Foto: Privatna arhiva
Katarina Ćirić rođena je u Beogradu 1999. godine. Trenutno je na četvrtoj godini studija na Univerzitetu Kalifornije u Sakramentu na smeru internacionalni odnosi.
Cilj joj je da školovanje završi u Evropi i da jednog dana radi za neku od svetskih nevladinih organizacija. Od svoje trinaeste godine trenira veslanje preko kog je i dobila stipendiju da ode u Ameriku.
Još od osnovne škole je imala želju da studira u inostranstvu, a ta želja se pretvorila u konačnu odluku sa nepunih šesnaest godina. Posmatranje svakodnevnih napora njenih visoko školovanih roditelja da zarade novac da bi izdržavali brata i nju joj je bilo najveći podstrek da ode, da ne bi morala da vodi život sličan tome.
Kada je odlazila, nije uopšte imala želju da se vraća. Mislila je da je Amerika zemlja stvorena za ljude kao što je ona i da se tamo napor i trud ceni i da će tamo najbolje cvetati, rekla je Katarina.
Na pitanje o dolascima u Srbiju i tome šta oseća tada, Katarina kaže da se trudi da poseti Srbiju makar jednom godišnje i da uvek ima jako pomešana osećanja kada se vraća.
,,Drago mi je da vidim porodicu i prijatelje, drago mi je da vidim moj grad i njegove ulice, kao i da se prisetim kako je lepo bilo živeti ovde. Međutim, svesna sam da sam ovde, kada dođem, turista. Ne obraćam pažnju na svakodnevne nepravde i nemaštinu, već se trudim da uživam u tome – i upravo to je mač sa dve oštrice. Idealizujem Srbiju iz daljine, znajuci da ona nije takva suštinski“, objasnila je.
Kaže da postoji mogućnost za povratak u Srbiju, ali pod uslovima da ima više izvora primanja, baš kao što to i tamo pokušava da izgradi. Voli Srbiju i Srbe i upravo zbog toga joj se mogućnost vraćanja sve više pojavljuje u glavi.
Dodaje i da joj je Amerika pružila bolje uslove za napredovanje – od naprednog načina školovanja do boljih resursa za sport kojim se bavi, veslanjem.
Kako kaže, pružila joj je da vidi različitost među ljudima, da prihvati tu različitost i da proširi svoje vidike. Boravak tamo joj je ukazao i na ozbiljnost problema kao sto su seksualna orijentacija i prava ljudi drugih orijentacija.
,,Sa druge strane, Amerika mi nije pružila tu emotivnu i duševnu ispunjenost koja mi Srbija vec godinama pruža“ rekla je Katarina.
Aktuelna dešavanja u Srbiji donekle prati u zavisnosti od tematike i jako se protivi lažnim vestima i manipulacijom medija, tako da vesti izbegava sveokupno. U kontaktu je sa ljudima čije mišljenje ceni i koji su zainteresovani za odredjene teme, tako da više prima prerađene informacije od njih, koje kasnije, ukoliko ima vremena i volje, sama pretraži.
Na pitanje da li tamo znaju za Srbiju kaže da uglavnom ne znaju ni gde je Srbija, a kamoli šta se u njoj dešava. Gledaju na Srbiju kao na egzotičnu zemlju koja se nalazi pored Grčke ili je pomesaju sa Sirijom.
,,Nažalost, u Sakramentu nema dovoljno Srba, ali sa tih nekoliko koje poznajem, koji su studirali sa mnom, definitivno sam u boljem odnosu nego sa ostalim građanima. Ipak, kultura igra veliku ulogu i nikako se ne može zanemariti“ rekla je Katarina o druženju sa našima u inostranstvu.
O načinu života kaže da joj se život drastično promenio – tempo je mnogo brži i efikasniji. Studira, bavi se veslanjem i radi, tako da slobodnog vremena i nema na pretek. Ne zna da li je postigla balans, jer je još uvek na fakultetu, tako da je život veoma dinamičan i u disbalansu, iako veruje da će joj se posle fakulteta život dovesti u prirodniji tempo.
Pri poređenju života u Srbiji i Americi kaže da je tamo postala vegan, nešto za čim je oduvek imala želju, ali je u Srbiji teško pronaći zamene za životinjske produkte, dok tamo svaka prodavnica mora da ima tako nešto u ponudi.
,,Nastavljajući dalje sa poređenjima, na predavanjima može da se koristi laptop, što je meni lično mnogo pomoglo u organizovanju. Sve je digitalizovano i pristupačno, lakše se prati, mnogo više opcija dostupno“, dodala je.
Iskustvo, koje želi da podeli, a sa kojim se svakoga dana susreće je to što su ljudi zaista prijatni prema strancima.
,,Osmeh ili komentar na izgled strancu su redovna stvar, i zaista može da poboljša nekome dan“. zaključila je.
