Čuvena Valjevska gimnazija danas (23.11.) slavi 150 godina uspešnog rada i 114 godina postojanja zgrade izuzetne lepote. „Tradicija, bivši učenici, dosadašnji rezultati, uspesi naših đaka, naših profesora, a pre svega kvalitetan rad obavezuju nas da sačuvamo od zaborava mnogobrojne događaje iz života naše škole. Iznedrila je Valjevska gimnazija na desetine i desetine naučnika, akademika, profesora, lekara, inženjera, umetnika…preko 180 doktora nauka…obeležili su njenu istoriju mnogi događaji značajni, kako za samu školu tako i za naš grad. Da su okolnosti normalne, očekivane, večeras bi se na Svečanoj akademiji prisetili mnogih uspeha učenika i profesora Valjevske gimnazije, ali…“, izjavio je direktor Valjevske gimnazije Predrag Peđa Jevtić. On je dodao da okolnosti ne možemo da biramo, „ali zato možemo da biramo naše reakcije na te okolnosti.
U ovom trenutku kolektiv Valjevske gimnazije čini velike napore da u otežanim uslovima rada skrene pažnju javnosti, bar na trenutak, na veliki jubilej naše škole. Mnogi događaji koji su bili planirani sačekaće na realizaciju neko zdravije vreme, a do tada… Iz štampe su izašle jubilarne i standardne školske publikacije, onlajn tribine su zaživele, u pripremi je film o našoj školi, škola je aktivno učestvovala u pripremi trenutno tri likovne izložbe u gradu…“ istakao direktor Jevtić i dodao:
„Godine koje dolaze biće, kao i prethodne, trajni svedok u nastojanju Valjevske gimnazije da svojim osmišljenim, planskim i sistematičnim radom, posvećenošću veličanstvenoj profesiji prosvetnog radnika i ljubavlju za mlade koji se u njoj obrazuju i vaspitavaju, domete učenika i profesora, u proteklih 150 godina učini respektabilnim u poređenju sa postignućima budućih generacija“.
Umesto bogatog programa koji je planiran za ovaj veliki jubilej prenosimo istoriju Valjevske gimnazije, sa njene zvanične internet stranice.
Ambicije Valjevaca da imaju višu školu starije su od nastanka gimnazije.
Prvi zahtev Ministarstvu je upućen još 1833. godine, ali je tek 1869. odobren zahtev Đure Kozarca za rad privatne dvorazredne gimnazijske realke, a 23.11.1870. godine počela je da radi Valjevska gimnazijska realka sa 33 učenika u prvom i 10 u drugom razredu.
Narednih godina rastao je broj odeljenja, pa je školske 1874/75. upisan treći, a 1875/76. i četvrti razred čime je prerasla u Nižu gimnaziju.
Želja Valjevaca da imaju potpunu gimnaziju ispunila se tek 1913. godine kada je upisan i osmi razred. Pored državne muške, od 1904. godine radila je i privatna ženska gimnazija do 1912. kada su učenice prevedene u državnu, koja od muške postaje mešovita.
Od 1876. pri gimnaziji radi škola za telesno vežbanje, što je početak organizovanog bavljenja sportom u Valjevu, a 1884. godine formiran je prvi fond, koji je bio književnog karaktera. Od 1895. štampaju se godišnji izveštaji kao posebne publikacije, što je početak izdavačke delatnosti škole.
Pozorišna predstava iz 1901. godine uzima se kao početak đačkog pozorišta. Izložba likovnih radova nastavnika Nikole Zege iz 1901. je prva zabeležena likovna izložba u gradu.
Godine 1902. prvi put je zabeležen nastup đačkog orkestra Valjevske gimnazije. Nova školska zgrada, rađena po projektu Dušana Živanovića i Dragutina Đorđevića, bogate ornamentike, sa poprsjima Vuka, Dositeja i Ljube Nenadovića iznad glavnog ulaza, rad vajara Đorđa Jovanovića, predata je na upotrebu 1906. godine.
Prva đačka družina „Čika Ljuba“ (vesnik literarnog delovanja učenika) počela je sa radom 1906. godine, a već 28.10.1907. godine, na osnovu odluke Profesorskog saveta, pri školi je formirana i počela da radi Gradska čitaonica.
U toku Prvog svetskog rata rad škole je bio onemogućen. U zgradi je jedno vreme bila smeštena Valjevska bolnica. Škola je prestala sa radom sve do marta 1918. godine.
Po oslobođenju, 1919. obnovljen je rad škole. Škola je 1925. dobila i prvi klavir, a 1926. izgrađeno je đačko kupatilo koje je, u to vreme, i jedino javno kupatilo u Valjevu.
Sredinom 1940. škola je podeljena na dve gimnazije. One će nastaviti da rade i pod okupacijom, ali kao Muška i Ženska gimnazija. Posle rata nastaviće da rade kao Prva i Druga gimnazija sve do 1951. godine. Izdvajanjem viših razreda formirana je 1951. Viša mešovita realna gimnazija.
Godine 1960. ustanovljena su dva smera: društveno-jezički i prirodno-matematički.
Škola je od 1966. ponovo u svojoj zgradi, u kojoj je 1970. obeležila veliki jubilej – 100 godina postojanja. Tim povodom predsednik SFRJ je odlikovao školu Ordenom zasluga za narod sa zlatnim vencem, a Savet škole doneo odluku da škola dobije ime „Vladimir Iljič Lenjin“ i da se dan njegovog rođenja 22. april slavi kao Dan škole.
Krajem 70-ih škola se transformiše u OUR za usmereno obrazovanje. Godine 1982. proglašena je za najbolju srednju školu u Podrinjsko-kolubarskom regionu, a od 1985. do 1990. proglašavana je najboljom pet puta uzastopno.
Kolektiv je 26.09.1989. doneo odluku o nazivu „Valjevska gimnazija“, a za Dan škole je određen 23. novembar, dan kad je počela sa radom.
„Za izuzetan doprinos razvoju kulture u Republici Srbiji i svesrpskom kulturnom prostoru“ Valjevska gimnazija je 1995. godine dobila Vukovu nagradu.
