Kako se vec zna, preko ministra za Dijasporu, gospodina Mr Srdjana Sreckovica, Vlada Republike Srbije uputila je pismeni poziv srpskoj dijaspori za uspostavljanje u z a j a m n o g p o v e r e n j a. Srpske vlasti najzad priznaju da je tretman dijaspore od njihove strane bio “pogresan” i da je doslo vreme da se “sustinski promeni”. Zato one obecavaju da ce preduzeti sve “odlucno i konkretnim potezima” da bi se to uzajamno poverenje uspostavilo. Stovise, isticu i da ovo nije “demagoski i kvazi-patriotski poziv”, posto dijaspora od oko tri miliona ljudi, od kojih je Srbija prosle godine imala finansijski priliv od 4.9 milijardi dolara, jeste za nju jedan ekonomski i politicki faktor od znacaja.
Treba znati da ova dijaspora ne raspolaze samo znacajnim brojem ljudi i znacajnim finansijskim sredstvima, vec i znacajnim ljudima, kadrovima, naucnicima, knjizevnicima i drustveno-politickim licnostima, svetski afirmiranim i svetskog kalibra, koji su od svetskih akademija nauka prihvaceni ne samo kao obicni akademici, vec i kao pocasni clanovi. Svi su oni potrebni domovini Srbiji, pa nije ni za cudjenje sto ih Vlada Srbije poziva da se vrate.
Od kad su vlasti Srbije proglasile svoju “sustinsku promenu” prosli su ne samo meseci, vec i godine, da ne kazemo decenije. Stalno se naglasava da se napustio titoizam i da je uspostavljena demokratija. Istovremeno mi svojim ocima vidimo da se sustinski apsolutno nista nije promenilo. Nije rec o slikama Josipa Broza Tita, koje se jos uvek drze po kancelarijama. Niti za one ljude, koji se dan-danas drze na vlast, a koji su nas proganjali, hapsili, inscenirali sudske procese i sasvim nevine kaznjavali, masakrirali, razarali nam porodice i zivot. Stvar je u tome sto smo mi, koji smo najvise i najstrasnije pretrpeli od titoizma i ovih ljudi, jos uvek po crnim listama i, dok se kriminalci i sluge titoizma jos uvek favoriziraju na sve moguce nacine, mi se jos uvek proganjamo i persekutiramo svakako.
Po svim istocnim zemljama, pa i u monstruoznoj Albaniji, politickim osudjenicima je priznata puna nevinost i zvanicno, dekretom Parlamenta, proglaseni su za nevime, smatraju se za neosudjene. Ni Jugoslavija, niti Srbija, dan-danas to nije ucinila. U Srbiji su dan-danas na snazi crne liste i eks-politicki osudjenici se po tim crnim listama tretiraju, maltretiraju i persekutiraju, proganjaju, osporavaju im se i elementarna ljudska prava, pa se protiv njih preduzimaju i atentati. Da, i atentai!
Predsednik Jugoslavije znao je da svojim licnim dekretom prizna punu nevinost svom kolegi Milovanu Djilasu, koji je u sluzbi titoizma stigao do polozaja clana Politbiroa Komunisticke partije Jugoslavije, ali ne i akademiku, prof. dr Kaplanu Burovicu, koji nije bio ni obican clan partije i nijedan dan nije sluzio titoizmu, ali je zato kao konstruktivan gradjanin samopregorno sluzio narodu i domovini kao niko drugi: on se jos 1952. (kad je M.Djilas bio desna ruka Josipa Broza Tita!) afirmirao kao disidentni knjizevnik, a danas, aktuelno, on je licnost koja je najvise doprinela i doprinosi, zrtvovala i zrtvuje za stvar Kosova.
Nije sluzilo i nece nikada sluziti na cast postojecim srpskim vlastima, koje ne prihvacaju ni za obicnog clana svoje Akademije nauka Srbina, koga su strane akademije proglasile ne samo za svog obicnog clana, vec i za pocasnog.
Nije sluzilo i nece nikada sluziti na cast srpskim vlastima, koje pokrivaju cutnjom dela Srbina, koja ovaj pise svojom krvlju, pa ih i objavljuje svojom krvlju, a u sluzbi naroda i domovine.
Diskriminacija je postojala u eks-Jugoslaviji i nasljedila se u danasnjoj Srbiji. Stovise, ona nema samo klasni, partijski karater, kao za vreme Tita. Sada, sto se vise produbljivala ta “demokratija”, diskriminacija sve vise poprima i nacionalni, pokrajinski karater, pa i verski.
Akademik Burovic evo ce dve decenije sto se obratio nadleznim vlastima Srbije pismeno (u zatvoreni koverat i otvoreno, preko svojih dela!) da se prekine sa crnim listama i da se uspostavi stvarna demokratija. Ima dva meseca sto se obratio i pomenutom ministru Srdjanu Sreckovic za to, ali i od njega nema nikakva odgovora, ponajmanje kakav “odlucan i konkretan potez”. Ovako nam izlazi da opet imamo posla sa jednim demagoskim i kvazi-patriotskim pozivom pomenutog ministra i postojecih srpskih vlasti.
Crnim listama na snazi i demagoskim, kvazi-patriotskim pozivima, nit se uspostavila, niti ce se uspostaviti uzajamno poverenje. Crnim listama na snazi nemamo ni najobicniju burzuasku demokratiju, kamoli stvarnu, sustinsku.
A i ne mozemo je imati sa Titoistima na vlast! Demokratiju mogu uspostaviti samo demokrati, a ne kriminalci i njihova deca, koji su se od dojucerasnjih Titoista, preko noci, partijskim naredjenjem, konvertirali u “antititoiste”.
