Dragi naši
Pred nama je najveći i najradosniji hrišćanski praznik Vaskrs koji nas uvek, i iznova, poziva da svoj um, svoje srce i svoju dušu ispunimo ljubavlju prema Hristu Spasitelju i svakom čoveku.
U danima posta imali smo svoju dušu kao vrednog gosta sa kojom smo, kao sa samim sobom, obavili razgovore i dogovore.
To je bila prilika da se učvrstimo u veri i ljubavi prema Hristu, prema bližnjemu i prema našem i zajedničkom domu odnosno porodici i otadžbini.
Oboje nas trebaju, kao i mi njih.
U porodici smo rođeni i dužni smo da je održavamo – novim rađanjem!
Otadžbini smo dali svoje ime. Po nama se ona poznaje, i koliko smo mi vredni poštovanja toliko je i ona ugledna.
Negde moramo biti, po nečijoj zemlji moramo hoditi.
Ako nam tuđa smeta vratimo se svojoj gde ćemo naći svoje korene koji još mogu, i trebaju, da donose: i roda i ploda.
Vratite se i rađajte plodove ljubavi, plodove rada i plodove duha.
Nigde ne rastu tako dobro kao u otadžbini jer nam je ona od otaca ostala baš kao i mi od našega oca.
Neka uz vaskrslog Hrista vaskrsnu sva vaša nadanja, ljubavi i molitve u porodici i otadžbini.
Svima vam se obraćam rečima Hristos Vaskrese! Vaistinu Voskrese!
I najlepšim željama.
Vaš MINISTAR
Prof. dr Vojislav Vukčević
