Jeste li primetili da smo u svim mogućim situacijama i nesporazumima uvek mi u pravu?! Drugi greše skoro pa stalno, nerviraju nas i privatno i poslovno, dosadni su i previše pričaju.
I kako se to baš nama dešava?! Pojma nemamo zašto je to tako, ali smo sigurni da jeste tako.
Bez obzira što svi znamo biblijsku izreku: “A zašto vidiš trun u oku brata svog, a brvna u oku svom ne osećaš”, naprosto ne primećujemo da bi moglo ponekada biti nešto i do nas.
Posumnjamo mi da možda nisu drugi baš za sve krivi, ali kada malo bolje razmislimo, nekako nađemo opravdanje za sebe da naprosto nismo mogli, a ni trebali da reagujemo drugačije.
Onoga trenutka kada spoznamo da sve šta se dešava u našim životima zavisi jedino i isključivo od nas samih, kada se oslobodimo uloge žrtve, postajemo gospodari sopstvenog života.
Po mom dubokom ubeđenju, tek tada počinjemo da živimo bez obzira koliko godina imali.
Emotivna reakcija
Nije lako izdići se iznad situacije i razmisliti, izbrojati do deset i videti da li i kako reagovati na situaciju na koju naiđemo u životu. U mnogo situacija uopšte ne treba da reagujemo, a ipak emocija preovlada pa reagujemo, a posle uočimo da najbolje da nismo uopšte reagovali.
Kada se desi neka neugodna situacija, možda samo treba sačekati da prođe vreme da spoznamo zbog čega je to eventualno dobro za nas, naše okruženje, za neki cilj kome stremimo. Opet, ako bi smo mogli sasvim trezveno da razmislimo da li smo mi sami i koliko doprineli tako nekoj situaciji onda bi smo, uz potrebnu dozu objektivnosti, spoznali da smo dobrim delom, a najverovatnije i najvećim delom, upravo mi uzrok takve situacije.
To može biti neka negativna misao, naša emotivna reakcija na neku vest koju smo čuli, videli, pročitali. Dalje, to može biti posledica nekog našeg prethodnog postupka i razmišljanja, neke emocionalne reakcije koju smo zaboravili pa kada se nešto desi, mi smo odmah našli krivca kod nekog drugog, možda ni ne znamo kod koga, ali smo ubeđeni da to nema nikakve veze sa nama.
Upravo je obrnuto, sve je do nas. Nama se, na primer, čini da se Sunce okreće oko Zemlje, a znamo da je obrnuto. Tako je i u životu, ne utiču okolnosti, drugi ljudi i događaji na naš život, već mi svojim razmišljanjem, emocijom i postupcima kreiramo događaje, ljude i okolnosti u našim životima.
Ovaj koncept jeste jednostavan, ali nije lako za prihvatiti i suštinski shvatiti, ali kada uspete, sve ste probleme rešili.
Ko je gluv?!
Primetio čovek da mu žena slabo čuje. Ode kod doktora, otorinolaringologa po savet. Doktor nije mogao da da dijagnozu za ženu koja nije bila tu i objasni mužu da testira koliko je u stvari oštećenje sluha i da mu s konkretnijim podacima dođe po dijagnozu.
Odluči čovek da testira koliko mu je žena gluva i još sa kapije dvorišta viče:
– Ženo, šta ima za ručak?
Kad ono ništa, žena ne odgovara.
Ide ponovi isto pitanje, ovaj puta sa vrata kuće. Opet tajac, niko ne odgovara.
Kada je došao do kuhinjskih vrata postavi isto pitanje, ali bez odgovora.
Priđe blizu supruge, unese se u lice i kaže:
– Šta ima za ručak?
Ona ga pogleda začuđeno i kaže
– Sarma čoveče, sarma! Tri puta sam ti već rekla.
Чланак Uvažimo tuđe mišljenje, možda je do nas! се појављује прво на Vesti online.
