Srpska zajednica u gradu Osijeku u poslednje vreme je veoma aktivna, a o tome svedoči i inicijativa za izgradnju Srpskog kulturnog centra koja je već zaživela i uzela maha. O tome i o niz drugih tema razgovarali smo sa Veliborom Zirojevićem nosiocem liste SNV-a na manjinskim izborima koji će biti održani 5. maja.
Kako ste došli na ideju da u Osijeku izgradite Srpski kulturni centar i dokle se stiglo u njenoj realizaciji?
– Ta ideja postoji već duže vreme, a glavni cilj je da se sva srpska udruženja i institucije koje deluju u gradu nađu pod jednim krovom. Sama ideja nije imala svoju praktičnu realizaciju sve dok nismo naišli na jedan vrlo dobar odnos sa Srpskom pravoslavnom crkvom, osječkim parohom Aleksandrom Đuranovićem i samim vladikom osečkopoljskim i baranjskim g. Heruvimom. Oni su nam ponudili jedan prostor, jednu parcelu, koju smatramo izuzetno dobrom. Ta parcela nalazi se u ulici Jovana Gojkovića u neposrednoj blizini pravoslavne crkve u Donjem gradu u ulici Jove Jovanovića Zmaja, a obe su spojene trgom Nikole Tesle. I ti srpski toponimi ukazuju na vekovno prisustvo Srba u osječkom Donjem gradu. Zemljište je dimenzija deset puta pedeset metara i sasvim je dovoljno da se na njemu izgradi jedan pristojan kulturni centar pod čijim će krovom sve srpske institucije naći svoje zajedničko mesto. Prostori koje trenutno korisimo nisu adekvatni i na neki način deluju obeshrabrujeće na ljude da se u njima okupljaju. Zbog toga i jačaju negativne predrasude o našem narodu kao siromašnom, neorganizovanom, koji nema svoj prostor i koji ne ulaže u svoju kulturu. Izgradnjom ovog centra te predrasude bi sigurno, ako ne bi bile potpuno otklonjene, bile znatno smanjene i ublažene.
Za tako nešto ipak je potreban novac. Kako mislite da ga obezbedite?
– Kada je o tome reč još prošle godine nam je rečeno da je iz budžeta od ukupno 10 miliona sredstava za kapitalne investicije trećina predviđena za Osijek. To je podatak s kraja prošle godine, ali smo svesni da kada su u pitanju koalicioni dogovori i pregovori koje su srpski zastupnici vodili dosta toga zavisi od ukupne političke situacije. Mi ipak očekujemo da će ove godine zemljište koje smo dobili biti raščišćeno, da će ta stara nekretnina biti uklonjena i da će projektna dokumentacija biti završena i onda dalje, zavisno od pregovora oko veličine novčanog iznosa, krenuti u izgradnju centra na, opet to ističem, veoma atraktivnoj lokaciji u Donjem gradu u kom su Srbi nekada bili dominantna nacionalna zajednica u odnosu na ostala dva dela grada.
Imate li razumevanje gradske uprave i jeste li od grada zatražili da vam u tome pomogne?
– I pre nego što smo dobili to zemljište, a dogovor kod vladike bio je 23. septembra prošle godine, u martu sam bio kod gradonačelnika Ivice Vrkića. On je obećao podršku grada i da će čak sufinansirati deo troškova. Moram istaći da je odnos i gradonačelnika i kompletnog sadašnjeg vodstva grada prema nama izuzetno korektan. Zavetni i Čarnojevićev krst su već poznate priče, a ukupan iznos njihove obnove bio je oko 150.000 kuna, grad ih održava i za sada su netaknuti što samo po sebi govori da se atmosfera u gradu, kada su u pitanju međunacionalni odnosi, menja na bolje i sa druge strane da grad, kada prepozna prave projekte sa nacionalnim predznakom to isfinansira i podrži.
Rekli ste da prostor koji trenutno koristite verovatno i obeshrabruje ljude da se tu okupljaju?
– Tako je. On zaista deluje obeshrabrujuće. Moram reći da u osječkom kampusu imamo i 16 hiljada studenata, i ako sa nekim kvalitetnim programima privučemo barem dva ili tri posto od tog broja mislim da ćemo ispuniti svoj cilj. Adekvatniji i sređeniji prostor svakako bi privukao mlade ljude i napunio te dvorane. Obeležili smo 150. godišnjicu srpske čitaonice i to govori o nekim vremenima kada su članovi srpske čitaonice bili i Nemci, i Jevreji i Hrvati, pripadnici svih konfesija. Ako je Osijek nekada to mogao i ako srpska kultura i njeni prostori ranije nisu bili getoizirani verujem da to može ponovo da bude tako. Zaista verujem da bi novi Srpski kulturni centar bio jedna dodana vrednost kulturnoj ponudi Osijeka. Verujemo da bi nam jedan kvalitetan prostor omogućio da u njega pozivamo ljude iz Beograda, Novog Sada i okruženja i na taj način obogatimo kulturnu ponudu grada.
Kakve su vam ideje? Šta bi se sve u tom centru nalazilo?
– Pre svega tu bi bile kancelarije gradskog i županijskog VSNM-a, kancelarija pododbora SKD Prosvjeta i biblioteka. Već imamo nekoliko starijih ljudi koji raspolažu i sa po nekoliko hiljada knjiga i koji su spremni da nam ih ostave u nasleđe. Tu bi trebao da bude i Arhiv Srba Osijeka, čitaonica i naravno, kao ključ svega, jedna sala od nekih stotinak kvadrata koja bi bila opremljena najmodernijim uređajima.
