EPA-EFE/LUKAS COCH
Prema najnovijim podacima Australijskog biroa za statistiku (ABS) došlo je do usporavanja australijske ekonomije u martovskom tromesečju. Bruto domaći proizvod zemlje (BDP) rastao je po kvartalnoj stopi od svega 0,2 odsto u prva tri meseca ove godine, a po godišnjoj stopi u odnosu na mart prošle godine od 2,3 odsto.
Ovo je najsporiji kvartalni tempo rasta BDP-a od ekonomskog pada zabeleženog u septembarskom tromesečju 2021, tokom široko rasprostranjenih blokada zbog kovida.
– Više kamatne stope i povećani pritisci na troškove života odražavaju se na kućne budžete i u isto vreme usporavaju našu ekonomiju – istakao je savezni blagajnik Džim Čalmers u sredu, dodajući da ovi brojevi ipak nisu iznenađujući, i da su u skladu sa vladinim očekivanjima umerenog rasta australijske ekonomije.
Dok rast kamatnih stopa očigledno nagriza kućne budžete, plate i nadnice su porasle za 2,4 odsto u ovom kvartalu, odnosno 10,8 odsto tokom godine, što je najbrži rast u skoro 16 godina, naglasio je Čalmers.
Blagajnik nije želeo da izlazi sa bilo kakvim predviđanjima da li će podaci za junski kvartal pokazati usporavanje australijske ekonomije. Treba imati u vidu i da polovina martovskog rasta BDP-a potiče od potrošnje domaćinstava, koja se sve više finansiraju od sopstvene ušteđevine.
– Potrošnja na osnovna dobra i usluge glavni je doprinos rastu potrošnje domaćinstava, dok su kategorije kao što su nameštaj i oprema za domaćinstvo, kupovina vozila i drugih dobara i usluga umanjile taj rast – objasnila je Ketrin Kinan, šefica ABS-a za nacionalne račune.
Ukupni prihodi domaćinstava porasli su za 1,7 odsto, jer su i plate porasle, ali su i ukupne obaveze otišle gore za 4,4 odsto, pre svega zbog većih mesečnih otplata kredita i rastućih troškova života.
Da bi finansirali taj jaz, građani su morali da posegnu za ušteđevinom, zbog čega je odnos štednje i prihoda domaćinstava smanjen na 3,7 odsto, što je najniži nivo od junskog kvartala 2008. godine, saopštio je ABS.
Pored toga, ekonomisti Vestpek banke upozorili su da je odnos štednje sada ispod šest odsto takozvanog nivoa ravnoteže i to drugi kvartal zaredom.
– Period „viška štednje“, koji je bio karakterističan tokom pandemije, je završen – istakli su ekonomisti.
Kada je reč o potrošnji, prednjačili su struja, gas i motorna goriva, koji su porasla za 5,2 odsto u ovom kvartalu. Potrošnja na hranu je otišla gore za 0,4 odsto.
– Rast zakupnina i ostalih stambenih troškova, kao i osiguranja i drugih finansijskih usluga za 0,5 odsto, faktori su koji su najviše doprineli ukupnim rashodima u ovom kvartalu – naglasio je ABS.
Na slab rast australijske ekonomije je uticao i rast uvoza od 3,2 odsto, što je prevazišlo ekspanziju izvoza od 1,8 odsto. Sve ovo je imalo za rezultat pad neto izvoza, koji je umanjio kvartalni rast BDP-a za 0,2 odsto.
Niža ulaganja u kuće
Kupovina novoizgrađenih ili postojećih nekretnina pala je u martovskom kvartalu 2023. za 1,3 odsto, kao i izdaci za renoviranje i dogradnju za 0,9 odsto. Ovo ukazuje na to da konstantni rast kamatnih stopa usporava potrošnju na stanovanje.
Oporavak privatnog i javnog sektora
Potrošnja privatnog i javnog sektora se oporavila od pada u decembarskom kvartalu. Takozvane privatne bruto investicije u osnovna sredstva, koje obuhvataju nova postrojenja i opremu, porasle su za 1,4 odsto, dok su decembarskom kvartalu beležila pad od 0,9 odsto.
Državna potrošnja u kapitalne projekte je porasla za tri odsto, dok je u decembarskom kvartalu zabeležila pad od 1,2 odsto. U okviru tog iznosa, državne i lokalne samouprave su povećale potrošnju za 3,9 odsto, dok su nefinansijske vladine agencije povećale potrošnju na saobraćajnu infrastrukturu i zdravstvo za 4,1 odsto, saopštio je ABS.
Rast turizma
Izvoz beleži rast već četvrti kvartal zaredom, pri čemu je izvoz usluga porastao za 7,7 odsto, uključujući skok turističkih usluga od 17,5 odsto. Prema rečima Ketrin Kinan iz ABS-a, izvoz turističkih usluga je bio na oko 70 odsto nekadašnjeg iznosa pre pandemije.
U isto vreme, uvećana je potrošnja na putovanja u inostranstvo za 7,1 odsto, što je doprinelo ukupnom porastu uvoza usluga od 3,1 odsto.
