Učenici ne vide svrhu obrazovanja, smatraju da im škola oduzima mnogo vremena od važnijih stvari“…
Većina srednjoškolaca u Srbiji smatra da profesori postoje samo da bi ih mučili i gnjavili, da je pravi život van škole, pa im je glavni cilj da izvrdaju obaveze i provuku se kroz školovanje, pokazuje istraživanje Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta.
Učenici prvih razreda srednjih škola umnogome su nemotivisani i ne vide svrhu obrazovanja, škola je nešto što moraju i što ih ne priprema za život, a oduzima im vreme od važnijih stvari. Zato smatraju da je jedino važno snaći se, sa što manje uloženog napora postići što više, kao i da uspeh u životu ne zavisi od obrazovanja.
Istraživanje je potvrdilo i činjenicu da između nastavnika i učenika postoji jaz. Veliki broj nastavnika smatra da je njihov posao samo da predaju, a ne da motivišu đake. Ipak, najgora stvar je neetičko ponašanje: nastavnici vređaju učenike, govore im da su idioti, šamaraju ih… S druge strane, đaci varaju i obmanjuju, lažu, zabušavaju, kako kažu, snalaze se.
Stručnjaci upozoravaju da je učenička anksioznost, koja potiče od ocenjivanja i kazni, jedan od glavnih razloga školskog neuspeha. Anksioznost udaljava učenike od škole i okreće ih najčešće ulici.
Da ne bude baš sve crno, pobrinuli su se podsticajni nastavnici, koji su otvoreni prema učenicima, ne omalovažavaju ih i ne tolerišu obmane i jasno iznose očekivanja i kriterijume. Naravno, ima i dobrih učenika, koji ne omalovažavaju školu, imaju osećanje samoefikasnosti, ne varajui veruju da je nagrada efikasnija od kazne.
Svi učesnici ankete slažu se da su programi preobimni, zastareli i bez kontakta sa životom. Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 4.800 učenika prvog razreda srednje škole i 1.250 njihovih nastavnika, tokom prethodne školske godine.
đaci, nastavnici, roditelji…
Više od četvrtine, odnosno 26 procenata nastavnika zadovoljno je svojim poslom i podsticajno deluju na učenike, 36 odsto njih đake motiviše strogošću, kažnjavanjem i autoritetom, ali je čak 14 odsto nastavnika diglo ruke, nezadovoljni su i smatraju da ništa ne može da se popravi. S druge strane, samo 17 odsto đaka su neanksiozni i motivisani, čak 42 procenata su anksiozni i nezainteresovani, dok je 19 odsto učenika neanksiozno, ali nisu ni zainteresovani. Mnogi od ispitanih roditelja, na žalost, ocenjuju da škola i znanje nemaju visoko mesto u vrednosnom sistemu njihove dece i čak saučestvuju u obezvređivanju školskih vrednosti – omalovažavaju nastavnike, pravdaju izostanke, ne primećuju obmane, povlađuju deci…
