PLASMAN fudbalskih orlova na let u Južnu Afriku i pad šengenskog zida za put Srba u Evropu, najveća su ispunjena obećanja 2009. godine u našoj zemlji!
Prvo je dao selektor reprezentacije Radomir Antić, a drugo predstavnici vlasti. Učešće na Mundijalu i letovanje bez viza u Grčkoj značiće prosečnom građaninu Srbije.
Ali, ne treba zanemariti da mu, na prosečnu platu od 31.734 dinara (po poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku za oktobar), ni 1.000 evra od besplatnih akcija ne bi bilo višak za džeparac po pariskom Monmartru i Veneciji, ili bar za pivo i hotdog na stadionu u Kejptaunu.
Tu počinje i priča o neispunjenim obećanjima ove godine. A, obećavali su svi. Po prirodi posla, najviše vlast, ali i opozicija, sindikalni lideri, tužioci i privrednici, gradski i lokalni funkcioneri…
Od obećanja koja još nisu ostvarena, ali za koja će se voditi bitka u preostalih dvadesetak dana decembra, je ono da će Brisel odmrznuti prelazni trgovinski sporazum sa našom zemljom, što je uslov da podnesemo i kandidaturu za članstvo u EU do kraja godine. Holandija, od koje zavisi paljenje zelenog svetla za taj sledeći korak, ništa nije obećala, ali je pokazala znake popuštanja.
Za neispunjenje ostalih velikih obećanja koja su data građanima: 1.000 evra po besplatnoj akciji, 200.000 novih radnih mesta, strane investicije od pet milijardi dolara, procvat posla sa Fijatom, skidanje carina za uvoz automobila od Nove godine – vlast je isturila jedno ključno opravdanje: svetsku ekonomsku krizu.
Građani Srbije su, čak, prema novom obećanju Ministarstva ekonomije, od prodaje NIS trebalo do kraja 2009. da dobiju vrednost pet akcija po 500 dinara, što je 2.500 dinara. Nije još poznato da li će te pare biti isplaćene pre novogodišnjih praznika, ali nešto se više ne priča o tome…
Svakako, sudeći prema sadašnjoj ceni akcija, dostizanje 1.000 evra posle prodaje svih javnih preduzeća mogao bi da bude hepiend kod Braće Grim, ali ne i u realnoj Srbiji.
Strane investicije prebacile su nešto preko dve milijarde dolara (a prodat je NIS), zapošljavanje se zbog otpuštanja nije ni primaklo kvoti od 200.000, italijanski auto-gigant još nije potpisao aneks ugovora sa državom Srbijom o formiranju kompanije Fijat automobili Srbija, niti je uplatio osnivački kapital od 100 miliona evra, carine za uvoz stranih kola neće pasti za Novu godinu…
Miodrag Zec, redovni profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kaže, za Novosti, da se od sijaset obećanja samo priliv deviznog kapitala može opravdati – svetskom ekonomskom krizom:
– Ostala obećanja su naprosto bila nerealna i kad su data,
gotovo isto kao i sada. Naši političari postavljaju ciljeve kao da sve u zemlji funkcioniše, kao da imamo funkcionalan, brz i efikasan pravni i privredni sistem, a nemamo ga. To je suštinska greška u koracima. Zbog toga je i bilans negativan, na strani je neispunjenih obećanja. Nije to mnogo, ni neuobičajeno, jer širom sveta političari, kao i u Srbiji, kad ne mogu da ispune jedno obećanje, zamene ga drugim, još većim i nerealnijim – smatra Zec.
Godinama se već na kioscima pojavljuje naslov Mladić u Hagu do kraju godine, a i 2010. će, po svemu sudeći, najtraženiji haški optuženik dočekati na slobodi. Ministar Rasim Ljajić je obećao i da će on podneti ostavku na mesto koordinatora Akcionog tima za hvatanje begunaca i spreman je da to i ispuni.
Tužilac Slobodan Radovanović je obećao da će se okončati jedna druga potraga za jednim drugim generalom – Dragoljubom Mihailovićem. Ali, iako je, prema njegovim najavama, već trebalo da počne iskopavanje i ekshumacija Dražinih posmrtnih ostataka, njegovo gubilište još nije otkriveno…
Od 2000. godine, svaka vlast obećava usvajanje Zakona o restituciji. Iz sadašnje vlade su poručivali da će taj posao biti završen do 31. decembra:
– Izrada zakona o restituciji je pri kraju, politički konsenzus najzad postoji i zakon će biti usvojen u narednih nekoliko meseci – rekao nam je Srđan Srećković, ministar za dijasporu i potpredsednik SPO.
Da nije samo vlast pogazila neka očekivanja građana, pobrinuli su se i sindikalni lideri koji su čitavo leto obećavali vruću štrajkačku jesen, koja odavno nije bila mlača.
Branislav čanak, predsednik UGS Nezavisnost kaže:
– Niko ne može sam u Srbiji ništa da preokrene. Mnogi misle da treba da sede kući, a neko da štrajkuje za njihova prava. Ja nisam spreman da preuzmem tu ulogu mesije. Uostalom, naš sindikat nije ni obećavo vruću jesen već je to činio onaj drugi sindikat, pa su u međuvremenu verovatno nešto dobili.
A predsednik drugog, Samostalnog sindikata Srbije Ljubisav Orbović tvrdi:
– Vruća jesen je bila, ali proletos. Tada je bilo više od 20 štrajkova dnevno po Srbiji i mnogi zahtevi su ispunjeni. Naš sindikat je insistirao na povezivanju staža, ispitivanju kriminalnih privatizacija, isplatu zdravstvenog osiguranja radnicima i većinu tih stvari je država prihvatila. Najavili smo šire štrajkove ako se poveća PDV i porez na plate, ali to se nije desilo.
I opozicioni prvaci su tokom godine podgrevali nadu svojim pristalicama da Vlada neće izdržati teret ekonomske krize i da će pasti do kraja godine. Dok su oni obećavali brze izbore, vlast je zbijala redove i bildovala parlamentarnu većinu.
Narod kaže: Obećanje, ludom radovanje.
METRO čEKA
OD kapitalnih beogradskih obećanja, uprava glavnog grada je uspela da odmakne sa izgradnjom mosta preko Ade ciganlije, a ugovoreno je i podizanje kineskog Mosta od Zemuna do Borče. Ispunjena su i obećanja o otvaranju novih vrtića i škola.
Jedno od obećanja koje, bar prema sadašnjim informacijama, Dragan đilas neće ispuniti jeste metro. Od njegove izgradnje, po svemu sudeći, zasada se odustalo. (S. J. M.)
PRE ROKA
MINISTAR za infrastrukturu Milutin Mrkonjić tvrdi da je svoje ovogodišnje obećanje ispunio:
– Ne krijem zadovoljstvo, jer sam na čelu Ministarstva koje je ispunilo sve obaveze i obećanja sa pedeset kilometara izgrađenog poluautoputa na Koridoru 10, i koje se već sprema za sledeću, verovatno najplodniju građevinsku godinu do sada u Srbiji – rekao je, za Novosti, ministar Mrkonjić.
