pixabay.com
Jedna od najvažnijih odluka, koja se čula drugog dana Samita o zaposlenju i veštinama, jeste da će Albanezeova vlada povećati broj kvalifikovanih migranata na 195.000 mesta za ovu finansijsku godinu, kako bi pomogla u popunjavanju gorućeg nedostatka radne snage.
Druga važna informacija je da vlada planira da ublaži pravila, kako bi stariji mogli da rade dodatne sate bez gubitka prava na penziju.
Ta mera je takođe, osmišljena da ublaži nedostatak radne snage, i bila je jedna od 36 “konkretnih planova“ koje je označio blagajnik Džim Čalmers u završnom govoru tokom samita.
– Da bismo dobili više starijih australijskih radnika, kao radnu snagu, moramo da olakšamo različite radne testove – istakao je Čalmers.
Državni blagajnik je najavio da će penzioneri dobiti jednokratni kredit, kako bi mogli da zarade dodatnih 4.000 dolara, tokom ove finansijske godine, bez gubitka naknade.
Ranije je ministarka unutrašnjih poslova Kler Onil najavila povećanje trajne granice migracije sa 160.000 na 195.000 u 2022/23.
Podizanje godišnjeg ograničenja, kako bi se popunile “praznine“, usred ozbiljnog nedostatka osoblja u više sektora, bila je ključna tačka diskusije koja je prethodila samitu.
Ministarka Onil je istakla da bi promena mogla da znači da se hiljade medicinskih sestara i inženjera nasele u zemlji.
– Napominjem da će ovo značiti 34.000 mesta u regionima za ovu godinu, 9.000 više nego što je ranije najavljeno – istakla je ona.
Prema njenim rečima, mere će uključiti povećanje viza koje sponzorišu države i teritorije sa 11.000 prošle godine na 31.000.
– Ne postoji nijedna oblast danas koja uživa univerzalnu podršku, s tim da je kvalifikovana migracija oblast u kojoj se skoro svi slažu da je neophodno da podignemo gornju granicu stalne migracije za ovu godinu – objasnila je ministarka Onil.
Kako je istakao Čalmers, postoji nekoliko koraka koji bi mogli da se preduzmu prilično brzo, kako bi se rešilo pitanje migracije.
Ovo uključuje i mere za rešavanje ozbiljnog zaostajanja u obradi viza.
– Imamo veliki zaostatak kada su u pitanju vize. Mnogo kompanija i poslodavaca je “uhvaćeno“ u tom sistemu – kazao je on.
Čalmers je istakao da će nedostatak stambenog prostora biti ključna stvar u bilo kojoj odluci da se ukloni jaz u migraciji.
– Smatramo da treba odgovorno i oprezno da ukinemo ograničenja za kvalifikovane migrante, ali ne izolovano od stanovanja, niti kao zamena za obuku ili uključivanje većeg broja Ozija u radnu snagu – naglasio je državni blagajnik.
S obzirom da je nedostatak stambenog prostora ključno pitanje koje utiče na mobilnost radne snage i sposobnost da se podstakne migracija, Čalmers je rekao da vlada planira da privuče više sredstava iz super-fondova u stambene projekte.
– Omogućićemo da 575 miliona dolara u Nacionalnom fondu za stambenu infrastrukturu investira u pristupačno stanovanje privlačenjem finansiranja iz super-fondova i drugih izvora privatnog kapitala. Dakle, postoji važan korak u socijalnom i pristupačnom stanovanju naglasio je blagajnik.
Vlada se takođe, obavezala, kao što su “Vesti“ već pisale, na milijardu dolara zajedničkog finansiranja savezne države za besplatna TAFE mesta u 2023.
Pored toga, ograničenja za rad međunarodnih studenata, takođe, biće ublažena, a izdvojena su i dodatna sredstva za otklanjanje zaostataka za vizu.
Ujedno će zakoni o odnosima na radnom mestu biti modernizovani, kako bi se pregovaranje učinilo “pristupačnim za sve radnike i preduzeća“.
Međutim, Čalmers je isključio iznošenje vladine politike brige o deci od sredine 2023, kako bi se više žena uključilo u radnu snagu.
– Bilo bi dobro da smo u mogućnosti da finansiramo neke od ovih ideja ranije, nego što ćemo, ali realnost je da to ne možemo da priuštimo, tako će ove mere početi da se primenjuju kao što je planirano u julu – zaključio je Čalmers.
Migracija povećava plate?
Ekonomista Ros Garnat je na samitu rekao da će kvalifikovana imigracija verovatno povećati realne plate.
– Veća je verovatnoća da će se prosečne realne plate povećati, a ne smanjiti, jer je program više fokusiran na trajnu migraciju ljudi s veštinama koje zaista nedostaju i predstavljaju “usko grlo“ u proizvodnji, a koje ne mogu da se obezbede obukom Ozija – objasnio je Garnat.
