Свој духовној деци
монаштву, свештенству и верном народу
Епархије рашко-призренске
У ЕГЗИЛУ
сверадосни васкрсни поздрав
ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!
„Који је бог велики као што је Бог наш?
Ти си Бог Који једини чиниш чудеса“
Препуно је Јеванђеље, браћо и сестре, преславних и предивних чудеса која је Господ наш Исус Христос учинио за време свога земаљског живота. Ко ће их избројати; ко достојно опевати; ко разумно објаснити? Нема тога ума на земљи. Све што је Господ учинио од Свога рођења у Пећини Витлејемској па до Свога вазнесења на Гори Маслинској, превазилази сваки разум. А шта тек рећи за преславно чудо, које данас прослављамо, чудо Његовог преславног Васкрсења након три дана проведених у Гробу! Томе чуду можемо и треба само да се дивимо и да га славимо као Празник над празницима и Славље над слављима, као што се и пева у данашњим химнама. То је Празник који собом испуњава радошћу небо и земљу и преисподњу, јер је ово ”Дан којега створи Господ да се радујемо и веселимо у њему”. Данас, на празник Васкрсења Христовог, Господ свима отвара благодатни извор те духовне радости, као што видљиво сунце када се појави у мајскo јутро, па својим зрацима осветљује и милује сву природу и сва Божија створења.
Ту вечиту духовну радост живимо и доживљавамо у пуној мери и сви ми, децо наша духовна, који Васкрсење Христово већ ево пуних осам година дочекујемо и прослављамо у егзилу, на својеврсном архипелагу наших скромних катакомби расејаних по целоме свету. Просторно удаљена једна од друге стотинама и хиљадама километара, али повезане и сједињене међусобно једном вером Православном, једним духом којим живе и дишу, једном радошћу Васкрсном. Свуда дочекујемо тај радосни Празник са вером и надом, да ако, као изгнаници, са Господом страдамо да ћемо са Њим и саваскрснути. У једној дивној песми данашњој каже се: ”Јуче (на Велики Петак) сам сахрањен са Тобом, Христе, а данас устајем, са Тобом Васкрслим; сараспет сам с Тобом јуче, Ти ме сапрослави Спасе у Царству Твоме”. Сасвим онако као што се Сам Господ молио Оцу Своме Небескоме: ”Оче, хоћу да они које си ми дао, буду тамо где сам и Ја”. То значи да Господ од нас очекује да будемо са Њим и у Његовом страдању, понижењу, распећу, да га пратимо на свима путевима Његовим, па разуме се, да тај наш живот са Христом и у Христу буде крунисан и вечним битисањем са Њим Васкрслим у Његовој слави и вечном, блаженом животу.
Празник Васкрсења Христовог, у терминологији Цркве Православне, назива се ПАСХОМ, по имену старозаветног празника, установљеног на успомену избављења јеврејског народа из египатског ропства. ”Реч ПАСХА, – каже свети Амвросије Медиолански, – означава прелазак”, као успомена на начин избављења Јевреја из Египта, чудесним прелазом преко Црвеног Мора. У Цркви Христовој – Новозаветној, тај назив означава ”да је Сам Син Божји кроз васкрсење из мртвих прешао из овога света к Оцу Небеском, од земље на Небо, ослободивши и нас вечне смрти и ропства непријатељу и дао нам власт да будемо чеда Божија (Јн. 1, 12).
Данас Васкрсењем Христовим извршило се спасење света – света видљивог и невидљивог. Свети Григорије Богослов у својој беседи на данашњи Празник говори својим верницима, а и свима нама данашњим хришћанима. ”Христос је устао из мртвих, устаните и ви с Њим; Христос је у слави Својој, узлазите и ви; Христос је изашао из гроба, ослобађајте се и ви окова греха; отварају се врата ада, уништава се смрт; одлаже се стари Адам, настаје Нови. Пасха, Господња Пасха! И још једном ћу казати у част Свете Тројице: Пасха! Она је код нас Празник над празницима и Славље над слављима; толико превазилази сва славља, чак и Христова која се врше у част Христа, колико сунце превазилази звезде”. Данас се обнавља земља крштењем оглашених, Небо се отвара Духом Светим. Отворено подземље (преисподњаја) враћа мртве. Отворено Небо прима оне који узлазе. Земља шаље погребене на Небо, Небо примљене представља Господу. Све у складу, једнодушности и љубави.
