Svetski velikan elektrotehnike i telefonije,
Srbin iz Idvora, tokom života sukobio se sa Teslom
Dr Simo Jelača
Mihailo Pupin, naučnik i genijalni pronalazač, istakao se u domenima telegrafije i telefonije, kao i primene sekundarnih rentgenskih zraka u medicini. Autor je više stručnih rasprava, naučnih publikacija i knjuga, a njegova autobiografija “Od imigranta do pronalazača“ (From Immigrant to Inventor), izdata 1923 u više stotina hiljada primeraka u Americi je prihvaćena kao udžbenik za popularizaciju nauke i za istu je dobio Pulicerovu nagradu (1).
Pronalazak tzv. “Pupinovih kalemova“ 1900 izdigao ga je u red veoma cenjenih istraživača. U stručnim krugovima prvi put se potvrdio predavanjem na temu “Praktična strana teorije naizmeničnih struja“ pred Američkim udruženjem elektroinženjera u Bostonu 1890. A decembra 1893 patentirao je aparat za telegrafski i telefonski prenos br. 519346, koji je priznat već u maju sledeće godine. Dva sledeća patenta br. 640515 i 640516 iz 1895 odnose se na primenu električnih filtera naizmenične struje i primenu rezonatora i prenosa pomoću strujnih kola i isti su realizovani već 1900 godine. Patenti br. 707007 i 707008 položili su temelje nove tehnike i potvrdili ispravan pristup Pupina u primeni teorijskih rezultata. Kada je Rentgen objavio svoj pronalazak, krajem 1895, Pupin se upušta u istraživanje “Rentgenskih zraka“ i ubrzo uspeva da načini prve snimke, koji su skratili vreme snimanja sa jednog sata na svega nekoliko sekundi. Tri meseca kasnije podnosi Akademiji nauka u Njujorku rad u kome saopštava svoje otkriće “Sekundarnih rentgenskih zraka“ (1).
Ubrzo na poslovnom planu velikih firmi dolazi do zahteva za povezivanjem udaljenih gradova, pa Pupin ponovo stupa na scenu i matematičkom analizom uspešno rešava primenu svojih kalemova, koje je prve patentirao. Bel u Americi i Simens i Halske u Evropi otkupljuju Pupinov patent, a veze pomoću Pupinovih kalemova postaju jasne i bez smetnji. Tankim kablovima on ostvaruje ogromne uštede u bakru, a zatim pristupa rešavanju primene podmorskih kablova između Amerike i Evrope. Taj uspeh oslobađa ga materijalnih potreba i od tada se posvećuje samo istraživačkom radu. Tada je već doživeo svetsku slavu. Zatim se posvećuje istraživanjima u oblasti Maksvelove elektromagnetne teorije svetlosti, kao i proučavanja toplotnih i svetlosnih pojava, za čega je od uvek imao intimne želje. Proslavio se i kao izvanredan predavač na univerzitetu i svojim delima dokazao kako se istrajnim radom može stići do najviših uspeha, a svoje pronalaske zasnivao je na kompletnim matematičkim analizama. Publikacijom svoje autobiografije postao je poznat širom Amerike, pa i licni prijatelj predsednika Vilsona.
SLEDEćE NEDELJE:
Pupinovo Detinjstvo
