Uzimaju dnevnice, ali ne i knjige
Poslanici izbegavaju biblioteku
Poslanici Skupštine Srbije svakim danom pokazuju znanje i umeće da iskoriste sve poslaničke povlastice i rupe u zakonu kako bi za svoje usluge iz državne kase uzeli i više nego što im pripada. Verovali ili ne, narodni predstavnici u protekloj godini nisu poželeli da iskoriste samo jednu povlasticu. Reč je o besplatnoj godišnjoj članskoj karti Narodne biblioteke Srbije.
Iako neki od njih nisu mnogo više vremena proveli ni u skupštinskim klupama, mnogi nulto vreme boravka u biblioteci pravdaju nedostatkom vremena. Sigurno je jedino da kuća knjiga nije mesto za brzo sticanje para, pa je mnogi iz tog razloza zaobilaze u širokom krugu.
Direktor Narodne biblioteke Srbije Sreten Ugričić kaže za „Blic“ da se u proteklih 12 meseci nijedan poslanik nije pojavio u kući knjiga iako su im, zahvaljujući dogovoru sa predsednikom Skupštine Predragom Markovićem, zaposleni u NBS u svakom trenutku na raspolaganju kako bi im omogućili pristup informacijama u najkraćem mogućem roku.
– Nismo zabeležili nijedan slučaj da je poslanik došao da iskoristi mogućnost specijalnog tretmana. Pretpostavljam da nemaju vremena, ali i mnogi od njih nemaju naviku da konsultuju referentne izvore za teme kojima se bave, a od kojih uostalom i naši životi zavise – kaže Ugričić i ističe da je demokratija vrsta kulture koja ne podrazumeva samo izbore i predizborne kampanje, već i određeni nivo kulturnih informacionih potreba, kompetencija i znanja. Ipak, Ugričić kaže da u biblioteku dolaze samo pojedini poslanici koji su i ranije bili članovi biblioteke. Poslanici koji su odgovarali na pitanja „Blica“, priznaju da informacije ne traže u Narodnoj biblioteci. Takođe poriču da samo računaju i smišljaju na koji način da se domognu većeg novca iz naših džepova, već tvrde da čitaju knjige.
Šef poslanika SPO Sanja čeković posećuje biblioteku u rodnom Negotinu.
– Najčešće uzimam stručnu literaturu, knjige sa ekonomskom tematikom i o poreskoj politici, jer je parlament ove godine najviše usvojio zakona upravo iz tih oblasti – kaže čekovićeva. Kao iz topa odgovara da trenutno čita „Biografiju patrijarha Pavla“, a da je knjigu kupila na kiosku. Pre toga je čitala „Moj obračun s prošlošću“ čedomira Jovanovića i „Povlenske magle“ Dušana Mihajlovića.
Ljiljana Nestorović, šef nove poslaničke grupe „Za evropsku Srbiju“, iako živi u blizini Biblioteke, priznaje da nije i njen gost.
– Išla sam u Narodnu biblioteku kao student. Sada nema potrebe da idem u biblioteku jer sam nasledila veliki broj knjiga – kaže Nestorovićeva. Upravo je pročitala „Pismo nepoznatoj ženi“ Štefana Cvajga, a nedavno je u knjižari preko puta parlamenta kupila popularnu knjigu „Da Vinčijev kod“ Dena Brauna, ali je još nije pročitala. Šef poslaničke grupe DSS Miloš Aligrudić takođe ne odlazi u biblioteku jer „to nije jedino mesto gde se knjige mogu naći“.
– Posedujem veliku kućnu biblioteku, a materijal za rad nalazim u Skupštini, stranci ili na Internetu – tvrdi Aligrudić. Ovih dana pred spavanje čita istorijski krimić „Imprimatur“ Rite Monaldi i Frančeska Sortija. Poslednji put knjige je kupovao na Sajmu knjiga krajem oktobra, a kućnu biblioteku dopunio je naslovima: „Gargantua i Pantagruel“ Fransoa Rablea, „Rečnikom simola“ u izdanju „Paltoa“ i „Istorijom Srba“ Vladimira ćorovića.
Socijalista Ivica Dačić takođe ne ide u biblioteke jer ima „drugih načina za nabavku knjiga i neophodne literature“.
