Ja sam i srpska i kanadska kompozitorka. Osećam se podjednako i Srpkinjom i Kanađankom. Dva u jedan, a ne pola-pola, raspoloženo kaže za Nova.rs Ana Sokolović kada smo je pozvali da čestitamo što je postala član prestižne izdavačke kuće “Boosey&Hawkes” (BH) pod čijim krovom se čuvaju dela Štrausa, Koplanda, Bernštajna, Prokofjeva, Stravinskog… Ali i savremenih kompozitora kao što su Stiv Rajh, Džon Adams, Osvaldo Golijov, Magnus Lindberg… kojima se priključila i sagovornica Nova.rs.
Ana Sokolović rođena je u Beogradu 1968. godine. Studirala je kompoziciju na Univerzitetu u Novom Sadu, a magistrirala na Univerzitetu Montreal, gde se danas bavi profesurom. Njen stvaralački opus broji oko 70 dela – orkestralna, vokalna, kamerna, operska, baletska, filmska i pozorišna, od kojih je većina izvođena širom sveta. Godine 2009. bila je jedna od tri kompozitora koji su osvojili prestižnu nagradu Nacionalnog centra za umetnost. Njena prva opera “Ponoćni sud” prva je kanadska opera koja je ikada izvedena u čuvenom Kovent gardenu u Londonu. Za a kapela operu “Svadba“ za šest pevačica, koja se izvodi na srpskom jeziku, dobila je nagradu Dora Mavor Moore za izvanrednu novu muziku/operu.
Anin suprug je kolega kompozitor Žan Lesaž sa konkurentskog fakulteta McGill. Majka je Eve (18), koja je već ozbiljna violinistkinja sa brojnim nagradama, i Gustava (21) koji je uspešno bavi modernim urbanim sportom parkour.
Razgovor sa našom kompozitorkom u Kanadi vodimo u danima njenog velikog profesionalnog uspeha.
– “Boosey&Hawkes ne samo što izdaje i promoviše kompozicije, već pomaže u izradi partitura, u svakoj vrsti komunikacija s ansamblima ili operskim kućama kao i medijima, uključujući i ugovore i mnogo toga još. To je vrlo ozbiljna kuća, poštuje stvaraoce i tu je u svako doba za njih. Stvarno je velika čast imati takvog izdavača. Sada mogu konačno da se bavim isključivo komponovanjem. Eto, oni će mi pomoći ali mi neće pisati kompozicije – kroz smeh nam je rekla Ana.
Šta su otkupili od vas?
– Sve! Čak i studentske radove koje sam komponovala sa svojim profesorom Dušanom Radićem na Akademiji u Novom Sadu. A imam više od 70 kompozicija.
Vaš talenat je, da tako kažem, eksplodirao u Kanadi. Šta je bio okidač?
– U Kanadi sam počela da razumem ko sam, odakle dolazim i šta imam u sebi. Ona je retka zemlja gde se pospešuje kultura, po principu mozaika, što znači da ljudi iz različitih delova sveta doprinose stvaranju celine ličnim učešćem. Daleko od toga da je kulturni rezultat pot-pourri svega i svačega, ali ljudi ne osećaju da moraju da se integrišu u svim nivoima. Čuvajući svoje kulturno nasleđe, više cene tuđe. Recimo, moji prijatelji Kanađani su me ne samo podržavali, već su i insistirali na važnosti da moja deca govore srpski jezik. Jednostavno, u takvoj okolini se osećate slobodno.
Čime je vaša muzika osvojila publiku?
– Prvo je kanadska publika prepoznala nešto različito u mom muzičkom izrazu mnogo ranije nego što sam ja o tome uopšte razmišljala. Mic po mic, počela sam da se pitam šta je to po čemu sam drugačija od ostalih kanadskih kompozitora. Shvatila sam da su to obeležja moje prirode, muzički prgave, koja je direktno vezana za Balkan. Shvatila sam da su elementi koji nisu vezani za muziku zapravo ključni, kao što su karakter i opsesivnost. Karakter gde oprečne snage ne samo da žive zajedno već i ne mogu jedna bez druge, a možemo ga videti u našoj narodnoj epsko-lirskoj poeziji. A opsesivnost najlepše, na primer, oslikava jedno naše kolo. Tu ima naravno i konkretnih muzičkih niti sa Balkana koji inspirišu moju muziku, kao sto su ritmovi, modusi … O ovome mogu još dugo da pričam, ali o tome neki drugi put.
Koje obaveze vas očekuju u narednom periodu?
– Obradovala me je vest što će moja opera “Svadba” za koji dan biti izvedena u Pragu, tačnije 28. avgusta. Zbog pandemije su morali da smanje aktivnosti ali će ipak održati premijeru uz onlajn emitovanje. Imam dosta narudžbina, počinjem saradnju sa Montrealskim simfonijskim orkestrom čiji ću biti stalni član naredne tri sezone pa ću pisati više novih kompozicija za njih i već pripremam koncert za harmoniku i orkestar koji će se zvati Balkanalije. To je u partnerstvu sa Viktorija simfonijskim orkestrom a solistkinja će biti Jelena Milojević koja živi u tom gradu.
Beogradski, topao aplauz studentkinjama iz Pitsburga za operu “Svadba” na srpskom jeziku
Pratite li dešavanja u Srbiji?
– Čujem od porodice i prijatelja da je i pored povremenih zračaka nade teško, naročito u kulturi. Veoma mi je teško da govorim o situaciji u Srbiji koju sam napustila pre 28 godina. Kada odem uvek se divno provedem, volim hranu, ljude, moj Beograd, kao i mnoga druga mesta koja sve više otkrivam. Imam divna iskustva sa kolegama i organizacijama koji su izvodili moja dela, kao što su Bunt Festival, Beogradska filharmonija, muzikološki časopis “Novi zvuk”. Bila sam u Beogradu u novembru prošle godine sa Kvartetom Molinari koji su bili oduševljeni dočekom. Svi koji jednom dođu u Srbiju imaju želju da se vrate. Ali drugačije je onima koji žive tu.
Izvor
Nova.rs Original Article
