Najveći svetski prevaranti menjali su identitet, pokrali milione dolara, izigravali prinčeve i princeze sa egzotičnih ostrva. Ali, ljudi im se ipak dive!
Viktor Lastig smatra se jednim od najtalentovanijih prevaranata koji su ikada živeli. Rođen je 4. januara 1890, u češkoj. Iz rodne zemlje krenuo je na zapad još u ranim dvadesetim godinama. Tečno i vrlo slatkorečivo govorio je nekoliko stranih jezika. Najpoznatije prevare počinio je između Pariza i NJujorka.
Lastingova prva prevara bila je mašina za štampanje lažnog novca koju je prodao čak za 30.000 dolara. Zvuči neverovatno? Lasting je pred „klijentima“ demonstrirao mašinu koja je za šest sati iskopirala novčanicu od 100 dolara. Klijent, osećajući veliki profit, odmah je platio traženi novac. Međutim, mašina je za 12 sati iskopirala samo dve novčanice od po 100 dolara, a zatim je iz nje počeo da izlazi samo prazan papir. Klijent je obavestio policiju, ali sve što su saznali je da je Lasting zatvorio radnju i odselio se.
Ipak,Lasting je najpoznatiji kao čovek koji je prodao Ajfelov toranj. Epohalna prevara je počela jednog prolećnog dana 1925. godine kada je u novinama pročitao da pariske vlasti imaju novčanih problema sa održavanjem tornja. čak je i farbanje bilo skupo.
Prevario i Al Kaponea
Lasting je sa svojim prevarama uspeo da pređe i najpoznatijeg mafijaša svih vremena Al Kaponea. NJega je nagovorio da uloži 40 hiljada dolara u deonice koje nisu ni postojale. Novac je dva meseca držao u sefu da bi ga na kraju vratio Kaponeu, rekavši mu kako je posao propao. Ovaj mu je za nagradu što je spasao uloženi novac dao pet hiljada dolara. To je, naravno, bilo sve što je Lasting i želeo.
Lastigu je sinula sjajna ideja. Vešti varalica uzeo je identitet vladinog službenika i dogovorio sastanak sa šestoricom trgovaca starim gvožđem. Sa njima se sastao u prestižnom pariskom hotelu „Krilon“. Predstavio se kao zamenik ministra pošta i telegrafa i objasnio im da država želi da se reši Ajfelovog tornja, da ga proda u staro gvožđe, jer nema para za njegovo preskupo održavanje. Prodavcima je naznačio da „operacija“ mora da ostane u strogoj tajnosti, i da ponude za otkup moraju da dostave narednog dana. Ipak, vešti varalica je odmah prepoznao žrtvu. To je bio trgovac Adre Poison koji nije bio deo uskog kruga prestižnih pariskih biznismena, a nadao se da će mu upravo ugovor za Ajfelov toranj ta vrata otvoriti.
Lasting je znao da se nalazi na opasnom terenu. Poisonova žena je bila sumnjičava, a i trgovac se pitao zašto je sve obavijeno strogim velom tajne i zašto posao mora da se zaključi tako brzo. Da bi izašao na kraj sa sumnjičavim Poisonom, Lasting je „servirao“ još jednu debelu laž. On je navodno „priznao“ da u ministarstvu zarađuje malo, pa mora da nađe načina da „popuni“ rashode i zbog toga njegovi ugovori zahtevaju „određenu diskreciju“.
Umro u zatvoru
Viktora Lastinga su 1934. godine uhapsili agenti FBI. Dan pre suđenja, on je uspeo da pobegne iz pritvora u NJujorku, ali je ponovo uhapšen 27 dana kasnije u Pitsburgu. Optužen je i određena mu je kazna od 20 godina u Alkatrazu. U martu 1947. dobio je upalu pluća i preminuo u Medicinskom centru za federalne zatvornike u Springfildu, u državi Misuri.
Poisonu je sve odmah bilo jasno. Imao je posla sa još jednim korumpiranim predstavnikom Vlade koji je želeo mito. Laž je umirila sumnjičavog Poisona, a Lasting je tako, povrh sredstava za otkup Ajfelovog tornja, dobio i mito.
čim su se dočepali novca Lasting i njegov lični sekretar, prevarant po imenu Den Kolins, seli su u voz za Beč. Prevarant je pretpostavio da će Poison zvati Vladu da pita za dalje informacije i da će cela prevara biti otkrivena. Ipak, to se nije desilo. Poison je bio previše postiđen da bi se žalio policiji. Mesec dana kasnije Lasting se vratio u Pariz, izabrao šest novih prodavaca i pokušao da proda toranj još jednom. Ovoga puta, potencijalni kupac je otišao u policiju pre nego što je Lasting zaključio ugovor, ali su i Kolins i on uspeli da izbegnu hapšenje.