Други један свети Отац кличе: ”Ево, наступио је за нас многожељени, спасоносни Празник Васкрсења Господа нашега Исуса Христа. Тај празник је залог мира, извор помирења, истребљење непријатеља, разрушење смрти, погибија ђавола. Данас су се људи сјединили са Анђелима и, обучени у тело, заједно са бестелесним силама, узносе похвалне песме Богу. Данас је Господ разбио врата ада и само лице смрти уништио. Но, шта ја кажем, лице смрти? Чак је и само име смрти променио: она се сада не назива више смрћу, но упокојењем и сном”.
Још стара мудрост је рекла: у дан радости заборављају се невоље. А шта тек ми данас да кажемо? Данашњи дан нас приморава да заборавимо прву осуду против нас. Тада смо ми спали са Неба на земљу – сада је Небески и нас учинио небеснима. Тада се кроз грех зацарила смрт – сада живот опет задобија власт кроз правду. Тада је један (човек) отворио улаз смрти – и сада се Јединим (Богочовеком) опет уводи живот. Тада смо кроз смрт ми отпали од живота – сада се животом убија смрт. Тада смо се од стида крили под смоквом – сада са славом прилазимо дрвету живота. Тада смо због непослушности били истерани из раја – сада се због вере уводимо у рај. Шта после овога треба да чинимо? Шта друго, него да се радујемо слично горама и хумовима, о којима је говорио пророк: Горе, што скачете као овнови, и брдашца, као јагањци? (Пс. 114, 6). Зато, ходите, радујмо се у Господу! Он је сатро силу непријатеља и подигао за нас победоносно знамење Крста, победивши противника. Кликнимо гласом радости, каквим обично кличу победници над труповима побеђених.
Таква је вера наша и нада наша. Данас заборавимо све своје невоље, страдања, па и грехе своје, јер је дан за радост. Нико данас да не тугује због сиромаштва, зато што се јавило опште Царство; нико да не оплакује грехе своје, било је доста времена за то и биће, а дaнас је опроштај засијао из гроба. Нико да се не плаши смрти, зато што је све нас ослободила смрт Спаситељева. Данас свети Апостол Павле узвикује: Смрти, где ти је жалац? Аде, где ти је победа? (1. Кор. 15, 55). Васкрсењем својим Господ Христос је на најочигледнији начин показао људима да је Он истинити Бог и истинити човек. Показао је смисао и циљ постојања сваког човека, сваког људског бића овде на земљи, а то је да је човек створен за бесмртност а не за смрт. Васкрсењем Христовим смрт, највећи непријатељ човека, је побеђена и људима је отворен и пропућен пут у живот вечни. То показују и сведоче наши храмови, наши гробови. Ми се у храмовима обраћамо не мртвима него живима. Када у молитвама призивамо Пресвету Богородицу, када се молимо светом Николи, светом Ђорђу, светој Петки Параскеви, ми се молимо живим личностима који су Богу угодили, који пред Богом имају смелост, а према нама љубав, те се моле и заузимају за нас. Када пак ми одлазимо на гробове наших драгих покојника, ми одлазимо у походе живима а не мртвима. Ми према њима исказујемо нашу љубав, наше поштовање, наше старање за њих. То су наше молитве, то су молитве Цркве, то су парастоси и помени, то је милостиња у њихово име. Ми се, дакле, према њима односимо као и према осталим, још са нама овде живим, сродницима.
Тако су веровали, тако су празновали, тако су живели наши свети преци. Ту веру, тај пример су оставили нама својим потомцима, са обавезом да ми то сачувамо у пуноћи и чистоти, и да то неизмењено и неискварено предамо нашим потомцима. Велика је то одговорност, велико поверење, али и велики дуг. Та наша верност нашим прецима, верност и оданост Васкрслом Господу, то и јесте највеће богатство које смо дужни да оставимо нашој деци и омладини, да и они верују, живе и спасавају се том једино спасавајућом вером Православном.
Са таквим мислима и молитвеним жељама, свима вама још једном честитамо срећне и Богом благословене Ускршње Празнике, поздрављајући вас сверадосним и победним поздравом
ХРИСТОС ВАСКРСЕ! – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!
Ваши молитвеници пред престолом Васкрслога Господа Исуса Христа
Епископ рашко-призренски у егзилу
+АРТЕМИЈЕ
Хорепископ Николај
Хорепископ Максим
Хорепископ Наум
О Васкрсу 2018.
У Лелићу
Всем духовным чадам,
монаштву, свештенству и верном народу
Епархије рашко-призренске
В ИЗГНАНИИ
Всерадостное пасхальное поздравление
ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ! – ВОИСТИНУ ВОСКРЕСЕ!
