Odavno se u Bremenu nije sakupio tako veliki broj zemljaka kao što je to bilo poslednjeg dana novembra povodom proslave trideset godina postojanja kluba „Jugoslavija“.
Prisutne je pozdravio predsednik kluba Ignjatije Slijepcevic i zahvalio se svima što su se odazvali pozivu da zajedno sa clanovima kluba podele radost proslave velikog jubileja.
„Klub je osnovan 1972. i uspeo je da se održi do današnjih dana, iako je u periodu 1991-95, kada se politicka situacija iz otadžbine odrazila i ovde, došlo do osipanja broja clanova, gubitka prostorija i pretila je opasnost da klub prestane sa radom. Zato smo danas izuzetno srecni. Ovom prilikom želim da se setimo i svih dosadašnjih predsednika. Prvi je bio gospodin Jonjic, zatim Drago Klaric, pa Branko Delic, Ranko đurdevic, Obrad Pipovic, Ivo Božic, Siniša Rastovac, Vido Pejakovic i od 2000. sam na toj funkciji ja.“
Usledila je promocija najnovije zbirke pesama Ignjatija Slijepcevica „Tako šumori Lijevce“, koju je izdala „Knjigoteka“, Beograd 2002. O zbirci su govorili specijalni gosti veceri i dragi prijatelji pesnika, književnici, Snežana Minic iz Hamburga i Stevan Tontic iz Sarajeva, koji je napisao recenziju za zbirku i kaže: „Zbirka ce, u svakom slucaju, obradovati svaku sanjarsku dušu u procvatu… Ali i duša umorna od života, pogotovo od stranstvovanja u tudini, otkrice u ovoj knjizi poneku cežnju, poneku dragu sliku iz svoje sopstvene mladosti“.
Gospoda Minic je istakla divan, melodican jezik kojim peva Slijepcevic i dodala: „Ignjatije je pisao o zavicaju i o utiscima koje svako ponese sa sobom. Zavicaj je tema izgubljenog raja. Zavicaj je mitsko mesto prapocetka. Samo veliki pesnicki dar je uspeo da od vecne teme da nešto novo“.
Pesme su citali: autor, S. Tontic, S. Minic i Simeon Milkovic. Promociji knjige je prisustvovao i dr Aleksandar Markov, pedsednik kluba monarhista Jugoslavije u SR Nemackoj.
Slavlje je nastavljeno uz dobru muziku orkestra Milana Petrovica. Kroz veliku salu AG Weser razvilo se kolo tri generacije.
Zajedno su igrali najstariji clanovi kluba, rame uz rame sa svojim potomcima, decom , pa cak i unucima. Ozarenih lica, sa verom da ce klub i narednih decenija predstavljati mesto gde ce pronaci radost za dušu, clanovi kluba i gosti družili su se do ranih jutarnjih casova.
