Treći put za poslednjih godinu dana građani Srbije nisu izabrali predsednika, nekako istovremeno došlo je do parlamentarne i krize vlade, a već duže vremena se govori o ustavnoj i krizi demokratskih institucija. U takvoj situaciji, između ostalih, oživljavaju i monarhističke težnje, pa smo NJegovo kraljevsko visočanstvo Aleksandra II Karađorđevića najpre upitali da li je vreme za povratak monarhije?
– Ne znam šta bih ja mogao da kažem jasnije i ubedljivije nego što su sami građani Srbije izrekli na uzastopnim neuspelim predsedničkim izborima. Ja ne mogu da tvrdim da je uvek i u svakoj prilici ustavna monarhija bolja od republike. Moraju se posmatrati rezultati, ne samo teoretske pretpostavke. U nekim zemljama republikanski model funkcioniše besprekorno, u drugima katastrofalno. Mi ne spadamo u onaj prvi slučaj! Kod nas se stalno ukazuje kao problem koncentracija prevelike vlasti u rukama jedne ličnosti ili jedne stranke. Otuda jasna podela nadležnosti, pa i izvora legitimiteta, između šefa države i izvršne vlasti predstavlja test uspešnosti modela organizacije države. Verujem da je kod nas to lakše postići u modelu ustavne monarhije nego u republikanskom. Ako neko nije siguran kako to funkcioniše, neka pogleda primer uspešnih evropskih ustavnih monarhija Španije, Velike Britanije, Švedske, Danske, Holandije, Belgije, Luksemburga i Norveške.
Stabilnost i jedinstvo
Na koji način bi, po Vašem mišljenju, najbolje bilo vratiti i ponovo uspostaviti monarhiju: referendumom, odgovarajućim rešenjem u novom Ustavu Srbije ili bi Narodna skupština mogla o tome da odlučuje?
– Modeli su mnogi, ali nisu svi na isti način realni ili praktični. Najkraći put je, verujem, ustavotvorna skupština, ali tome pre svega treba da se izjasne eksperti za ustavno pravo. Profesor Pavle Nikolić, član Krunskog saveta i priznati ekspert za ustavna pitanja, već je ranije izneo predlog ustava Kraljevine Srbije.
Da je Srbija sada monarhija, a Vi monarh, kako biste je uredili i vodili?
– Nije na kralju da organizuje zemlju, već je to posao demokratskih i ustavom ovlašćenih institucija. Na kralju je da se stara da trajni interesi naroda i države ne postanu moneta za potkusurivanje i političko preživljavanje stranačkih struktura. Sve evropske ustavne monarhije poštuju načelo da kralj vlada, a ne upravlja, već da to čini demokratski izabrana vlada. Već i sama činjenica da kralj postoji, najčešće je dovoljna da spreči nastanak apsolutne vlasti i dramatičnu zloupotrebu izbornog mandata. Kralj je simbol stabilnosti, jedinstva i kontinuiteta. Kralj je branilac demokratskog procesa.
Sinovi znaju šta im je dužnost
Da li se i kako Vaš prvorođeni sin princ-naslednik Petar III priprema da u budućnosti, kad dođe vreme, preuzme kraljevski tron? Koliko su za Srbiju konkretno zainteresovani prinčevi Filip i Aleksandar i da li Vaši sinovi već imaju odgovarajuće planove o životu u Srbiji i radu za dobrobit Srbije?
– Kada je neko potomak Karađorđa, kneza Aleksandra, kraljeva Petra I, Aleksandra I i Petra II, onda mu je sudbina poznata, a dužnost nesporna, kao i prezime na koje sam veoma ponosan. U načelima ustavne monarhije postoji vreme za očeve, i vreme za sinove. Jedni druge nasleđuju i svaka naredna generacija gradi na nasleđu one prethodne. Moji sinovi znaju svoje dužnosti i svoje obaveze. NJihovo vreme dolazi i ja u to vreme gledam sa poverenjem i nadom. Moji sinovi su na studijama, takođe stiču prva radna iskustva, a dolaze ovde za vreme raspusta i u drugim prilikama. Oni su ponosni na svoje nasledstvo i na svoju otadžbinu – zaključuje NJegovo kraljevsko visočanstvo Aleksandar II Karađorđević.
S obzirom na sve pritiske i trenutni međunarodni položaj Srbije, kako biste Vi mogli da doprinesete poboljšanju ugleda zemlje u svetu? – Pre svega, pokazivanjem da je Srbija demokratska i stabilna zemlja, ustavna monarhija sa snažnim demokratskim institucijama i visokim nivoom građanskih sloboda. Upoznat sam sa gotovo svim faktorima svetskog i evropskog političkog, ekonomskog i kulturnog establišmenta. Sa mnogima sam imao priliku da se sretnem i sprijateljim. Sa stabilnom ustavnom monarhijom ne bih imao razloga da sumnjam da bismo mogli računati na njihovu podršku. Vaspostavljanje ustavne monarhije u Srbiji značilo bi, i razumelo bi se, kao kraj neodgovornog poigravanja sa sudbinom ljudi, naroda i zemlje.
Šta treba Srbiji
Koje su sve prednosti monarhije?
– Ako posmatrate bilo koju evropsku ustavnu monarhiju, ili one udaljene kao što su Australija, Kanada, Novi Zeland i Japan, teško možete naći nešto što bi se moglo označiti kao slabost u odnosu na bilo koju efikasnu i modernu republiku. Ako stvari posmatrate lokalno, na domaćem modelu, onda je možda najveća prednost da to nije ono što smo imali od 1945. godine do danas. To je za ustavnu monarhiju najveći kompliment!
A, koje su mane?
– Sistemi nisu dobri ili rđavi po sebi, već zato što ne odgovaraju interesu zajednice i potrebnom i željenom nivou sloboda pojedinca. Model uređenja ustavne monarhije ima jednu imanentnu slabost, a to je što šef države nije biran. Istovremeno, to je upravo najveća prednost ustavne monarhije kada se pokaže da je pitanje borbe za vlast preteglo nad svakim trajnim i opštim interesom zemlje i naroda. Važno je znati da kralj nije član nijedne političke stranke, dok u republikama predsednik dolazi iz političke stranke i zato ne može zaista biti neutralan. U ustavnoj monarhiji kralj ne podržava nijednu političku stranku pojedinačno, nego poštuje sve političke stranke, što je upravo ono što je potrebno Srbiji.