Переполнено Евангелие, братья и сестры, преславных и преудивительных чудес, которые совершил Господь наш Иисус Христос во время своей земной жизни. Кто их сочтёт; кто их достойно воспоёт; кто их разумно объяснит? Такого ума нет на земле. Всё, что Господь совершил, со времени своего рождества в Вифлеемском Вертепе, и вплоть до своего вознесения на Елеонской Горе, превышает любой разум. А что можно сказать о преславном чуде, которое сегодя прославляем, чуде Его преславного Воскресения, после трёхдневного пребывания во Гробе! Этому чуду можно и должно только удивляться, и прославлять, как Праздник праздников и Торжество торжеств, как и поётся в сегодняшних гимнах. Это Праздник, который наполняет собою небо и землю и преисподнюю, ибо Этот день сотворил Господь: возрадуемся и возвеселимся в оный!Сегодня, на праздник Воскресения Христова, Господь всем открывает благодатный источник этой духовной радости, подобно солнцу, восходящему в майское утро, когда оно осветляет и милует своими лучами всю природу и всё Божие творение.
Этой вечной радостью живём и испытываем её, в полной мере, и все мы, чада наша духовная, которые Воскресение Христово вот уже полных восемь лет как встречаем и прославляем в изгнании, в своеобразном архипелаге наших скромных катакомб, рассеянных по всему миру. На просторах земли они отдалены друг от друга сотнями и тысячами километров, но связаны и соеденины между собою одной верой Православной, одним духом, которым живут и дышат, одной радостью Воскресения. Повсюду встречаем этот радостный Праздник с верой и надеждой на то, что, если, как изгнанники, с Господом страдаем, то с Ним и совоскреснем. В одной дивной пасхальной песне поётся: Вчера спогребохся тебе, Христе, совостаю днесь воскресшу тебе, сраспинахся тебе вчера, Сам мя спрослави, Спасе, во Царствии Твоем. Совсем так, как Сам Господь молился Отцу Своему Небесному: Отче! Которых Ты дал мне, хочу, чтобы там, где Я, и они были со Мною (Ин. 17, 24). Это значит, что Господь от нас ожидает, что мы будем пребывать с Ним и в Его страданиях, уничижениях, распятии, сопровождать Его на всех Его путях, и, разумеется, что наша жизнь со Христом и во Христе будет увенчана вечным существованием с Ним, Воскресшим, в Его славе и вечной, блаженной жизни.
Праздник Воскресения Христова в терминологии Православной Церкви называется ПАСХОЮ по имени ветхозаветного праздника, установленного в память избавления еврейского народа от египетского рабства. «Слово ПАСХА, – говорит святой Амвросий Медиоланский, – означает прехождение, как воспоминание об избавлении Еврейского народа из Египта, чудесным переходом через Красное море. В Церкви Христовой – Новозаветной это слово – ПАСХА означает, что Сам Сын Божий, через воскресение из мёртвых, пришёл от мира сего к Отцу Небесному, от земли на Небо, освободив и нас от вечной смерти и работы вражьей и даровав нам власть быть чадами Божиими (Ин. 1, 12)».
Сегодня Воскресением Христовым совершилось спасение мира – мира видимого и невидимого. Святой Григорий Богослов в своей проповеди на сегодняшний Праздник говорит своей пастве и всем нам, нынешним христианам: «Христос восстал из мёртвых; восстаньте с Ним и вы; Христос в славе Своей – восходите и вы; Христос из гроба – освобождайтесь из уз греха; отверзаются врата ада, истребляется смерть, отлагается ветхий Адам, совершается новый. Пасха, Господня Пасха! И ещё скажу в честь Троицы: Пасха! Она у нас праздников Праздник и Торжество торжеств; столько превосходит все торжества, даже Христовы, и в честь Христа совершаемые, сколько солнце превосходит звёзды». Сегодня земля обновляется крещением оглашенных, Небо отверзается Духом Святым. Открытая преисподняя возвращает мёртвых. Отверстое Небо приемлет восходящих. Земля шлёт погребённых на Небо, Небо им восприятых представляет Господу. Всё в согласии, единодушии и любви.
Другой святой Отец восклицает: «Вот наступил для нас вожделенный, спасительный праздник, день Воскресения Господа нашего Иисуса Христа. Этот праздник есть залог мира, источник примирения, истребитель врагов, разрушение смерти, погибель диавола. Сегодня люди соединились со Ангелами и, обложенные плотию, вкупе с бесплотными Силами, возносят хвалебные песни Богу. Сегодня Господь сокрушил врата ада и само лицо смерти истребил. Но что я говорю, лицо смерти? Даже само имя смерти изменил: она теперь называется уже не смертью, но успокоением и сном».
