njihovo selo Janturine danima bude odsečeno od sveta. Znajući to dobro, Jelići su i sada za svaki slučaj kupili nekoliko paketa parafinskih sveća i mnogo petroleja.
Žena junak
Za Darkovu suprugu Svetlanu Jelić sa pravom se može reći da je žena junak. Iako njeni mališani rastu u muci i mraku, ona se nije odrekla rađanja i proširenja svoje porodice, naprotiv, trudna je i iduće godine će roditi sedmo dete. Ne zna da li će biti dečak ili devojčica (nije išla lekaru), niti je to mnogo intersuje.
– Najvažnije mi je da dete bude zdravo i da se rodi u kući koja će konačno imati svetlo, televizor i veš-mašinu. Od onih sam majki koje veruju da, uprkos teškim uslovima u kojima se rađaju i rastu, dece nikada nije mnogo. Čak i ako ne dobijemo svetlo, ako nas ponovo „zaborave“ i još budemo morali da čekamo, ja ću se boriti da moja deca završe bar osnovnu školu i budu dobri ljudi, a za ostalo šta im Bog da – poručuje Svetlana.
Izgleda da ih je Bog pogledao
Humanitarac Hido Muratović kaže da ne zna kada će Jelići dobiti struju, jer u EPS-u o tome ne žele da govore, ali veruje da će to biti uskoro.
– Dobro bi bilo da ovoj napaćenoj porodici struja stigne pre zime, moguće je da će se desiti na proleće pred izbore, samo neka je dovedu. Neka obraduju ovu decu, svi ćemo im biti zahvalni! – kaže Muratović, koji više od deceniju i po pokušava da pomogne Jelićima.
Istrajna podrška čitalaca „Vesti“
Osim Hida Muratovića za porodicu Jelić najviše su se borili čitaoci „Vesti“ – od Amerike do Australije, koji su Svetlani, Darku i njihovoj deci slali novčane priloge, pakete, odeću, obuću, nameštaj i pisma podrške. Tim novcem Jelići su sebi bar malo olakšali život u mraku i na surovom Pešteru.
Чланак Uskoro kraj života u mraku? се појављује прво на Vesti online.
