Pred kraj 19. veka, hirurg William Coley iz Njujorka uočio je iznenađujući fenomen.
Jedan od njegovih pacijenata, koji je bio na samrti zbog tumora na vratu, oporavio se nakon što je dobio ozbiljnu bakterijsku infekciju kože.
Intrigiran, Coley je pokušao da replicira ovaj rezultat, ubrizgavajući pacijentima koktel ubijenih bakterija kako bi se povukli njihovi tumori, često s uspehom.
Coley je verovao da infekcija može podstaći imuni sistem da se bori protiv raka, ideja koja je tokom njegovog života bila kontroverzna, ali je postala prihvaćena tek pedesetih godina prošlog veka.
Danas ova ideja pokreće razvoj nove generacije terapija poznatih kao „vakcine protiv raka“, koje imaju za cilj da treniraju imuni sistem da prepozna tumore i bori se protiv njihovog širenja.
Trenutno su u toku ispitivanja ovih vakcina protiv različitih vrsta raka, od kože i jajnika do mozga i pluća, s obećavajućim rezultatima nakon decenija neuspeha, piše magazin The Economist.
Rak može početi iz gotovo svake ćelije u telu. Imuni sistem obično pokušava da spreči njegovo širenje tako što prati telo na prisustvo abnormalnih ćelija.
Bele krvne ćelije poznate kao T-ćelije, na primer, napadaju tumore prepoznajući strane proteine poznate kao antigeni na njihovim površinama.
Prirodne ćelije ubice i makrofagi takođe mogu identifikovati i uništavati kancerogene ćelije tražeći nepoznate molekule koje nose ili nakon što su označeni antitelima.
Ako ćelije raka evoluiraju tako da izbegnu imuni sistem, mogu se zatim širiti po telu.
NOVE METE ZA LEKOVE
Međutim, ovo zaobilaženje sada pruža onkolozima nove mete za njihove lekove.
Kada su naučnici 2008. počeli da sekvenciraju DNK tumora, otkrili su da ćelije raka sadrže stotine, ako ne i hiljade mutacija koje ih razlikuju od zdravih suseda.
Neke od ovih mutacija uzrokuju da ćelije raka proizvode abnormalne proteine, poznate kao neoantigeni, koji mogu aktivirati imuni sistem.
Ideja iza vakcine protiv raka je da se ti neoantigeni direktno uvedu u telo, trenirajući imuni sistem da vidi svaki rak koji ih nosi kao strani organizam koji treba eliminisati.
Naučnici prvo uzimaju uzorak tumora, sekvenciraju njegov genom i analiziraju informacije kako bi predvideli koji neoantigeni će najverovatnije izazvati snažan imunološki odgovor.
Vakcina se zatim stvara kako bi pokrenula stvaranje antitela protiv tih specifičnih abnormalnih proteina.
To se postiže uvođenjem kratkotrajnih delova genetskog materijala, poznatih kao RNK, koji, kada se ubrizgaju, instruiraju telesne ćelije da proizvode neoantigene.
Rezultujući imunološki odgovor zatim treba da cilja originalni tumor.
PERSONALIZOVANU VAKCINU JE MOGUĆE URADITI U 6 NEDELJA
Teorija je solidna, ali je izrada ovakve personalizovane vakcine dovoljno brzo da bude korisna nešto sasvim drugo.
Činjenica da je ovo sada moguće u samo šest nedelja – iako po visokoj ceni – delimično je rezultat ubrzanog razvoja mRNA vakcina (koje nose molekul messenger RNK) tokom pandemije COVID-19.
Vakcine koje su korišćene protiv COVID-19 naterale su telo da izgradi jedan od proteina SARS-CoV-2, koji je imuni sistem zatim koristio da stvori antitela.
Vakcine protiv raka bi uradile nešto slično za proteine koje tumori proizvode.
OBEĆAVAJUĆI REZULTATI
Neki obećavajući prvi rezultati su već objavljeni.
Personalizovana mRNA vakcina za melanom (vrsta raka kože) koju su razvili Moderna i Merck, dve američke farmaceutske firme, poznata kao mRNA-4157 (V940), nedavno je završila fazu 2 ispitivanja kod pacijenata kojima su ranije hirurški uklonjeni uznapredovali tumori.
Tri godine nakon tretmana, rizik od ponovnog javljanja raka ili smrti smanjen je gotovo za polovinu.
Ovo je obećavajući rezultat za fazu 2 ispitivanja, ali konačan odgovor na korisnost vakcine moraće da se sačeka dok rezultati kasnijih faza ispitivanja ne budu poznati.
Mnogi smatraju da bi ovakve vakcine mogle biti najučinkovitije u kombinaciji sa drugim imunoterapijama – koje rade na razne načine kako bi pojačale ili modifikovale odgovor imunog sistema na rak.
Moderna i Merck su u junu 2024. godine objavile da su započele dalja ispitivanja mRNA-4157 (V940) kod pacijenata sa rakom nesitnih ćelija pluća, karcinomom bubrežnih ćelija (vrsta raka bubrega), urothelialnim karcinomom (rak mokraćnog sistema) i karcinomom kutanog skvamoznog ćelija (vrsta raka kože) kako bi testirale njegovu efikasnost protiv različitih tumora.
Kompanije BioNtech i Genentech takođe zajednički ocenjuju personalizovane vakcine za različite vrste raka. Već postoje naznake u podacima da njihova vakcina, poznata kao autogene cevumeran, može smanjiti rizik od raka pankreasa nakon operacije.
RAK MOZGA JE TAKOĐE META
Glioblastom – najčešći rak mozga, za koji ne postoje korisni tretmani – takođe je meta.
U istraživanjima akademika sa Univerziteta Floride, mRNA vakcina protiv raka testirana samo na četiri osobe dala je dokaze da je vakcina izazvala snažan imunološki odgovor na tumor.
Testiranja na psima sa tumorima na mozgu takođe su bila obećavajuća: preživeli su u proseku 139 dana nakon tretmana, u poređenju sa uobičajenih 30-60 dana koji su se očekivali bez tretmana.
Ovi rezultati kod ljudi i pasa takođe sugerišu da personalizovana vakcina može izazvati imunološki odgovor na „hladni“ tumor – onaj koji imuni sistem obično ne prepoznaje i ne napada.
Nada je da će vakcine protiv raka napredovati do tačke u kojoj će smanjiti potrebu za invazivnijim tretmanima kao što su hemoterapija ili hirurgija.
Međutim, neće sve biti jednostavno.
DA LI JE 2025. GODINA VAKCINE?
Personalizovane vakcine protiv raka su komplikovane i skupe za proizvodnju.
Kreiranje vakcina koje se mogu koristiti odmah, poput vakcine protiv raka jajnika, može pomoći.
Drugi primer – koji je dalje napredovao – je mRNA vakcina kompanije BioNtech za rak nesitnih ćelija pluća.
Opet, ova vakcina predstavlja imunološkom sistemu zajedničke tumorske markere koji se nalaze u različitim vrstama raka.
Ovaj rad je još uvek samo u fazi bezbednosnih ispitivanja.
Više od jednog veka nakon što je sproveo svoje eksperimentalne tretmane, Coleyevi instinkti su se pokazali tačnim.
Ali koliko će moderni kandidati vakcina biti efikasni, još uvek se ne zna. Studija objavljena 2009. godine procenila je razvoj na ovom polju i pitala se da li će to biti godina vakcine protiv raka.
Nije bila.
Međutim, 2025. bi mogla biti drugačija priča.
Post Views: 150
