Čim su se fotografije britanskog princa Harija obučenog u nacističku uniformu pojavile u medijima reagovala su razna jevrejska udruženja, a oglasili su se i tadašnji izraelski ministar spoljnih poslova Silvan Šalom i poverenik Evropske unije za spoljnu politiku Havier Solana. Kao reakcija u britanskoj javnosti pojavile su se i tvrdnje da će Princ od Velsa, odnosno Harijev otac, svog sina poslati u logor Aušvic da tamo, na licu mesta, nauči šta je bio holokaust i ko su bili nacisti. Iako je princ Čarls bio protiv toga da se Hari javno izvini mladić je, dve nedelje kasnije, to ipak učinio.
„Vrlo mi je žao ako sam nekoga uvredio. To je bio loš izbor kostima i ja se izvinjavam” – rekao je tada Hari.
Ne manje zgražanje javnosti izazvao je nešto ranije, odnosno 2003. godine, i hrvatski skijaš Ivica Kostelić kada je nakon slalomske pobede u Kranjskoj gori izjavio kako tajna njegove pobede leži u činjenici da je na startu bio „spreman kao nemački vojnik 22. juna 1941. godine” aludirajući time na početak nemačke operacije Barbarosa koja je za cilj imala nacističko osvajanje Rusije.
Kostelićeva izjava negativno je odjeknula u celom svetu, a osudama se pridružio i zagrebački list „Globus” koji je u svom članku objavio i deo inače neobjavljenog intervjua časopisu „Ekstra” koji je Ivica Kostelić dao u maju 2002. godine, i koji je bio sakriven. Ivica je u tom intervjuu između ostalog rekao kako je ideja nacional-socijalizma bila teško izvediva, a bila je malo i preekstremna.
„Nacizam je još bio zdrav sustav za nekoga tko je bio ambiciozan. U komunizmu nisi smeo biti ambiciozan, a oba su sustava bila totalitarna. Ipak, Hitler nije ubijao svoje generale svaki dan, dao je smaknuti samo one koji su se urotili da ga ubiju. To je velika razlika, i ja bih to isto napravio da sam bio neki diktator” – rekao je tada Kostelić.
Za razliku od ta dva primera, nad kojima se pre deceniju i po zgražavao dobar deo sveta, nad fotografijama nove-stare evroparlamentarke Ruže Tomašić kako u ustaškoj uniformi recituje ode Paveliću i NDH-u ne zgražava se niko. Nema reakcija iz sveta, niko ne traži njen opoziv niti da se bilo kome izvini, a svojim držanjem, nakon što su zagrebačke „Novosti” te fotografije objavile, ona pokazuje da ni nema nameru to da uradi jer, ne samo da se zbog svog ustašovanja ne stidi, nego za to ima i opravdanje.
„Ne sramim se ničega, rasla sam u takvoj sredini, nikog nisam ubila, nikoga orobila” – prokomentarisala je ona na portalu Dnevno.hr.
Novostima je rekla da je „ustaški pokret jedno, a NDH drugo”, a za Antu Pavelića da „nije morao pristati na rasne zakone, ali dobro. Nije morao imati logore, ali valjda tada je bio rat. Trebalo je živeti u tome vremenu”.
Međutim, to što ona nije rođena u tom vremenu nego trinaest godina nakon rata, odnosno 1958. godine ipak je nije sprečilo da o ustašama i NDH donese svoj vrednosni sud. Tako ispada da je ustašluk nešto čime bi Hrvati, umesto da ga osuđuju, trebali da se ponose.
Pesme koje je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina Ruža Tomašić „krasnoslovila” na skupovima hrvatske zajednice u Americi i Kanadi objavljivane su u listu Nezavisna Država Hrvatska u kom su i njeni nastupi detaljno opisivani. Sudeći prema sadržaju tekstova iz toga vremena, Tomašićeva je, pišu „Novosti”, bila prava atrakcija među hrvatskim iseljenicima u Kanadi. Zvali su je ‘Hrvatica u ustaškoj odori’ i ‘Liepa Plavka’, po ugledu na istoimeni roman Ante Pavelića.
Iako ni u čemu nije u pravu, Ruža Tomašić u jednom ipak jeste. Pomenute fotografije ne samo da joj neće naštetiti, nego upravo suprotno. Njen ugled u hrvatskim desničarskim krugovima još će više porasti jer za razliku od svih drugih hrvatskih ustašofila ona se svog ustaštva niti odriče niti stidi, a da su Novosti sve to objavile pre nego što su evropski izbori završili njen rezultat bi, najverovatnije, bio još i bolji nego onaj koji je ostvarila. Jer, ne treba zaboraviti da je pojedinačno Tomašić osvojila najviše glasova hrvatskih birača, preko 69.000, i to uz potpuno neprimetnu kampanju. To govori da danas živimo u nekom posve drugačijem vremenu nego što je bilo ono od pre petnaestak godina, kada je ponašanje princa Harija i skijaša Ivice naišlo na javnu osudu.
Bez obzira na promenjene okolnosti i veću toleranciju na nacističku i ustašku ideologiju ipak ne znači da Ružine fotografije i njenu ustašku poeziju nije trebalo objaviti. Naprotiv, dobro je da je to učinjeno jer je tako belodano pokazano kakve zastupnike u evropskom parlamentu ima najmlađa članica EU.
Što se Ruže Tomašić tiče, ništa što ona učini ili kaže nije više nikakvo iznenađenje jer je sve odavno poznato. Jedino što nismo znali, a sada, eto, znamo i to, je da su postojale i tzv. „obične” ustaše dok ona verovatno spada među one druge, „neobične”, koji za svoj ustašluk ne samo da ne snose nikakve posledice nego su još i masno plaćeni.
The post Ustaško krasnoslovlje na račun Evrope appeared first on srbi hr.