Мудрость изрекла, что в день веселия забывают о бедствии. Настоящий день заставляет нас забыть первый, произнесённый на нас приговор. Тогда мы ниспали с Неба на землю – ныне Небесный соделал и нас небесными. Тогда через грех воцарилась смерть – ныне жизнь опять получила владычество через правду. Тогда один отверз вход смерти – и ныне Единым же вводится снова жизнь. Тогда через смерть мы отпали от жизни – ныне жизнию упраздняется смерть. Тогда от стыда крылись под смоковницею – ныне со славою приблизились к древу жизни. Тогда за преслушание были изгнаны из рая – ныне за веру вводимся в рай. Что же после сего нам должно делать? Что иное, как не взыграть подобно горам и холмам, о коих возвещал пророк, говоря: горы взыграстеся яко овни, и холмы яко агнцы овчии (Пс. 113, 6). Итак, приидите, возвеселимся о Господе! Он сокрушил силу врага и водрузил для нас победное знамение Креста, поразив противника. Воскликнем гласом радости, каким обыкновенно восклицают победители над трупами побеждённых.
Такова вера наша и надежда наша. Сегодня забудем все свои бедствия, страдания, даже и свои грехи, ибо день для радости. Пусть сегодня никто не печалится из-за бедности, ибо явилось общее Царство; пусть никто не оплакивает грехи свои – было достаточно времени для этого и ещё будет, а сегодня засияло прощение из гроба. Пусть никто не боится смерти, ибо всех нас освободила смерть Спасителя. Сегодня святой апостол Павел восклицает: Смерть! Где твое жало? Ад? Где твоя победа? (1. Кор. 15, 55). Воскресением своим Господь Христос очевиднейшим образом показал людям, что Он истинный Бог и истинный человек. Показал смысл и цель существования каждого человека, каждого человеческого существа здесь на земле, а именно, то, что человек сотворён для безсмертия, а не для смерти. Воскресением Христовым смерть, самый большой враг человека, побеждён, и людям отворён и проложен путь в жизнь вечную. Это свидетельствуют наши храмы и могилы. Мы в храмах обращаемся не к мёртвым, но к живым. Когда в молитвах призываем Пресвятую Богородицу, когда молимся святителю Николаю, святому Георгию, святой Параскеве, мы молимся живым личностям, которые угодили Богу, которые к Богу имеют дерзновение, а к нам любовь, и так молятся и ходатайствуют за нас. Когда же мы навещаем могилы наших дорогих упокоившихся, это поход к живым, а не к мёртвым. Мы выражаем к ним нашу любовь, наше уважение, нашу заботу о них. Это наши молитвы, это молитвы Церкви, это панихиды и литии, это милостыни о них. Мы, таким образом, относимся к ним, как к остальным, ещё живущим с нами родственникам.
Так верили, так праздновали, так жили наши святые предки. Эту веру, этот пример они оставили нам, своим потомкам, с обязательством и нам сохранить их в полноте и чистоте, и неизменнёными и неискажёнными передать уже нашим потомкам. Великая это ответственность, великое доверие, но и великий долг. Эта наша верность и преданность нашим предкам, верность и преданность Воскресшему Господу – и есть величайшее богатство, которое мы должны передать нашим детям и молодёжи. Да и они веруют, живут и спасаются этой единственной спасающей верой Православной.
С такими мыслями и молитвенными пожеланиями, ещё раз всех вас поздравляем, с Богом благословенным Пасхальным Праздником, приветствуя вас всерадостным и победным приветствием
ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ! – ВОИСТИНУ ВОСКРЕСЕ!
Ваши молитвенники перед престолом Воскресшего Господа Иисуса Христа
Епископ Рашко-Призренский в изгнании
+ АРТЕМИЙ
Хорепископ Николай
Хорепископ Максим
Хорепископ Наум
Пасха 2018 года
Деревня Лелич
ИЗВОР: Епархија рашкопризренска и косовскометохијска у егзилу
7.4.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић
Категорије:АКТУЕЛНО, Видео, ДЕШАВА СЕ…, ДРУШТВО, МУЛТИМЕДИЈА, Медији- генератори јавног мњења, Национално питање, Новости, ПРАВОСЛАВЉЕ, СРБИЈА, УРЕДНИКОВ ИЗБОР, будућност, MAIL – RSS FEED
