„Nikada nisam tolerisao nasilje prema zatvorenicima, nisam ga podsticao niti sam tome pribegavao. U jednom slučaju, zbog puta u Beograd bio sam odsutan iz Knina nekoliko dana. Kada sam se vratio, video sam dvojicu hrvatskih zatvorenika sa ogrebotinama na licu. Saznao sam ko je to uradio i uhapsio ga. Kada sam čuo da je takvih stvari bilo još, obavestio sam Martića kako se više ne bi ponovilo“.
Ovo je Dragan Vasiljković ispričao u utorak u Vrhovnom sudu u Sidneju na pretresu po njegovoj tužbi protiv izdavača dnevnika „Australijen“. Tokom celodnevnog iskaza o aktivnostima u Srpskoj krajini, od 1991. do 1994. godine, Vasiljković je naveo da je u mestu Golubić organizovao obuku specijalnih policijskih jedinica od 1. aprila do 1. maja 1991, a da su se kasnije preselili u Kninsku tvrđavu, gde je proveo vreme do kraja jula.
Već trećeg dana avgusta te godine, rekao je, bio je u Beogradu, gde je saznao da je, na zahtev predsednika vlade Krajine Milana Babića, razrešen dužnosti. Na teren se vratio tek u januaru 1993. godine i ostao do decembra 1994, ali više ne u svojstvu pripadnika milicije, već vojske Srpske krajine.
U borbi poštovao pravila
Tokom unakrsnog ispitivanja, barister novinskog izdavača Tom Blekburn SC više puta je insistirao da Vasiljković nije ni te prve, 1991, bio u miliciji, nego u vojsci. Osnovu za tu tvrdnju Belkburn vidi u činjenici da se milicija bavila vojnim akcijama, kao i da je Vasiljković njene članove obučavao za vojne zadatke. Vasiljković to nije ni negirao, naprotiv.
– Nije normalno da policija zauzima gradove – kazao je Blekburn.
– Vojska nije postojala. Specijalne policijske snage su najbolje što smo mogli da napravimo. Slično su radili i Hrvati, ali su oni već pre mobilizirali i imali šest brigada Zengi. Nisam rekao da nismo obavljali vojne zadatke, to je bilo očigledno.
– Vi ste trenirali vojsku, a ne policiju – tvrdio je barister.
– Nije tačno – uzvratio je Vasiljković – Trenirao sam policiju da postane vojska.
Za razliku od svedoka suprotne strane, Vasiljković je rekao da u Golubiću nije bilo zatvora, već soba za posmatranje, sa kamerama i mikrofonima, gde je nadležna bila državna bezbednost, a ne on. Ni u Kninskoj tvrđavi nije bio zatvor, već samo jedna prostorija – čekaonica većih dimenzija, kroz koju je, po njegovom saznanju, prošlo do šest zatvorenika. Bio je jedan zatvor, oko kilometar i po dalje od tvrđave, nazvan kninski zatvor, a on je, kako je rekao, tek pre dva meseca čuo da ga zovu „stara bolnica“.
– Ja nogom nisam kročio u kninski zatvor do 1993. godine – rekao je Vasiljković.
Kao ilustraciju svojih napora da se spreči nedisciplina, Vasiljković je kazao da je mesta na kojima je vršio obuku organizovao da budu uredna i čista, organizovana po vojnim pravilima, a oni koje je obučavao da i sami budu uredni, podšišani i obrijani i da se pristojno ophode.
– Ja sam uspeo da ukinem taj „Rambo imix“ koji sam zatekao kod mnogih koji su dobili oružje u ruke.
Tvrdio je i da je pri borbama poštovao određena pravila.
– Nije bila namera da ubijamo ili da imamo zatvorenike, napadali smo i davali neprijatelju vremena da se povuče.
Kada mu je izneta tvrdnja da se u njegovoj blizini dešavalo nasilje nad zatvorenicima i da je on za to znao, rekao je:
– Nisam znao, a da sam znao, takvi bi završili na Vojnom sudu.
S tim u vezi, Vasiljković je ranije tog dana pomenuo i slučaj od 27. jula 1991, kada je, posle bitke za Glinu, po povratku primio obaveštenje da je jedno odeljenje teritorijalne odbrane počinilo masakr civila u selu Struga.
– To su bile ozbiljne optužbe, i ja sam odlučio da ih istražim, iako ti vojnici nisu bili moja nadležnost. Zadesio sam se tamo i imao dovoljno vojske da uhapsim tih 15 odgovornih – ispričao je Vasiljković.
Štitio srpske interese
Pri pominjanju reči masakr, i njegov barister Klajv Evat, kao i Tom Blekburn kasnije, podsetili su ga da je engleska novinarka En Mekelvoj 1991. citirala kao njegovu izjavu u kojoj navodno kaže da „ako se policijske stanice i bolnice koriste kao vojna uporišta, onda će biti masakrirana“.
Vasiljković je rekao da ta izjava nije tačno preneta, da nema potrebe da navodi policijske stanice u tom smislu, jer su one već bile utvrđenja, već da je rekao da će „crkve i bolnice biti legitimni ciljevi ako budu služile kao uporišta“. A, to su već Hrvati radili s bolnicom, kazao je i dodao:
– Samo bi idiot kazao reč „masakr“, a ja nisam idiot.
Blekburn je optužio Vasiljkovića da mrzi Hrvate.
– Moje dve poćerke su Hrvatice poreklom, najbolji prijatelj Hrvat, tamo sam u jedinici imao tri čistokrvna Hrvata – odgovorio je Vasiljković.
– Ali su vas u odnosu prema Hrvatima vodili pristrasnost i zaslepljenost – kazao je Blekburn.
– Ja sam Srbin. I tamo sam štitio srpske interese i ne očekujte od mene da budem neutralan. Ne mogu da budem optužen za pristrasnost prema Australiji, ako sam bio u situaciji da štitim Australiju – kazao je Vasiljković.
Blekburn se zatim pozvao na izjave koje je Vasiljković dao u Hagu na suđenju Slobodanu Miloševiću, o karakteru hrvatske države u Drugom svetskom ratu i novije vreme.
– Vi ste rekli 2003. godine da se Hrvatska okreće fašizmu.
– Jeste, jer tamo ima još fašističkih elemenata.
– Da je 1991. bila fašistička zemlja.
– Hoću da vam kažem da su ponovo otvorene rane iz Drugog svetskog rata. Ako su u Hrvatskoj uništili živote 350.000 Srba u Jasenovcu. Ako su oni isterali više od 600.000 Srba, oni moraju biti to, a i sada napadaju njihove crkve i njih i Hrvatska je etnički čista. Ja nisam ni sanjao da će ovo postati tako ružan rat. Verovao sam u političke snage. Ja sam bio protiv uništavanja Vukovara, jer je tamo stanovništvo bilo pola-pola. Mnogi neutralni reporteri su govorili o meni kao jedinom glasu razuma u tom krvavom ratu – naglasio je Vasiljković.
Suđenje se nastavlja njegovim daljim ispitivanjem.