Dobra saradnja sa gradom koja je sada odlična je dakle presudna?
– Naravno. Verujemo da će tako i ostati. Tim koji trenutno upravlja gradom veoma dobro razume naše potrebe. Na vlasti su ljudi koji pripadaju političkom centru ili levom centru i upravo oni su doprineli da se pruži otpor ekstremizmu koji je celu jednu deceniju vladao Osijekom.
Kolika sredstva su potrebna?
– Prvi iznos je bio tri i po miliona kuna što je odlično. To su velika sredstva iz državnog budžeta, a svakako da ćemo sredstva zatražiti i od naše matične države Srbije i Pokrajinskog veća Vojvodine i iz fondova EU. Ta tri i po miliona još uvek nisu konkretizovana, ali verujem da ćemo to uspeti da dobijemo. Jedan deo ćemo obezbediti i prodajom prostora Prosvjete.
Ima li sada ekstremizma u Osijeku ili je to sada u nekim podnošljivim granicama?
– Rekao bih da i Osijeku naša zajednica deli sudbinu našeg naroda u celoj Hrvatskoj. Nosimo jednu hipoteku, jedan teret kolektivne krivice koja definitivno obeležava našu egzistenciju i u ovom gradu. Sa druge strane ovde smo imali jedne takve ekstremne okolnosti i pritisak, jer Osijek je zapravo bio rodno mesto ksenofobije i isključivosti. Godinama je on bio grad slučaj. U odnosu na to razdoblje sadašnja politička atmosfera u Osijeku, iako nije idilična, je neuporedivo bolja. Nije sve to lako prevazići, problemi postoje u celoj Hrvatskoj i zapravo još uvek nismo ušli u fazu izgradnje pravog građanskog društva jer je poslednji rat još uvek snažno u fokusu. Mi se, sa svoje strane, trudimo da ničim ne otežavamo i da damo svoj doprinos izgradnji dobrih odnosa, saradnje i tolerancije među svim nacionalnim zajednicima koje u Osijeku žive i da na taj način poboljšamo i svoj položaj.
U dosta krajeva u Hrvatskoj kod Srba je prisutna etnomimikrija. Ima li toga kod osječkih Srba? Jesu li se oslobodili straha od iskazivanja svog identiteta?
– Na žalost još uvek su mnogi tim opterećeni. Upravo to se trudimo da izmenimo. Toga još uvek ima previše i mislim da šok od devedesetih i rat, nakupljene traume, još uvek navode ljude da prikrivaju svoj identitet. Ljudi su još uvek dosta zatvoreni i potrebno je mnogo rada i truda da ih se oslobodi straha, opusti i ohrabri kako bi otvorenije učestvovali u radu naših institucija. Upravo glasanje za manjinska veća pokazuje da su osječki Srbi još uvek zatvoreni, meni se čini, bez nekog velikog razloga. Ljudi su svesni svog identiteta, ali još uvek nemaju volju da se uključe aktivnije u život svoje zajednice. Iizgradnja Srpskog kulturnog centra i povoljna politička atmosfera koja trenutno vlada mogu doprineti da se to promeni.
Kakav je duhovni život? Ima li više ljudi u crkvi?
– Što se tiče verskog života doživeli smo veoma dramatičnu promenu dolaskom prote Aleksandra Đuranovića koji je veoma aktivan i ambiciozan. Obnovio je veronauk i uključuje mlade ljude tako da i svi mi koji smo odrastali u nekom drugačijem sistemu i okruženju dolazimo u crkvu jer ona i jeste centralni deo našeg nacionalnog identiteta i sa crkvom veoma dobro i kvalitetno sarađujemo. Prosvjeta i crkva zajedno organizuju jedno putovanje u Bosnu u obilazak manastira. Prošle godine bili smo u Vojvodini, a u jesen organizujemo još jedno putovanje tako da u rad Prosvjete uključujemo i crkvu. I pre 150 godina, u sličnoj situaciji, crkva je ponudila svoj prostor za srpsku čitaonicu i bila je ključna institucija našeg opstanka. Tako je i danas.
Kandidat ste i nosilac liste za manjinske izbore u Osijeku? S kojim programom izlazite pred birače?
– Jedna od ključnih stvari na kojoj ćemo raditi je izrada monografije Srba u Osijeku. I puno manje sredine nego što je Osijek već imaju monografije i šteta je da mi to nemamo. Već za nekoliko godina obeležićemo 500 godina od prvog pomena Srba u Osijeku i verujem da ćemo do tada uspeti da je pripremimo i objavimo. U ceo posao planiramo da uključimo i ovdašnje kao i istoričare iz matične države. To će sigurno zahtevati i određena finansijska sredstva, ali mislim da pet vekova našeg prisustva u ovom gradu to zaslužuje. Uz to bi išla i jedna fotomonografija koja je u stručnom smislu možda manje zahtevna ali bi ona omogućila da se to naše prisustvo ovde na neki način i vizuelno dočara. Radićemo i na priči o egzodusu Srba iz Osijeka devedesetih godina prošlog veka. Dugo sam radio sa nevladinim organizacijama koje o tome poseduju ogromnu dokumentaciju. Službena istoriografija ne pokriva tu priču i mislim da je to potrebno da se uradi. Naravno, radićemo i na već pomenutom projektu izgradnje Srpskog kulturnog centra i verujem da ćemo kroz Gradsko veće srpske nacionalne manjine uspeti da to realizujemo.
The post Velibor Zirojević: „Atmosfera u Osijeku je bolja nego ranijih godina“ appeared first on srbi hr.
