„Devojčica Marija Sarić (11) i njena porodica su Srbi koji su živeli u jako teškim uslovima na Kosovu. Porodična kuća im je srušena, a albanski vojnici su malteretirali Marijinog oca“, piše švedski list „LJusan“ i nastavlja: „Pre godinu dana došli su u gradić Soderhamn. Zavod za useljenike je odbio njihovu molbu za boravišnom dozvolom i porodica je ulozila žalbu vladinom Savetu za strance. Sada čekaju odgovor“.
Mariju Sarić su mučile traume iz rata na Kosovu i osećala se jako loše. Imala je noćne more, nije htela da ide u školu i bila je na putu da izgubi volju za životom. Dečji lekar Goran Vesterlund primetio je da je devojčica htela da se izoluje od okoline i uputio je dečijem pedagogu Laili Lindberg.
– Prvi put kada smo se sreli Marija je izgledala kao mali uveli cvet. čim je ušla u ordinaciju objasnila je da ne želi da razgovara sa mnom – priča Lindberg, dok njen mali pacijent sedi prekoputa nje.
Nerešen problem
Vlada još nije odlučila kako će da reši sudbinu apatične dece u Švedskoj. Oko 80 porodica čeka rešenja na želbe podnete zbog odluke o njihovom proterivanju. Savet za strance koji odlučuje o žalbama zahtevao je od vlade instrukcije o tretmanu dece koja imaju simptome depresije. U međuvremenu se pokazalo se da je ovaj problem veći nego što se ranije mislilo.
Na stolu su crteži tenka i vojnika koji oslikavaju Marijino sećanje na ratno Kosovo.
Lajla Lindberg objašnjava da je važno da se deca koja su preživela traume ne prisiljavaju na razgovor. Umesto toga, poverenje između deteta i pedagoga gradi se kroz igru. Reči počinju tek kada je dete spremno. Posle drugog susreta pedagoga i Marije, devojčica je odlučila da progovori.
– Marija je plakala i pokazivala crtežima kako su vojnici vukli njenog oca i bacali bombe na kuću – priča Lindberg.
Danas, četiri meseca posle početka terapije devojčica se oseća mnogo bolje. Noćne more su ređe i sada zna tako dobro švedski da je dobila pravo da se iz azilantskog preseli u „običan“ razred.
– Volim da idem kod Laile i da pričam sa njom. Posle toga sam radosna – objašnjava Marija švedskim novinarima.
Igra najvažnija
Laila Lindberg radi kao dečji pedagog već 30 godina i do sada je imala više od 600 malih pacijenata. Poslednjih godina pomaže deci koja su pobegla od rata i progona.
Kako mališani nemaju iste mogućnosti da pričaju i objasne stvari rečima, ona veruje da je igra važna da stvori red i razumevanje.
Pedagog Laili Lindberg, takođe, primećuje veliki napredak.
– Marijin pogled postao je mnogo otvoreniji. „Vidi koliko si mi pomogla“, rekla mi je prilikom jednog od naših susreta. čovek tada bude ganut i oseti da se taj veliki trud isplatio – kaže Lindberg koja još ima terapije sa Marijom jednom sedmično. – Moj cilj je da igra ublaži strah i da deca izađu iz ordinacije sa olakšanjem na duši.
Za metode rada Lindbergove zainteresovao se Crveni krst, čiji su predstavnici izrazili nadu da će ovakva vrsta pedagogije početi šire da se primenjuju upravo kod dece azilanata koja su apatična ili rizikuju da to postanu.
