Usporene pripreme za popis dijaspore
čekaju se uputstva i novac
Iako je još pre nekoliko meseci najavljeno da će sve pripreme za popis dijaspore biti završene do kraja godine i da će anketiranje startovati početkom 2006, Vukman Krivokuća, pomoćnik ministra dijaspore, priznaje da još nije oformljeno radno telo koje će se time baviti, kao i da još nisu gotova uputstva kako bi popis trebalo da izgleda.
– Popis će sigurno početi sledeće godine, a radno telo trebalo bi uskoro da bude sastavljeno od predstavnika relevantnih institucija i ministarstava, kao što su Srpska pravoslavna crkva, Zavod za statistiku, Ministarstvo dijaspore, Ministarstvo za lokalnu samoupravu, Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstva finansija i predstavnika raznih srpskih klubova – navodi Krivokuća.
Da su naši građani popis ozbiljno shvatili govori i izjava Dejana Milovanovića, poverenika za gornju Austriju, koji kaže da je do sada obavestio sve srpske klubove u ovom delu zemlje o predstojećem popisu.
– Popis ćemo raditi po uputstvu Zavoda za statistiku i evropskim standardima, a u saradnji sa austrijskim vlastima. Ono što je važno jeste da se neće vršiti samo popis državljana SCG, već i onih koji su naši građani, a imaju drugo državljanstvo. Znači, svako ko se bude osećao Srbinom, ući će u popis – iznosi Milovanović.
S druge strane, Jovica Mihailović, poverenik Ministarstva dijaspore, tvrdi da su švajcarske vlasti obećale su da će u narednih nekoliko meseci dostaviti tačan broj naših građana koji žive u ovoj zemlji.
– Naša dijaspora u Švajcarskoj je mnogo brojnija od one za koje postoje podaci jer se deli u tri kategorije. U prvoj su oni koji imaju samo naše pasoše sa stalnom ili privremenom dozvolom, u drugoj su oni koji imaju dvojno državljanstvo i u trećoj spadaju Srbi koji imaju samo švajcarsko državljanstvo – navodi Mihailović.
Po njegovim rečima, kada budu dobili najsvežije podatke o broju naših građana u Švajcarskoj, tek predstoji najteži deo posla, a to je pribavljanje adresa i anketa naših građana.
– Želimo da znamo sve o njima. Starost, obrazovnu strukturu, odakle dolaze i slično. Do kraja 2005. pripremne radnje za popis bi morale biti gotove kako bi se početkom 2006. počelo sa radom – navodi Mihailović.
Krivokuća iznosi da je njegova poseta našima u Švajcarskoj pokazala je da da popis dijaspore ne može ozbiljno da sprovedu samo srpski klubovi jer okupljaju svega jedan odsto Srba, već da se očekuje i aktivno učešće naših DKP, a posebno Srpske pravoslavne crkve.
Pomoćnik ministra dijaspore iznosi da će popis krenuti tek 2006. jer su za ovu veliku akciju potrebne pare.
– Krajem ove godine tražićemo da se u budžetu Srbije izdvoje i sredstva za popis. Za početak smo tražili svega dva i po miliona dinara, ali to svakako neće biti dovoljno. Trenutno čekamo savet Zavoda za statistiku, koji u popisima ima iskustva, a onda ćemo tačno znati koliko para nam je za ovako veliku i ozbiljnu akciju potrebno – navodi Krivokuća.
Poverenik za Švajcarsku boji se da je broj naših koji žive u ovoj zemlji mnogo veći nego što se uopšte pretpostavlja.
– Kada se saberu sve tri kategorije, u Švajcarskoj živi oko 190.000 Albanaca i oko 250.000 Srba. Iako mnogi osporavaju moju procenu, voleo bih da nisam upravu. Iskreno, više bih želeo da milion Srba živi u Vranju, nego ovoliko Srba u Švajcarskoj – kaže Mihailović.
Krivokuća iznosi da je u 2003. po Saveznom birou za statistiku u Švajcarskoj živelo 196.095 državljana SCG, od toga 143.653 sa stalnom dozvolom boravka i 52.442 sa privremenom dozvolom. Tokom 2003. azil ke tražilo 15.706 državljana SCG, što znači da je te godine ukupno boravio 211.801 naš državljanin. Od tog broja 120.000 činili su samo Albanci sa Kosova i Metohije. Po brojnosti naši državljani čine drugu grupaciju stranaca u Švajcarskoj. Na prvom mestu su Italijani – navodi Krivokuća.
On iznosi da je u 2004. u Švajcarskoj živelo 199.150 naših državljana sa privremenim i stalnim dozvolama, što je uvećanje za oko 3.000 naših građana u odnosu na 2003. godinu.
