Psiholozi i psihijatri znaju koliko je snazna (ili slaba) ljudska volja, a ljudi koji se bave poslovima od drustvenog ili opsteg znacaja, kao i politikom, vrlo dobro znaju da ovo nisu polja sistematike ili botanike, vec domeni ljudske VOLJE, snage duha i akcije. U pitanju su uvek argumenti, ali u pitanju je i borba „prsa u prsa“ za stav ili sliku sveta, u pitanju je norma koja pocinje sa „treba“, vestina ubedjivanja , povlacenje ili osvajanje terena. I to je sve legitimno. Ako mi kazemo ili smo rekli da KONGRES SRBA EVROPE MORA DA USPE, onda je to nasa legitimna zelja, borba i akcija. A onda su jake i sve verovatnoce da ce se to desiti.
KONGRES SRBA EVROPE, kao PRVE MODERNE, NEVLADINE, EVROPSKE SRPSKE GRUPACIJE,koja ce imati centar, najverovatnije u Strazburu ili Briselu ( a ne u hotelu « Hajat ») ,organizacije koja nije „folklorno-humanitarno telo“ blagosiljano od strane Ministarstva spoljnih poslova, vec nezavisno udruzivanje iskustava Srba koji su odavnou Evropskoj Uniji , uprkos svemu, uprkos svim ometanjima, USPEO JE.
Onaj ko se s nama ne bori,kazace: propustena je prilika!
Onaj ko se s nama bori bori kazace :uspeli smo, jer prilike nije ni bilo, sve smo mi stvorili, takoreci paradoksalno, iz « nicega nesto », iz Smrti Zivot.
A zasto je Kongres Srba Evrope uspeo ? Da kazemo javnosti istinu.
NAGON SMRTI :
1.zato jer je vodjena snazna « podvodna » kampanja protiv ovog prvog nezavisnog evropskog srpskog udruzivanja u rasejanju. Ne od novinara, naravno, oni su bili iskreno kooperativni. Ali, kako se nezvanicno cuje i saznaje, konzulati su vrsili jake pritiske na ljude u rasejanju da na Kongres ne dodju. Ne znamo, u stvari, ni danas zasto, nismo zastupali, niti zastupamo bilo kakvu stranacku politicku opciju. Mi smo slobodni ljudi i drzavljani evropskih zemalja (ili dvojni drzavljani) i ne vidim ko ja taj koji nama treba da govori da li imamo ili nemamo prava nesto da kritikujemo. Evropski, gradjani imaju puno pravo da kritikuju i svoju i tudju vlast, a mi, od donosenja Povelje u Cirihu radimo po ovim zakonima i pravilima igre .
2. Kongres je uspeo jer nas nije podrzala nijedna « struktura » iz matice, osim srpske Crkve, odnosno Crnogorsko-primorske Mitropolije i izvesnih uglednih i nezavisnih licnosti .
3.Kongres je uspeo jer su mnogi natpisi u stampi matice, uoci samog dogadjaja, bili a priori negativni (rano je, nije vreme, nije trenutak, nije mesto, nije dobra konstelacija zvezda, prepotentno je, elitisticki je itd.) U dubinsku motivaciju istih necemo ulaziti
4.Kongres Srba Evrope je uspeo jer su po starom balkanskom ( ne i srpskom) obicaju, na Kongres nekim cudom stigli i oni vecni Nusicevi i Domanovicevi junaci, „balkanski spijuni“ i ponizni „remetioci“, koji naravno, imaju novca za svako putovanje. Nije im se ovoga puta, mnogo orodilo.
NAGON ZIVOTA:
1.Kongres je uspeo jer su se Srbi iz 12 zemalja skupili i konstituisali u pocetak moderne evropsko -srpske „grupe za pritisak“, koja ce raditi po specificnim evropskim pravilima
2.Kongres je uspeo jer Srbi rasejanja nisu organizovali „humanitarnu rostiljijadu“, vec su ustanovili principe koje ce nosioci najveceg posla, kada posao pocne, morati da ispune:
-visoko obrazovanje
-tecno pisanje jezika zemlje u kojoj se zivi
-dobra prilagodjenost i posedovanje kontakata i veza
-najmanje deset godina zivota u rasejanju i drzavljanstvo (upravo da bi se vecni Nusicevi junaci obeshrabrili)
-nepostojanje sudskog dosijea u zemljama evropske Unije.
3. Skup je uspeo zato jer su Srbi Evrope , vec drugog dana, doneli Povelju Kongresa koju je potpisala vecina ucesnika, kao njegovi osnivaci. Sledi Statut, Skupstina i rad , rad i rad.
4. Kongres je uspeo zato jer su predstavnici „mladih“ iz generacija rodjenih u rasejanju , prisustvovali ovom dogadjaju i jer je odluceno da njihova organizacija ( na buducem skupu u San Tropeu) postane legitimni deo Kongresa.
Najzad, ako je i bilo „tragova proslosti“, njihovi nosioci nisu bili Srbi iz rasejanja, vec nesrecni i hrabri ljudi iz matice, koji su, uz teske muke, doputovali da se pozale, da nesto procitaju i kazu. Prvi dan skupa bio je posvecen medjusobnom upoznavanju i izlaganjima. Lepo je skupiti bankare koji nemaju sta da kazu i otvoriti odmah flasu sampanjca, a mnogo teze cuti mucna iskustva ljudi koji su, odricuci se svega, dosli da nas podrze.
Kao psiholog, skromno smatram, da je nagon Zivota u predgradju Ciriha, nadjacao srpsku neorganizovanost, pasivnost i smrt. Zato retoricka pitanja: mogu li Srbi da se sloze? , nisu vise potrebna. Naravno da mogu. Zavisi koji Srbi.
Dalje cemo videti. Mi svi smatramo da je Kongres Srba Evrope uspeo. Zar vec to dovoljno ne govori o snazi radijacije?
Znamo i to da ce se lepeza instrumentalizovanih napada na nezavisne evropske gradjane nastaviti.
Ali, Albert Kami je, u mirnoci mora i sunca, bistre glave rekao : biti napadnut, samo znaci biti priznat, biti konstatovan (etre conteste, c’est etre constate).
