Nova školska godina počela je i u Srpskoj školi „Sveti Sava“, pri Crkvi Vaskrsenja Gospodnjeg u berlinskom Tempelhofu. Škola je ove godine bogatija za pet novih učenika, a uslov za upis nije starosna granica koja važi za nemačke škole, već se primaju i deca predškolskog uzrasta. Posle upisa i prvog časa, protojerej-stavrofor Dragan Sekulić održao je moleban za đake i njihove roditelje.
Prota Sekulić je prezadovoljan što su u okviru hrama stvoreni odlični uslovi za održavanje nastave. Tu će deca sticati znanje iz maternjeg jezika, srpske istorije i kulture kao i duhovno i opšte obrazovanje. Postoje dve odvojene prostorije za dve starosne grupe, a nastavnici Ana Jelisavčić i Predrag Janković imaju na raspolaganju i kancelariju. Naizmenično su časovi srpskog jezika i veronauke. U pauzi deca mogu da se izigraju u prelepom dvorištu crkve sa puno zelenila, trambolinom, toboganom i ljuljaškama.
– Kada čujem dečji smeh i vidim koliko se deca raduju što mogu tako bezbrižno da se igraju i druže, vidim puni smisao velikog truda koji je uložen da se oformi i održava ova druga srpska crkva u Berlinu – kaže prota i navodi da je to najbolji dokaz da srpska zajednica ovde počiva na čvrstim osnovama, da će održati i biti sve brojnija.
Ana Jelisavčić, doktorand na Katedri za slavistiku Humboltovog univerziteta u Berlinu, drugu godinu predaje u Srpskoj školi „Sveti Sava“. O izazovima sa kojima se sreće tokom nastave, Ana naglašava sledeće:
– Grupa je vrlo heterogena, a svako dete je priča za sebe, kada je u pitanju poreklo, vreme dolaska u Nemačku, nivo znanja maternjeg jezika i njegova upotreba u porodici. Takođe, tu su zajedno deca druge, treće pa i četvrte generacije doseljenika. Ne radi se o jednostavnom učenju maternjeg jezika, jer je srpski uvek u interakciji sa nemačkim jezikom koji nam je ovde svima neophodan. U procesu učenja pojavljuju se specifične poteškoće sa kojima moram da uskladim koncepciju nastave. Uspela sam da steknem već malo širi uvid u celokupnu problematiku jer se i u svom doktorskom radu bavim temom identiteta, imigracija, kontaktom srpskog i nemačkog jezika i jezičkim kompetencijama učenika u srpskim dopunskim školama.
O najmlađim novim učenicima Ana Jelisavčić ističe:
– Ove godine imamo pet novih učenika, a nije neobično da nam se pridruže i deca predškolskog uzrasta koja još nisu stasala za nemačku školu. Oni takođe sjajno napreduju, dolaze redovno, vrlo su zainteresovani, dobro koncentrisani i pokazuju uvek veliku ljubav za srpski jezik. Sada imamo novi termin za održavanje nastave, a to je petkom od 17 časova.
Aleksija Ljubisavljević upravo kreće u nemačku školu, ali je posebno raduje što istovremeno polazi i u Srpsku školu „Sveti Sava“. Ne mora da brine za uspeh, jer pored podrške roditelja, Dejana i Biljane, tu su i dve starije sestre, Anastazija i Anđela, koje su sa uspehom već završile osmogodišnju srpsku školu.
– Sa mamom i tatom pričam samo srpski, a sa srpskom decom sam se družila na probama folklora – kaže nam Aleksija.
Sada će najviše vremena ipak morati da posveti školama i nada se da će kao i njene starije sestre dobro da nauči da čita, piše i peva na srpskom. Mama Biljana je puna hvale za školu pri hramu i prezadovoljna je znanjem koje su Anastazija i Anđela stekle pohađajući nastavu samo jednom nedeljno.
Marko pomaže bratu Nikoli
Marko Ličinović je od pre dve godine u školi, tako da njegov petogodišnji brat Nikola koji upravo kreće u srpsku školu ne mora da brine kada je u pitanju snalaženje sa gradivom. Marko se priseća početaka kada su učili i kako se prelazi ulica i kako se osnovni pojmovi pri snalaženju po gradu izgovaraju na srpskom:
– Učili smo polako slova, dok nismo savladali celu ćirilicu, zatim smo učili da čitamo, a onda i pesme o Svetom Savi, himnu „Bože pravde“, „Nedaleko od reke Rasine“ i druge pesme. Mnogo sam naučio od mame i tate, ali u školi uvek čujem nešto novo. Mnogo mi znači kada sa roditeljima i bratom odemo na raspust u Bački Brestovac da sa rodbinom mogu da pričam srpski i da se igram sa drugom decom kao da sam tamo odrastao – govori nam Marko.
Roditelji, Dejan i Jadranka Ličinović, dodaju da je veoma važno da deca nemaju problema da se u Srbiji sa rodbinom i prijateljima dobro sporazumevaju, ali i da treba da nauče što više o svojoj kulturi. Tata Dejan posebno brine kada se nađu u veselom društvu da Marko i Nikola umeju sa ostalima da zapevaju i naše pesme.
Proslava jubileja crkvene opštine
– Za sve Srbe u Berlinu 4. oktobra sledi veliki dan kada se 50 godina crkvene opštine obeležava svečanošću u velikom Ruskom domu u centru grada i pripreme su uveliko u toku – najavljuje prota Sekulić.
Arhaizmi
Nastavnica Ana Jelisavčić kaže da od dece ponekad čuje i takozvane fosilizovane izraze koje su donele prve generacije, a u Srbiji su već iščezli. To su arhaični izrazi koji više nisu u skladu sa savremenim tokovima srpskog jezika.
Diplomac postao nastavnik
Predavanja iz veronauke do sada su, pored brojnih obaveza, držali sveštenici naših crkava u Berlinu, protojerej Dragan Sekulić, protojerej Veljko Gačić i jerej Radomir Kolundžić. Od ove godine veronauku predaje teolog Predrag Janković. On je u februaru diplomirao na Institutu za pravoslavnu teologiju Univerziteta „Ludvig Maksimilijan“ u Minhenu. Odrastao je u Berlinu, gde je sa roditeljima iz Požege stigao kad je imao sedam godina. Zahvaljujući Crkvi nikada nije prekidao veze sa zavičajem i zemljacima. O obavezama koje je prihvatio Janković kaže:
– U crkvu dolazim odmalena, radio sam u crkvenoj opštini, pevam u crkvenom horu, a sada počinjem i kao novi veroučitelj. Za mene je svojevrstan izazov da neposredno posle diplomiranja počnem da se bavim i pedagoškim radom, a raduje me što ću znanje moći da prenosim mlađima i doprinesem da se održi osećaj pripadnosti srpskom narodu. Veoma je važno da deca u dijaspori jačaju svoj duhovni, verski, jezički i nacionalni identitet i da se time čvršće vezuju za maticu Srbiju i svoju pravoslavnu veru.
Uprkos većim obavezama, Predragove veze sa zavičajem se intenziviraju:
– Dobro sam ukorenjen u svom zavičaju u koji odlazim redovno, svakog leta. Sada i sve češće, gotovo svaka tri meseca, zbog devojke koja je inače diplomirani profesor srpskog jezika i živi u Zvorniku, u Republici Srpskoj.
Чланак Uz igru uče srpski се појављује прво на Vesti online.
