U uslovima pandemije srpska zajednica u Berlinu dočekala je i Svetog Nikolu. Mnoge porodice slave ovog velikog svetitelja, a od ranog jutra neki od njihovih članova pohrlili su u oba naša hrama, crkvu Svetog Save na Vedingu i crkvu Vaskrsenja Hristovog na Tempelhofu, da osveštaju slavski kolač. Na Vedingu je protojerej-stavrofor Veljko Gačić slavske kolače osveštavao pre bogosluženja i posle njega, dok je protojerej-stavrofor Radomir Kolundžić održao službu.
Svetog Nikolu slavi i Predrag Đokić, savetnik u ambasadi Bosne i Hercegovine u Berlinu, koji je među prvima stigao u crkvu Svetog Save i doneo kolač na osveštanje.
Inače, bilo je neophodno da se dolazak vernika rasporedi tako da ih ne bude previše u hramovima. Propisi o nošenju maski i međusobnoj distanci poštovani su od 8 sati ujutru, kada su crkve i otvorene, sve dok svi slavski kolači nisu bili osveštani. Za svaki slučaj, o poštovanju propisa na ulazu u hram na Vedingu po potrebi je upozoravao Vladimir Tomić, koji se bavi poslovima obezbeđenja i nađe se da pomogne u hramu kad god je to potrebno.
– Došao da malo pripomognem da proslava Svetog Nikole protekne u najboljem redu, uz molitvu i osveštanje slavskih kolača, ali i uz maske i ostale mere zaštite od korone. Svake nedelje sam ovde, a izuzetno i danas subotom jer je Nikoljdan. Drugi talas nas je zahvatio, pa moramo znatno bolje da se čuvamo nego ranije, pa i ovde u Božjoj kući. Imam građevinsku firmu i firmu za obezbeđenje velikih objekata. Građevinska struka još nije tako pogođena pandemijom, ali ipak ljudi obolevaju od upale pluća, pa su strože mere neophodne. Naši građevinski radnici se zbog sveukupne situacije sve više vraćaju u Srbiju. Do sada nisam bio toliko obazriv, ali sve više obraćam pažnju na distancu od okruženja. Došao pre 13 godina iz Priboja na Limu, oženjen sam i imam dvoje dece od 8 i 4 godine. Ranije sam odlazio češće u zavičaj, međutim, već dugo nisam. Ipak, još ne odustajemo od odluke da Božić proslavimo kod kuće u Srbiji – kaže Tomić.
Milan Popovicki je rođen u Berlinu, došao je sam da osvešta slavski kolač. Deca od 4 i 7 godina, kao i supruga, ostali su kod kuće, pripremajući slavski ručak. Milan navodi da neće biti gostiju kao ranijih godina.
– Doći će brat i kumovi, i to je to. Ranije sam slavio sa društvom i bilo je po 40-50 gostiju – kaže Popovicki.
On se bavi vodoinstalaterskim poslom kako u starijim zgradama, tako i na onima koje su tek u izgradnji.
– Imam posla preko glave, jer korona ne može da utiče na to da se instalacije manje kvare niti da manje pucaju vodovodne cevi nego ranije. Moji su iz Crvenke i obično idemo tamo bar dva puta godišnje, ali ove godine uopšte nismo bili, iz svima poznatih razloga – navodi Popovicki.
Miljan i Dragana Aćin su sa ćerkom Milicom došli da osveštaju slavski kolač.
– U Berlinu smo nekih 6-7 godina, a slavu smo zvanično preuzeli prošle godine. Ranije smo slavili u porodičnom domu u Zrenjaninu. Zbog korone je sve znatno drugačije nego ranije. Nema okupljanja, nema gostiju, ali najbitnije je da su slavski kolač, sveća, vino i žito na stolu i da je porodica na okupu. Ove godine neće biti gostiju, pre svega zbog bebe, naše male Milice, a s druge strane, sva naša rodbina koja živi u Berlinu takođe slavi Svetog Nikolu – kaže Dragana.
Kolač lomi s komšijama
Gojko Simić, u mislima već sa suprugom i ćerkom za slavskom trpezom, prenosi nam:
– Danas nam je preslava, koju obeležavamo treći put, a inače glavna slava nam je Bogojavljenje, uoči Svetog Jovana. Zbog korone sam došao sam, a jednogodišnja Milica i supruga su kod kuće. Dolazim i za preslavu da se osvešta kolač, a kod kuće slavimo tradicionalno uz sveću i žito. Ove godine to činimo znatno drugačije, u užem krugu, kako nalažu mere zaštite. Nema okupljanja, jedino će doći komšije, inače naši ljudi, da prelomimo kolač i nazdravimo, da i naša ćerkica malo uživa u društvu. Sada teško uspevamo da odemo do mog zavičaja, u Modrič u Republici Srpskoj. Supruga nije bila godinu dana, a ja sam bio pre četiri meseca zbog produženja vize. Oko dve godine smo u Berlinu, promenio sam puno poslova, a sada razvozim poštu i pakete za DHL, dok supruga radi kao medicinska sestra – ispričao nam je Gojko ispred hrama.
Slavi se i u Karakasu
Dejan Sekulić je takođe doneo slavski kolač na osveštanje, a sinovi Mitar i Matija mogli su da vide kako to izgleda.
– Mi slavimo u uskom porodičnom krugu, ali će nam ipak doći komšije na ručak, a sutra još jedna porodica. Moramo svakako da ispoštujemo propisane mere zaštite od korone, pa je broj gostiju sveden na minimum. Do pre nekoliko godina roditelji su mi bili živi, pa smo slavili u Beogradu, na Dorćolu, gde nam je dolazilo puno gostiju, a pre svega kumovi. Sada sam došao sa sinovima da osveštamo kolač, dok supruga kod kuće priprema slavski ručak.
O svom boravku sa porodicom u Nemačkoj Dejan navodi:
– U Berlinu smo godinu i po dana, ali ja već 26 godina živim u inostranstvu. Sa diplomom Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu sredinom 90-ih počeo sam da radim u Americi. Posle nekoliko godina, firma me šalje u Venecuelu, gde je bilo uživanje družiti se sa našim ljudima koji se okupljaju u veoma lepoj srpskoj crkvi u Karakasu. Sa njima sam i dalje u intenzivnom kontaktu, preko društvenih mreža. Kasnije prelazim u London, gde sam upoznao suprugu, a tamo su nam se rodili i sinovi. Supruga je iz Crne Gore i posle završenih studija medicine u Beogradu u Engleskoj nije mogla da radi. Došli smo u Berlin da završi specijalizaciju. Ja se bavim obradom podataka u oblasti naftne industrije za američku firmu i radim od kuće. Kriza je zapljusnula i ovu oblast, pa su mnogi ostali bez posla, a ima i smanjenja plata – ispričao nam je Dejan Sekulić.
Чланак Važno da je na okupu porodica се појављује прво на Vesti online.
